Milić: Teško da će Španija i Kipar promeniti stav u vezi sa Kosovom

Odluku Španije da prizna kosovske pasoše ne bi trebalo dovoditi u vezu sa najavom britanskog šefa diplomatije Dejvida Kamerona da Priština može da očekuje pomoć Londona u dobijanju novih priznavanja nezavisnosti, smatra politikolog Dimitrije Milić iz Novog trećeg puta. Po njemu, od pet zemalja EU koje ne priznaju Kosovo, najmanje verovatno je da će Španija i Kipar promeniti tu odluku.

"Odluka da priznaju kosovske pasoše više je pitanje unutrašnjih promena u Španiji, gde je sada na vlasti levica koja je dosta mekša po pitanju i Kosova i autnomija različitih regiona u Španiji. To je dominantno zbog toga što trenutna vlada Pedra Sančeza zavisi od velikog broja partija koje dolaze iz ovih regiona koji žele mnogo veću autonomiju, a neke čak i separatizam u potpunosti. Tako da je to jedna unikatn pozicija Španije u smislu da nikada španski premijer nije bio slabiji u odnosu na uticaj ovih partija koje žele veću autnomiju. Da je formirana neka desna vlada u Španiji odluka o kosovskim pasošima ne bi bila moguća i verovato bi veoma dugo bila protiv priznavanja tih dokumenata, iako su se ostale države EU uskladile sa ovom odlukom", napominje Milić za Kosovo onlajn. 

Veruje da kada je reč o državama koje bi mogle da priznaju nezavisnost Kosova njih ne treba tražiti među pet članica EU koje to nisu učinile - Španija, Grčka, Slovačka, Kipar i Rumunija.

"Trebalo bi, petpostavljam, gledati na države u kojima Britanija i dalje ima nekog uticaja, koje se nalaze u regionima trećeg sveta. Pretpostavljam da će države koje su priznale pa otpriznale Kosovo i sada biti meta pritisaka. Pitanje je koliko će to Britaniji biti autentično bitno, koliko je ta Kameronova poruka bila samo načelna i iz koje možda neće slediti neki konkretni koraci i diplomatski napor. Možda bi to trebalo gledati da Britanija danas ima nešto manje diplomatske kapacitete nego pre 10 ili 15 godina, i u smislu resursa koji se odvajaju za to, i u smislu generalno pažnje naspram svih ostalih pitanja koja muče britansku spoljnu politiku. Uključujući, u krajnjoj liniji, i rat u Ukrajini, gde se Britanija istakla kao jedna od najaktivnijih u podršci Kijevu", navodi naš sagovornik. 

Nastavlja da će se nastaviti pritisci i na pet dežava članica EU koje ne priznaju Kosovo, ali da je teško reći koja od njih je "najslabija karika".

"Možda je lakše reći koje su države najjače, koje će teško promeniti stav, a to je Španija, koja je najveća, politički najmoćnija, ima najviše problema sa regionalnim autonomijama koje imaju mnogo veće ambicije od autnomija. Teško da će Kipar menjati stav zbog svojih problema na severu. Ostale države koje, recimo, imaju skepsu, u odnosu na mađarsku manjinu, kao što su Slovačka i Rumunija, možda budu nešto blaže, kao i Grčka. Ali suštinski su to vrlo tvrde pozicije koje se nisu menjale ni kada je mnogo veći pritisak bio 2008. i 2009. godine. Više bi trebalo gledati ove države koje imaju mnogo manju političku moć i nalaze se po svetu. Uostalom, njihova priznavanja i otpriznavanja ne doprinose nešto mnogo ishodu, osim samo kvantitativno gledano po broju država koje ne priznaju, odnosno priznaju Kosovo", zaključuje Milić.