Milić: Dijalog Beograda i Prištine biće visoko na agendi Evropskog saveta zbog straha od novih sukoba u regionu

Normalizacija odnosa Beograda i Prištine biće visoko na agendi samita Evropskog saveta koji se održava ove nedelje u Briselu, jer osim rata u Ukrajini, koji se dešava u neposrednom evropskom komšiluku, pitanje nekog budućeg, potencijalnog konflikta do kojeg može doći u našem regionu jedan je od najvećih strahova za države EU, smatra politikolog Dimitrije Milić iz Novog trećeg puta.

On za Kosovo onlajn kaže da će se na sutrašnjem sastanku ministara za evropska pitanja na Savetu za opšte poslove, a zatim i na okupljanju šefova država i vlada članica EU, 14. i 15. decembra, težiti nekim daljim iskoracima u pravcu implementacije dogovora dve strane.

"Kad pogledamo najbliži evropski komšiluk, sem rata u Ukrajini koji je i dalje veoma aktuelno pitanje, potencijalni novi konflikt u regionu uvek stoji kao upozorenje za evropske države i tema kojom će se gotovo sigurno baviti i na ovim sastancima. Teško je očekivati da trenutni proces pregovora ostane nedovršen na način da se ne implementiraju sve tačke i bar da se ne započne njihova primena", navodi Milić.

Kada je reč o mogućnosti da se u poglavlje 35 pregovaračkog okvira Srbije sa EU unesu i obaveze iz Ohridskog sporazuma, koji podrazumeva i da Beograd ne sprečava članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, uključujući Ujedinjene nacije, Milić smatra da "postoje solidne šanse da se to desi".

"Ohridski sporazum je i definisan na način da iza njega mogu da stanu države EU koje nisu priznale nezavisnost Kosova i ne deluje da će taj stav menjati. Naravno, pitanje je kako će sve biti formulisano, pre svega kada govorimo o najkontroverznijim tačkama za Srbiju, a to je ulazak Kosova u UN, što je 'crvena linija' kako su naglašavali i predsednik i premijerka i ministar spoljnih poslova Srbije. Ukoliko formulacija bude uopštena, u smislu da se Srbija ne protivi ulasku Kosova u različite međunarodne organizacije, onda to ostavlja prostor za interpretaciju", navodi Milić.

Dodaje da bez obzira da li to Srbija podržavala ili ne, pitanje je da li Kosovo može uopšte da dođe do većine i obezbedi podršku mnogih zemalja koje su generalno protiv ulaska Kosova u UN. 

"Ono što može da bude pozitivno, posmatrajući sa srpske strane, ukoliko bi se Ohridski sporazum implementirao u okviru ovog pregovaračkog poglavlja, to bi podrazumevalo da bi bilo kakav napredak prištinske strane u evropskim integracijama podrazumevao da se sprovede Zajednica srpskih opština, čime bi to pitanje dobilo mnogo veće garancije za implementaciju. Dakle, pitanje je samo formulacije. Dok god imate pet članica EU koje ne priznaju Kosovo kao nezavisnu državu, plus Mađarsku, koja ga priznaje ali se po mnogim pitanjima poklama sa stavovima Srbije, verovatno formulacija ne bi trebalo da bude toliko eksplicitna", zaključuje Milić.