Macut: Martovski pogrom sistematska kampanja protiv Srba; Vučević: Tragedija koju je svet izabrao da ne vidi

Premijer Srbije Đuro Macut ukazao je večeras da je Martovski pogrom 2004. godine bila brutalna, sistematska i organizovana kampanja protiv srpskog naroda, njegove kulture, vere i identiteta na Kosovu i istakao da će država Srbija sve učiniti da se više nikada ne ponovi ista greška tako što će jačati svoju državu, narod i odlučnost da pravda i poštovanje ljudskih prava budu stub politike Srbije.

Macut je, na Komemorativnoj akademiji povodom Dana sećanja na martovski pogrom na Kosovu i Metohiji 2004. godine, koja je večeras održana u Narodnom pozorištu u Beogradu, rekao da Srbija nikada neće zaboraviti nijednu žrtvu, niti uništenu crkvu u pogromu nad Srbima. 

Poručio je da je sećanje na 17. mart dužnost prema svim žrtvama, ljudima koji su ostali bez krova nad glavom, kao i prema budućim generacijama koje zaslužuju istinu o srpskom stradanju i nepravdi.

„Mi danas stojimo ovde da podstičemo sećanje, a ne mržnju. Ovde smo da čuvamo istinu, da je prenesemo na naredna pokolenja. To je istina o stradanju, nepravdi, o tuzi koja nikada nije prestala, već sa kojom učimo da živimo. To je istina koju Srbima i Srbiji niko ne može oduzeti“, rekao je Macut.

Navodeći da je danas za ceo srpski narod veoma važan i tužan dan, Macut je ukazao da se danas Srbija i Srbi poklanjaju pred sećanjem koje opominje, koje je bolno, ali koje se mora posmatrati kao večni nauk.

Macut je naglasio da su 17. marta 2004. godine stradali nevini Srbi, ali i drugi koji su samo želeli miran život, ističući da su njihove kuće spaljene, svetinje oštećene ili uništene, porodice rasute iz svojih domova, kao i da je tada više hiljada ljudi proterano, dok se većina nikada nije vratila svojim bližnjima, ognjištu i zavičaju.

„Siguran sam da se svaki Srbin seća gde je tada bio, dok smo sa nevericom posmatrali nepravdu koja se nad nama nadvija kao crni oblak. Obaveza Srbije i svih nas koji volimo zemlju jeste da se zalažemo za sigurnost Srba na KiM, kao i za njihovo dostojanstvo i pravo na život bez straha, pretnji, nasilja i poniženja“, naglasio je Macut.

Žrtve nikada ne smeju biti zaboravljene

Istakao je da Srbija nikada neće odustati od svog naroda na Kosovu i dodao da politika Srbije nije i neće biti politika osvetoljubivosti, već politika pravde koja se temelji na razumevanju, težnji ka miru i dostajanstvu srpskog naroda na Kosovu.

„Nikada nećemo zaboraviti ni Borivoja Spasojevića, ni Nenada Vesića, Dobrivoja Stolića, njegovog sina Borka, ni Slobodana Perića, Zlatibora Trajkovića, Janu Tučev, Dragana Nedeljkovića, niti bilo kog drugog od onih koji su paljeni, ubijani, prebijani i proterani sa svoje dedovine. Nećemo zaboraviti ni jednu crkvu u Prizrenu. Ni one u Đakovici, Peći, Kamenici, Uroševcu, Štimlju, Prištini. Ni jednu spaljenu kuću, ni jedan uništen grob“, poručio je Macut.

Navodeći da je pravda spora, ali uvek dostižna, Macut je poručio da žrtve nikada ne smeju biti zaboravljene. 

„Neka naša reč bude da se takvo zlo više nikada ne ponovi i neka naš trud za pravdu i mir bude svetionik našoj deci i budućim pokoljenjima“, poručio je Macut.

Vučević: Tragedija koju je svet izabrao da ne vidi

Izaslanik predsednika Srbije i savetnik predsednika Aleksandra Vučića Miloš Vučević poručio je da nema reči koje bi mržnju i zatiranje srpskog naroda u dva dana martovskog pogroma mogle opisati i dodao da je nemoguće tražiti od srpskog naroda da zaboravi ubijanje, proterivanje, spaljivanje crkava, stotine zapaljenih kuća i potpuno razrušena naselja.

Istakao je da do danas nema suđenja počiniocima, nema odgovornosti i nema istine.

„Za samo dva dana organizovanog nasilja tog marta 2004. godine, albanski ekstremisti izvršili su sistematsko planirano i svirepo proganjanje srpskog civilnog stanovništva, staraca, žena i dece. I ovo je sasvim birokratsko i oficijalno objašnjenje onoga što se tog dana desilo. A zapravo nema reči koje bi tu mržnju i to zatiranje mogle opisati“, kazao je Vučević na obeležavanju Dana sećanja na 17. mart 2004. godine – Pogrom na Kosovu i Metohiji u Narodnom pozorištu u Beogradu.

Prema njegovim rečima, njemu je lično do danas ostala urezana scena iz Podujeva kada, kako je rekao, „onaj bezumnik i bednik lomi krst hrama Srpske pravoslavne crkve“. 

