Međunarodna bitka za Kosovo od septembra – kad potpuno izbledi Trampov pečat

Kada početkom septembra i formalno prestane da važi dogovor o moratorijumu za kampanje priznanja i „otpriznavanja“ Kosova i Metohije, na koji su se Beograd i Priština obavezali Vašingtonskim sporazumom, sudeći prema aktivnostima koje privremene prištinske institucije već sada sprovode, teška diplomatska borba za našu zemlju – tek predstoji, piše Sputnjik.

Da je Priština u "niskom startu" za lobiranje govore aktivnosti premijera privremenih institucija Aljbina Kurtija, koji je početkom jula posetio Atinu, gde je od grčkog premijera Kirjakosa Micotakisa zatražio da Helenska republika prizna nezavisnost Kosova.

Sa druge strane egejske obale, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan obećao je da će pomoći napore Prištine u širenju priznanja.
Koja su srpska diplomatska oruđa da se suprotstavi prištinskoj agresiji.

Šta je Srbiji činiti?

Sagovornici Sputnjika, iskusne diplomate, Zoran Milivojević i Vladislav Jovanović, napominju da sve gorepomenuto nagoveštava da se, ni Priština, niti SAD, nisu držali dogovora o moratorijumu, već da su neprekidno radili na lobiranju za kosovsku nezavisnost.

Jovanović ističe da su SAD, time što su navele Izrael da prizna kosovsku nezavisnost, prekršile sporazum u trenutku njegovog potpisivanja. Prema njegovim rečima, Srbija bi već sada trebalo da počne da diskretno radi sa zemljama koje su ubeđene da nije bilo ispravno priznati kosovsku nezavisnost.

"Zamrzavanje je očigledno bilo potrebno da bi se kosovski Albanci, ali i njihovi prijatelji na Zapadu pribrali i organizovali za sledeće nastupanje. Moratorijum je bio dragocen za Kosovo i njegove zaštitnike, dobili su u vremenu; mi smo, zaustavljajući aktivnosti, izgubili na momentumu u toj akciji. Ali nije mnogo izgubljeno i mi možemo, ne samo da nadoknadimo vreme, već i da obezbedimo nova povlačenja, s tim što bi valjalo već sada pripremati rad u tom pravcu", kaže Jovanović.

Srbiji na raspolaganju stoji nastavak diplomatske akcije iz perioda kada je naša zemlja uspešno lobirala kod zemalja koje su priznale kosovsku nezavisnost da ta priznanja povuče, smatra Milivojević. Polazna tačka Srbije je da pitanje Kosovo nije rešeno, da je u nadležnosti Saveta bezbednosti UN, kao i da je za mir i stabilnost neophodno da se dođe do kompromisnog rešenja dijalogom.

"Prema državama koje nisu priznale Kosovo trebalo bi delovati tako da ne menjaju stav, dok bi sa ključnim partnerima koji su na našoj strani trebalo dogovoriti se o odbrani naših ključnih nacionalnih interesa na principijelnoj osnovi; pre svega sa stalnim članicama Saveta bezbednosti, jer je kosovsko pitanje u njegovoj nadležnosti. Dakle, čvrsta odbrana Rezolucije 1244 sa Rusijom i Kinom, ali i sa drugim državama koje nisu priznale Kosovo, kao što su Indija, Indonezija, Brazil, Argentina i tako dalje", objašnjava Milivojević.

Dodaje da bi osnova za nastup Srbije trebalo da bude afirmacija međunarodnog prava i poretka zasnovanog na Povelji UN.

"To zemlje razumeju, pogotovo sada, kada su zaoštreni međunarodni odnosi i kada vam niko ne garantuje suverenitet i teritorijalni integritet osim međunarodnog prava i principa. Borba za takav međunarodni poredak je isto tako i borba za odbranu našeg stava vezanog za KiM", kategoričan je Milivojević.

Godišnjica nesvrstanih – prilika za srpsku ofanzivu

Dobra prilika da Srbija iskaže svoje stavove za obojicu naših sagovornika biće obeležavanje godišnjice osnivanja Organizacije nesvrstanih zemalja u Beogradu 11. i 12. oktobra – među nesvrstanima ima mnogo onih koji nisu priznali kosovsku nezavisnost, pa i važnih država kao što su Indija, Indonezija ili Iran.

"Uz to, za Srbiju su važna i načela nesvrstanih kao što su nemešanje u unutrašnja pitanja drugih, čuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta država, načelo da se sila ne upotrebljava u međunarodnim odnosima. Takođe, među nesvrstanima postoji i mnogo država koje se mogu naći u istoj situaciji kao i Srbija", kaže Milivojević.