Marković: Velike sile se iz UN „sele“ u druge forume da rešavaju probleme

Istoričar Vukan Marković izjavio je za Kosovo onlajn da uloga Ujedinjenih nacija aktivno opada već dve decenije i da UN više nisu mesto na kom se diplomatskim putem razrešavaju veliki problemi, već se velike sile „sele“ iz ove organizacije u druge forume, poput G20, Šangajske grupe ili G7 da rešavaju probleme.

„Originalna uloga Ujedinjenih nacija - da postoji veliki forum koji će, ne samo da okuplja sve suverene države ovog sveta, nego i da definiše međunarodno pravo jer je svaka odluka UN međunarodno pravo, ne postoji od početka ovog veka“, kaže Marković.

Kao dva velika razloga zbog kojih uloga UN opada on vidi odnos velikih sila prema Ujedinjenim nacijama, kao i njihove međusobne odnose, i probleme samih Ujedinjenih nacija. 

„Onda kada velike sile koriste UN kao forum i kao medijum za ostvarivanje svojih interesa ali i za kontrolisanje interesa suparničkih sila, onda UN imaju funkciju da predstavljaju zaista mesto koje diplomatskim putem razrešava sve velike probleme. To više nije slučaj. Rekao bih da je glavna prekretnica bio rat u Iraku, mada bi se na ovim prostorima reklo da je taj događaj bilo bombardovanje 1999. Rat u Iraku je bio signal ostalim velikim silama da više nije bitno šta kaže međunarodna zajednica. Od 2003. sve velike sile aktivno stavljaju veto i blokiraju UN i i što je još veći problem, sele se u druge forume G20, Šangajska grupa, G7.., da rešavaju probleme. Dakle, UN nemaju tu vrstu prestiža. To je prvi razlog“, navodi Marković. 

Kao drugi ističe odnos snaga u Savetu bezbednosti. UN su, podseća, napravljene u svetu u kom su dominirale države pobednice Drugog svetskog rata, dok se sada uzdigao globalni jug, a nema ni približno tu vrstu zastupljenosti i tu vrstu prestiža koju imaju pet stalnih članica Saveta bezbednosti. 

Postoji, kaže, i mnogo drugih, što finansijskih, što budžetskih, što interesnih razlika, ali glavna stvar je odnos između velikih sila. 

„Ukoliko se u SB ne prime države globalnog juga, pre svega Indija, Brazil i neke od velikih afričkih zemalja, UN ne mogu imati tu vrstu relevantnosti u 21. veku koju su imale u toku Hladnog rata“, ističe ovaj istoričar.

Reforma Saveta bezbednosti, po njemu je, višestruko značajna najpre zbog veta jer onaj ko ima veto može da blokira sve što ulazi u međunarodno pravo. 

„Što više sila ima veto može se reći da to više oslikava svet u kome živimo. Takođe, način na koji se Savet bezbednosti rotira, oslikava raspodelu moći u svetu. Zato je Savet bezbednosti dobra indikacija reforme Ujedinjenih nacija. Ona nije jedina. Međunarodni sud pravde je takođe nešto što gubi svaku relevantnost za velike sile. Međutim, onda kada se krene u reformu Saveta bezbednosti, to je signal da UN menjaju svoje ustrojstvo i svoju strukturu. Bilo bi nerealno očekivati da bi Generalna skupština, odnosno da bi svaka država jednako mogla da utiče na globalne tokove“, kaže Marković.

Reforma SB, ističe on, zahteva da se sadašnjih pet stalnih članica odrekne dela svojih ingerencija i da propusti potencijalno suparničke sile i da im da jednaku vrstu prestiža. 

„Savet bezbednosti je onaj indikator koji je potreban da bi se UN prilagodile novoj raspodeli sila na svetu. To, naravno, ne znači da će postojeće velike sile nastaviti da poštuju volju Ujedinjenih nacija. Videli smo od 2003. pa nadalje da živimo u doba unilateralnih odluka velikih sila. Nijedna sila neće ugroziti svoj interes zato što joj to brani međunarodno pravo. Primere za to smo videli nebrojeno puta“, zaključuje Marković. 

Generalna debata 80. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija počeće sutra, a u godini jubileja tema opšte debate je „Bolji zajedno: 80 godina i više za mir, razvoj i ljudska prava“.