Priprema li se u Briselu zamka za Srbiju u poglavlju 35?

Evropska komisija
Izvor: Wikipedia/ETH-Archiv

Ukoliko bi Evropska unija odlučila da u poglavlje 35 u okviru pregovora o pristupanju Srbije EU unese i obavezu primene Sporazuma o putu normalizacije odnosa Kosova i Srbije iz februara ove godine i njegovog aneksa iz Ohrida, to bi praktično značilo da bez puštanja Kosova da pređe prag Ujedinjenih nacija, Srbija ne može da postane član Evropske unije.

U članu 4 Sporazuma o putu normalizacije odnosa Kosova i Srbije, naime, kaže se da se "Srbija neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji", samim tim i u Ujedinjenim nacijama, zbog čega je na prvom mestu ovaj sporazum i ostao bez potpisa Beograda.

Nakon što su pojedini mediji, posle uvida u nacrt zaključaka EU o Srbiji, objavili da će sredinom decembra Evropski savet tražiti od Evropske komisije da pre kraja januara 2024. dopuni merila za poglavlje 35 u pregovorima Srbije o članstvu sa odredbama pomenutih sporazuma, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će to jasno značiti da "EU ne želi Srbiju".

"Ako stavite članstvo Kosova u UN, kao deo poglavlja 35, onda je jasno da ne želite Srbiju. Ja ne verujem da je to moguće i mislim da takvu odluku neće doneti“, rekao je predsednik Srbije u petak.

Sagovornici Kosovo onlajna na ovu najavu različito gledaju. Dok jedni smatraju da bi ovakva odluka u Briselu značila da se od Srbije traži da se odrekne Kosova zarad ulaska u EU i da tim potezima EU ogoljeno poručuje da ne želi Srbiju u svojim redovima i vrši pritisak na nju, drugi ukazuju da su se Kosovo i Srbija pristajanjem u Briselu i Ohridu na nove sporazume obavezali da će oni ući u proces pregovora o daljim EU integracijama. Istine radi, bez stavljanja potpisa na te dokumente. Ističu, takođe, da je pitanje da li u Evropskom savetu u ovom trenutku postoji konsenzus da dođe do promene u poglavlju 35.

Književnik i novinar Živojin Rakočević kaže za Kosovo onlajn da ukoliko bi uslov Srbiji za ulazak u EU bio odricanje od Kosova, da ona za Srbe ne bi imala smisla, kao i da vrlo često deluje da Evropska unija jedva čeka da postavi neku prepreku ispred Srbije i Zapadnog Balkana kako ne bi postali deo EU, odnosno da međunarodna zajednica ne želi iskreno da vidi Srbiju u EU. 

„Suštinski, ako je pitanje ulaska Srbije u Evropsku uniju odricanje od Kosova, a mi smo se odrekli svega realnog na Kosovu, sem članstva u Ujedinjenim nacijama, onda ta Evropska unija za Srbiju i većinu građana Srbije nema nikakog smisla, a za kosovske Srbe to bi bio još jedan u nizu poraza koje faktički živimo“, naveo je on.

Rakočević ističe da se ne može očekivati da u bilo kojoj formi Srbija potpiše priznanje Kosova.

„Ako je u nadi da će nama biti bolje sve predato, onda taj potpis neće kosovskim Srbima značiti ništa, neće u suštini značiti ni Srbiji ništa. Sve je do te mere obesmišljeno da čak ni jednu Zajednicu srpskih opština ne možemo dobiti“, rekao je Rakočević. 

Suština je jasna, tvrdi on, radi se na tome „kako izbrisati kompletno nasleđe sporazma koje smo imali u proteklom periodu i koji su samo na papiru garantovali naša prava“.

„Suštinski, međunarodna zajednica je pripremala dokumente i govorila Albancima `potpišite i ne primenite`. Ista stvar je i sa najnovijim dokumentima, jednostavno, naš život i naša sloboda govore sledeće, ako vam kosovski Srbi kažu `imamo slobode`, onda je sve u redu, do tog trenutka mi ćemo živeti ovako kako živimo. Nijedan sporazum neće biti primenjen, jer u osnovi međunarodna zajednica niti nas toliko želi u Evropskoj uniji, niti želi da se primeni ono što je potpisano“, zaključio je Rakočević.

Prema oceni istoričara Stanislava Sretenovića, onaj ko želi da uključi sporazum iz februara i njegov aneks u poglavlje 35 u pregovorima Srbije sa EU taj Srbiji ne želi dobro.  

Sretenović u izjavi za naš portal podseća da taj dokument nisu potpisali ni Beograd, ni Priština, te da je to dogovor koncipiran u diplomatskim krugovima tako da svako može da ga tumači pozitivno.

"Unija može da kaže da je u jednom teškom, kritičkom trenutku za mir na Balkanu ipak došla do nekog dogovora, Srbija može da se ponada da će se rešiti pitanje nestalih i formirati ZSO, a Kosovo da će naterati EU da čini korake ka onome što oni očekuju u međunarodnim institucijama, a to je priznanje“, posjašnjava Sretenović.

U takvoj konstelaciji snaga, kaže, ako dođe do unošenja Ohridskog dogovora u važan dokument EU, kao što je poglavlje 35 - to bi direktno značilo da se u trenutku kada se u Srbiji organizuju izbori, vrši pritisak na vlast u Beogradu.
Vlast se time, dodaje on, praktično stavlja pred zid, u situaciju u kojoj će morati da povuče određeni potez, koji će onda Uniju i njene korake staviti u prvi plan.

