Mijačić: Kosovska vlada nema finansijske mogućnosti da pokrije troškove srpskoj zajednici u obimu u kojem to čini Srbija

Koordinator Nacionalnog konventa za Poglavlje 35 Dragiša Mijačić ukazao je da budžet Kancelarije za Kosovo i Metohiju za ovu godinu iznosi 104,4 miliona evra, dok je Vlada Kosova za opštine sa srpskom većinom opredelila 41,6 miliona evra i poručio da Kosovo nema finansijske mogućnosti da pokrije troškove obrazovanja, zdravstva i socijalne zaštite srpskoj zajednici koje plaća Srbija, posebno ne u sadašnjem obimu.

Mijačić je na društvenoj mreži "X" naveo da ono što je Vlada Kosova opredelila za sredine sa većinski srpskim stanovništvom predstavlja 40 odsto izdvajanja Srbije za Kancelariju za Kosovo i Metohiju preko koje se izdvajanja Srbije i prenose.

"Ove brojke predstavljaju redovne transfere, dok se kapitalne investicije dopunjuju. Prema izjavi predsednika Srbije Aleksandra Vučića iz 2022. godine, razvojni projekti i kapitalna ulaganja Srbije u srpskim sredinama na Kosovu iznose 800 miliona evra! Značajan deo tih investicionih sredstava završava kod albanskih građevinskih kompanija, pružaocima usluga, prodavnicama, kao i u kosovskom budžetu, što takođe doprinosi saradnji među zajednicama i socijalnoj koheziji između Albanaca i Srba na Kosovu", naglasio je Mijačić.

Dodaje da je s druge strane, Aljbin Kurti 1. januara ove godine najavio više od 12 miliona evra za kapitalne investicije u 10 opština sa srpskom većinom.

"Očigledno je da su finansijske sposobnosti Vlade Kosova mnogo manje od onih koje ima Vlada Srbije. Kosovo nema finansijske mogućnosti da pokrije troškove obrazovanja, zdravstva i socijalne zaštite u srpskoj zajednici koje plaća Srbija, posebno ne u sadašnjem obimu. S druge strane kosovska Vlada ima bezbednosnu moć da napravi pakao od života Srbima na Kosovu, uprkos činjenici da na Kosovu postoje zakonske odredbe koje dozvoljavaju finansiranje poslova srpske zajednice od strane Vlade Srbije", naglašava.

Mijačić navodi da član 143.2 Ustava Kosova kaže da "odredbe sveobuhvatnog predloga za rešenje statusa Kosova od 26. marta 2007. imaju prednost nad svim ostalim zakonskim odredbama na Kosovu", a da se u član 11.1 Sveobuhvatnog predloga za rešenje statusa Kosova kaže da će "opštine imati pravo da primaju finansijske donacije od Republike Srbije".

"Ovaj član je dalje operacionalizovan u Zakonu samouprave na Kosovu - član 30.2.: 'Opštine (sa većinskim srpskim stanovništvom) imaju pravo da, u okviru svojih nadležnosti, sarađuju sa opštinama i institucijama, uključujući i državne organe, u Republici Srbiji... Takva saradnja može imati oblik pružanja finansijske i tehničke pomoći od strane srpskih institucija, uključujući stručno osoblje i opremu, u sprovođenju opštinskih nadležnosti'", dodaje.

Kako ističe na osnovu svega toga, postoje instrumenti u kosovskom pravnom sistemu koji omogućavaju finansiranje poslova srpske zajednice na Kosovu od strane Republike Srbije.

Mijačić navodi i da se u okviru dijaloga Beograda i Prištine pregovara o odredbama za stvaranje Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO) na Kosovu koja će obezbediti pravni okvir za funkcionisanje obrazovnih i zdravstvenih institucija u oblastima Kosova sa srpskom većinom.

Uredba Centralne banke Kosova o zabrani gotovinskih transfera za dinare je, kako je naveo, pokušaj da se stvori nova realnost na terenu koja će ograničiti funkcionisanje institucija koje finansira Republika Srbija pre nego što se formira ZSO.

"Kao i sve druge jednostrane odluke kosovske Vlade u prošlosti, primena uredbe CBK će sigurno stvoriti političku nestabilnost i bezbednosne poremećaje u oblastima na Kosovu naseljenim Srbima. To će takođe povećati siromaštvo u srpskim sredinama i njihovo nepoverenje prema kosovskoj Vladi", poručuje Mijačić.