„Mi Srbi nikada tu scenu ne treba da zaboravimo iz svog pamćenja i uvek treba da je vidimo pred sobom“, rekao je Vučević i dodao da se pred očima pripadnika Kfora i Unmika, pred očima celog tzv. civilizovanog sveta, odigrala tragedija koju je taj isti svet izabrao da ne vidi. 

Istakao je da je martovski pogrom sramota čovečanstva i podsetio da je u Prištini, gradu u kome je do dolaska Kfora živelo skoro 21.000 Srba, marta 2004. proterano toliko da ih je ostalo par desetina. 

Vučević je podsetio da je zapaljena crkva Svetog Nikole, da u Obiliću nije ostao ni jedan Srbin, da je u Kosovo polju, ispred škole Sveti Sava, ubijen Zlatibor Trajković. 

„Spaljene su obe pravoslavne crkve, Sveti Nikola iz XIX veka i Sveta Katarina u obližnjem Bresju. Spaljena je opštinska zgrada, škola, bolnica. U Prizrenu, u gradu u kome je živelo skoro 10.000 Srba, za jedan dan spaljeno je osam pravoslavnih crkava, među njima i Bogorodica Ljeviška, spaljen je i manastir Svetih Arhangela, a u podrumu Bogoslovije pronađeno je telo Dragana Nedeljkovića. U Kosovskoj Mitrovici, na Ibarskom mostu, u obračunu albanskih terorista sa Srbima i snagama Unmika, ubijeni su Borivoje Spasović i Jana Tučev“, dodao je Vučević. 

Slom čitavog međunarodnog prava

Kako je naveo, u Peći, u Svinjarima, u Čaglavici, u Gračanici, svuda se mogao videti isti prizor, plamen, beg, ruševine. 

Ta divljaštva, kako je rekao, nisu počinili anonimni kriminalci, već organizovani, naoružani ljudi vođeni željom da zatru sve srpsko na Kosovu. 

Vučević je naveo da je Kfor u Gračanici otvoreno savetovao Srbe da se naoružaju i sami brane jer, rečeno im je, Kfor nije u mogućnosti da im zaštiti živote. 

„Zamislimo taj trenutak, mirovne snage, svetske zajednice, priznaju pred tim postavljenima da štite civile, priznaju pred tim istim ljudima, građanima, civilima, da ne mogu da ih zaštite. To nije priznanje nesposobnosti, to je slom čitavog međunarodnog prava, ali i nauk za sve nas da cenimo i poštujemo slobodu i sebe“, naglasio je Vučević.

Kako je istakao, govorili su u međunarodnoj zajednici da je to jedinstven slučaj, ali i da je Srbija upozoravala da nije jedinstven slučaj, već opasan pravni presedan kojim otvaraju Pandorinu kutiju.

„Danas, prateći svetsku bezbednosnu situaciju, jasno se vidi ko je bio u pravu. Srbija sve to zna i Srbija sve to pamti. A pamti i istoriju. Nemoguće je graditi trajni mir među narodima na temeljima očigledne nepravde. Nemoguće je tražiti od srpskog naroda da zaboravi spaljivanje crkava, stotine zapaljenih kuća i potpuno razrušena naselja. Do danas živimo bez suđenja počiniocima, bez odgovornosti i bez istine. Mi smo dužni da onima koji su proterani jasno kažemo niste i ne smete biti zaboravljeni. Dužni smo to sebi, njima, dužni smo to našoj istoriji“, istakao je Vučević. 

Srbija dužna da insistira na primeni Rezolucije 1244

Naveo je da i danas kada razmišlja o 17. martu 2004. godine obuzima ga užas zbog razmera bezumne mržnje, bestijalnog uništavanja i prizora ljudske patnje, zarad takve ideologije koja je tada, kao i danas, želela da Srba na Kosovu nema. 

„U pogromu koji je učinjen nad srpskim narodom tog kobnog marta desilo se sve ono najgore za nas, a sve ono što su ti koji su to sprovodili pripremali, sanjali, spreman sam da kažem godinama, decenijama, možda i vekovima. I za to nema opravdanja. Zlo i mržnja usmereni prema našem narodu, njegovim svetinjama i domovima i danas nas obavezuju da dva sveta zadatka uvek budu ispred nas. Da nikad ne zaboravimo i da nikad više ne dozvolimo“, naglasio je Vučević. 

Kako je rekao, potrebno je da Srbija gradi, obnavlja, čuva i učvršćuje svoje državne temelje i temelje porodice kao najvažniji oblik opstanka srpskog naroda kako na Kosovu, tako i svuda gde živimo.

„To je naš dug prema onima koji postradaše nevino na mučenom Kosovu i Metohiji. Samo tako držeći se kao porodica, mi možemo opstati“, rekao je Vučević.

Ukazao je i da je Srbija dužna da insistira na primeni Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. 

„Dužni smo da svim diplomatskim i pravnim sredstvima tražimo da se Srbi bezbedno vrate u svoje domove i da im se garantuje život bez straha. Dužni smo da imena žrtava ne budu samo brojke u birokratskim izveštajima, nego imena naših molitvenika pred vaskrslim Gospodom“, zaključio je Vučević.