"Mislim da do tog poteza neće doći. U svakom slučaju, Srbija ne može da potpiše priznanje Kosova. To nijedna vlast u Srbiji neće uraditi u narednih 100, 200 godina. To je čin koji niko neće uraditi i onaj ko na ovaj način vrši pritisak na Srbiju, zaista joj ne želi dobro i nastavlja sa ponižavanjem, što u ovom trenutku predstavlja prevaziđenu politiku koja će samo uniziti one koji pokušavaju da Srbiju i dalje ponižavaju, a ne da konstruktivno doprinesu pravičnom dogovoru između Srba i Albanaca koji bi omogućio mir i prosperitet u Srbiji i na celom Balkanu“, zaključio je Sretenović.

Koordinator Nacionalnog konventa o EU za poglavlje 35 Dragiša Mijačić, međutim, ukazuje da su se Kosovo i Srbija još od samog dana pristajanja u Briselu i Ohridu na novi sporazum o putu ka normalizaciji, obavezali da će taj sporazum ući u proces pregovora o daljim EU integracijama, kako za Srbiju, tako i za Kosovo. 

"Sada je u pitanju operacionalizacija, odnosno izmena poglavlja 35, kako bi se u to poglavlje za Srbiju uvrstile i odredbe iz ovih sporazuma, Ono što je nejasno u ovom trenutku je da li u Evropskom savetu postoji konsenzus svih zemalja članica EU da se ta promena desi", rekao je Mijačić za Kosovo onlajn.

Prema njegovim rečima, možda se određene članice EU neće saglasiti u ovom trenutku, ali Srbija svakako neće moći da pobegne od onoga na šta se predsednik Srbije Aleksandar Vučić obavezao u februaru i martu. 

On pojašnjava i da uvrštavanje određenih stavki u poglavlje 35 nije tako jednostavan proces. 

"Ranije je zajednička pozicija članica Evropske unije o poglavlju 35 kasnila dve i po godine nakon potpisivanja Briselskog sporazuma, tako da taj proces nije tako jednostavno izvesti u ovako kratkom roku, ali jedno je sigurno, dalje implementacije neće biti dok se ne krene u kredibilan proces osnivanja ZSO", ističe Mijačić.

Da poglavlje 35 uvek može biti izmenjeno kaže za Kosovo onlajn programski direktor NVO “ACDC” iz Severne Mitrovice Aleksandar Rapajić.

"Ovo poglavlje i služi tome da se stvari koje se dese tokom pregovora mogu u njega ubaciti. Ono je i do sada imalo jednu nedefinisanu kategoriju da se traži napredak u pregovorima Beograda i Prištine, znači da je veoma moguće da se sad taj napredak na neki način definiše. A, da li je dobro? Mislim da nije dobro to raditi u ovom trenutku. Ova stavka koja postoji za Srbiju je specifična jer ne zavisi samo od onoga šta Beograd uradi, već Srbija ima jedan pregovarački proces u kome ne može sama da deluje već se očekuje i delovanje neke strane koja je van tog procesa, a ako bi se Srbija uslovila nekim rešenjima iz Ohridskog sporazuma ili francusko-nemačkog predloga koji na kraju, nije ni zvanično usvojen od strane Srbije, onda bi to bilo nametnuto rešenje”, kaže Rapajić.

On smatra da će eventualna promena poglavlja 35 predstavljati problem za Srbiju.

“Nama na Kosovu je u ovom trenutku najvažnija Zajednica srpskih opština. Ako će ovaj Ohridski sporazum dovesti do toga mislim da će se položaj naroda koji živi na Kosovu popraviti, ali to će pogoršati položaj Srbije u pregovaračkom procesu u smislu da će se pred Srbiju staviti taj novi zahtev da mora da potpiše nešto na kraju tog evropskog puta, mada iako to nije pisalo u poglavlju 35, moglo se naslutiti da će to biti jedan od zahteva Evropske unije”, smatra Rapajić.

Pravnik Milan Antonijević je mišljenja da na predlog EU i sve što dolazi a vezano je za poglavlje 35, treba gledati kao na stvari koje su u interesu Srbije i možda još više naroda koji živi na Kosovu. Ističe da je važno da se što pre pronađe način za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine zato što svakodnevni incidenti predstavljaju smetnju za srpsku zajednicu koja je odlučila da živi na Kosovu.

Komentarišući mogućnost da prijem Kosova u UN bude uslov za ulazak Srbije u EU, Antonijević ocenjuje da je reč o periodu koji dolazi za sedam, osam godina.

"Nadam se da će do tada odnosi i život u našem regionu biti bez ikakvih trzavica, bez bezbednosnih rizika. Očekivanja da Srbija prizna Kosovo na jedan jasan način je nešto što treba da bude i u javnom diskursu, o tome treba razgovarati, ima institucija koje bi time trebalo da se bave - a pre svega misllim na Narodnu skupštinu i na Vladu, kao i na samog predsednika koji zajedno sa svojim timom pregovara o normalizaciji odnosa", kaže Antonijević za Kosovo onlajn i dodaje da ne očekuje da se takva rasprava uskoro nađe na dnevnom redu, ali i da na bilo koji način ometa evropske integracije.

"Ali u jednom periodu, mi kao narod i društvo, i kao država, moramo da postavimo pitanje šta garantuje dugoročan mir, šta je u interesu ostanka i opstanka srpske zajednice na Kosovu. Da li ovakav vakuum u kome srpska zajednica na Kosovu živi, doprinosi tome da njihov život bude kvalitetan, da mogu ekonomski i na svaki drugi način da se razvijaju, ili svedočimo nečemu što je jedan tihi i spori egzodus, to jest odlazak porodice po porodice sa Kosova, što zaista mislim da nije nešto iza čega Srbija ni na koji način i bilo kada može da stane", ocenio je Antonijević.