Maljići: Takmičenje SAD i EU oko politike za Zapadni Balkan produbilo bi podele u regionu

Politički analitičar Agon Maljići, u članku za Atlantski savet, ocenio je da se ne očekuje da će se administracija predsednika SAD Donalda Trampa u skorije vreme intenzivno fokusirati na Zapadni Balkan, kao i da bi nadmetanje Vašingtona i Brisela u naredne četiri godine po pitanju politike za region samo produbilo ovdašnje podele.

„Ne očekuje se da će se Trampova administracija u skorije vreme intenzivno fokusirati na zapadni Balkan. Ipak, razumno je očekivati da će se razlika između Sjedinjenih Država i EU po širim pitanjima bezbednosti i trgovine odraziti na region. Ovo bi moglo da pretvori Zapadni Balkan u područje konkurencije, a ne komplementarnosti za Vašington i Brisel“, naveo je on za Atlantski savet.

On ističe da pitanja o budućnosti Natoa, nepotkrepljeni izveštaji da će se američka vojska povući sa Balkana i spekulacije o tome kako bi rešenje za okončanje rata u Ukrajini moglo da promeni granice Evrope, već podstiču bezbednosne dileme u regionu. 

„Ovo je posebno slučaj u zemljama koje nisu članice Natoa, kao što su Kosovo i Bosna i Hercegovina, koje imaju međuetničke tenzije, granične sporove sa susedima i oslanjaju se na Nato i Sjedinjene Države kao garante mirovnih rešenja“, rekao je.

Naveo je da nesloga između SAD i EU već produbljuje regionalnu fragmentaciju, uglavnom u pravcu protiv EU.

„Konkurencija oko politike zapadnog Balkana između EU i Sjedinjenih Država u naredne četiri godine produbila bi fragmentaciju regiona, podrivajući svaki pokušaj dogovora između Kosova i Srbije. Evropi je takođe potrebno angažovanje Vašingtona jer postoji potreba da se Rusija odvrati od toga da nastavi da igra kvariteljsku ulogu na Zapadnom Balkanu preko svojih regionalnih saveznika, pre svega Srbije. Sadašnji dijalog između SAD i Rusije izgleda širokog obima, Vašington i Moskva su nedavno razgovarali o pitanjima Bliskog istoka, i, uz koordinaciju između SAD i EU, ovi razgovori bi mogli da se koriste za služenje zajedničkim zapadnim interesima na Balkanu“, rekao je Maljići.

Kosovo u velikoj meri zavisi od Sjedinjenih Država u pogledu svoje bezbednosti i ima mnogo pritužbi prema EU, napisao je Maljići.

„Pet država članica EU još uvek ne priznaje njegovu državnost, što blokira svaki napredak ka statusu kandidata, a Priština je i dalje pod restriktivnim merama EU zbog načina na koji je odlazeća vlada rešavala poslove na severu sa srpskom većinom. Najmanje jedan veći deo kosovskog političkog spektra je takođe ljut na EU zbog njenog tretmana prema bivšim kosovskim liderima kojima se sudi za ratne zločine u Hagu, žalbu koju očigledno dele i neki članovi Trampove administracije“.