Radulović o zajedničkoj nabavci naoružanja Prištine, Tirane i Zagreba: Posebno se tiče KBS-a

Priština, Zagreb i Tirana produbljuju saradnju u oblasti odbrane i planiraju zajedničku nabavku naoružanja, što proizilazi iz deklaracije o vojnoj saradnji potpisane 18. marta, a vojni analitičar Vlade Radulović ocenjuje da određeni koraci jesu povučeni u odnosu na mart, ali da još uvek nema drastičnih promena, prenosi Euronjuz Srbija.

„Mnogi ovo nazivaju vojnim savezom, ali ne možemo govoriti o vojnom savezu, bar ne u formalno-pravnom smislu. Ovde je reč o produbljivanju saradnje i jačanju te osovine Zagreb–Tirana–Priština, koja postoji decenijama unazad i intenzivirana je naročito nakon 2008. godine“, rekao je Radulović za Euronjuz Srbija.

Dodaje da se ovakvi potezi mogu dovesti u vezu sa preispitivanjem Sporazuma o subregionalnoj kontroli naoružanja iz 1996. godine. 

„Činjenica je da su pitanja otvorena i da određeni problemi postoje, ali opet ne bih previše dramatizovao – ono što Priština, Tirana i Zagreb rade nije nikakva novost“, rekao je Radulović.

Govoreći o delu deklaracije koji se odnosi na zajedničku nabavku naoružanja, Radulović navodi da je jedina relevantna informacija da će se zajednički nastupiti kod nekog ponuđača. 

„Obrazloženje je da kada kupujete na veliko, pogađate cenu, a mnogo važnija stvar je dinamika isporuke. Nemate tri strane koje prolaze kroz proceduru, već jednu, pa ostaje pitanje podele i finansijskog učešća“, pojašnjava.

Radulović smatra da se ova nabavka posebno tiče KBS-a i procesa njihove transformacije u ono što Priština želi da nazove „vojskom Kosova“. 

„Oni moraju daleko ozbiljnije raditi na nabavci složenih borbenih sistema, što je planirano u trećoj fazi 2025–2028. Mogući su dodatni laki prenosni PVO sistemi, protivoklopni sistemi, možda haubice američke proizvodnje“, kaže analitičar.

Na pitanje kako se ovakva saradnja uklapa u Rezoluciju 1244, Radulović odgovara: „Ne uklapa se nikako ako hoćemo to da banalizujemo. Ideja demilitarizacije OVK nikada nije do kraja realizovana. OVK je prešla u Kosovski zaštitni korpus, pa u Kosovske bezbednosne snage. Priština nema pravo na oružane snage, ali realnost pokazuje drugačije“.

Radulović ističe da je činjenica da su KBS sada oružana sila.

„Vežbaju u pojedinim zemljama članicama Natoa, učestvuju u vojnim vežbama, školuju se na akademijama u Hrvatskoj, Turskoj, Velikoj Britaniji, Nemačkoj i SAD. Možemo osporavati njihovo pravo, ali činjenice na terenu su drugačije“, ističe Radulović.

Na pitanje može li saradnja Beograda sa Mađarskom biti protivteža trojnom dogovoru, Radulović odgovara da možda na političkom ili diplomatskom polju može da se pokaže da Beograd ne sedi skrštenih ruku.

„Međutim, Mađarska je članica Natoa i ima obaveze prema savezu. Na Kosovu je Nato, odnosno Kfor, tako da možemo odmeravati poteze i jačati partnerstva, ali problemi sa popunom jedinica i finansijama postoje i kod nas, i kod Hrvata, i kod Albanaca“, rekao je on.