Marinković: Nema pomaka u rasvetljavanju sudbine nestalih na Kosovu, nedostaje politička volja

Koordinatorka Udruženja kidnapovanih i nestalih lica u Gračanici Silvana Marinković ocenila je da bez političke volje neće biti pomaka u rasvetljavanju sudbine nestalih zbog čega porodice ne polažu velike nade u dogovor o formiranju Zajedničke komisije koja bi nadgledala sprovođenje Deklaracije o nestalim licima.

„Nažalost, i moje, i mišljenje ostalih porodica je da ovim nismo dobili neku veliku nadu da će se ovo pitanje rešiti. Ono što je najbitnije u rešavanju ovog problema je politička volja. Međutim, za rešavanje pitanja nestalih te političke volje nema“, izjavila je Marinković za Kosovo onlajn.

Naglašava da je u procesu rešavanja sudbine nestalih ključno otvaranje arhiva, ali da za sada nema mehanizma kojim bi se to omogućilo.

„Dok je radila Radna grupa bilo je naznaka da će se sve arhive otvoriti, ali do sada se to nije dogodilo. Znamo dobro i da su do sada više puta postizani neki dogovori kroz proces dijaloga, međutim ni jedan od tih dogovora do sada nije ispoštovan. Zato naše nade nisu velike“, kazala je Marinković.

Smatra da je u dosadašnjem toku razrešenja ovog humanitarnog pitanja Priština bila ta koja je kočila proces.

„Nijedan dogovor do sada nije ispoštovan. Da je Priština želela da Radna grupa nastavi sa radom ne bi prekinula njen rad. Tako da i sada ne verujem u nastavak rada“, istakla je Marinković.

Ona od 1999. godine bezuspešno traga za istinom o sudbini njenog supruga koji je nestao 1999. godine nakon dolaska međunarodnih snaga na Kosovo.

„Meni je suprug nestao 19. juna 1999. godine na putu Priština -Gnjilane, u mestu Labljane. I od tog dana mi nemamo nikakve informacije o njemu, sem nezvanično što smo dobijali informacije o nekim postojećim logorima. To je bilo do 2004. godine. Od 2004. godine gubi mu se svaki trag“, priča Marinković.

Objašnjava da je to samo jedan iz niza nerazjašnjenih zločina.

Smatra da bi uloga Specijalizovanih veća Kosova sa sedištem u Hagu trebalo da bude i razotrkivanje sudbine nestalih, a da je to jedino moguće ukoliko bi se kroz otrkivanje potencijalnih grobnica došlo i do istine o zločinima za koje je malo njih odgovaralo.

„Otkrivanje tih potencijalnih grobnica i otkrivanje svih zločina koji su se dogodili na prostoru Kosova i Metohija bili bi direktan dokaz protiv svih kojima se sudi u Specijalnom sudu. Na Kosovu se još uvek traga za 1.670 osoba. Od tog broja 650 su Srbi i nealbanci. Međutim, svima je dobro poznato postojanje 'Žute kuće’ u Albaniji tako da su naše sumnje takođe okrenute u tom smeru. Sumnje su da, potovo oni koji su bili mladi, zdravi i jaki, da su na kraju završili u 'Žutoj kući'. To su naše sumnje“, kaže Marinković.