Milivojević: Makron ne spominje odgovornost Prištine, prvi put zapretio sankcijama

Diplomata Zoran Milivojević istakao je da je predsednik Francuske Emanuel Makron prvi put direktno uputio pretnju Beogradu i Prištini, ne pomenuvši odgovornost i obaveze prištinske strane, kao ni prethodne sporazume koji nisu ispunjeni, prenosi Blic.

Jedan od najmoćnijih evropskih lidera po prvi put je ozbiljno i direktno zapretio razmatranjem vraćanja viza ako se ne počne sa implementacijom Ohridskog sporazuma, a pritom je ostao pri svom starom stavu da se EU mora prvo reformisati pre proširenja, ali i da Evropa mora da "funkcioniše u više brzina".

"Makron je 2018. stopirao politiku proširenja pošto je hteo prvo unutrašnje reforme u EU. Taj stav je na snazi i danas i očigledno diskvalifikuje sve što je Mišel rekao na Bledu da EU mora biti spremna da 2030. godine primi nove članove. Mišel je to izgovorio na kraju svog mandata. Tako je isto bilo i sa garniturom pre Mišela", podseća Milivojević.

Kako kaže, reforma EU je dominantan francuski stav, a pritom je ključno pitanje šta će biti sa ratom u Ukrajini.

"Zbog svega toga mislim da je politika proširenja EU i dalje na dugačkom štapu", ocenjuje Milivojević.

Smatra da je stara francuska ideja o EU u "više brzina".

"To je bila ideja još Žaka Širaka sa kraja prošlog veka. Iz toga je proizašla i Evropska politička zajednica koja je postala realnost o politici proširenja. Preko te zajednice se realizuje strateški interes EU i kolektivnog Zapada, a ne kroz politiku proširenja. Ideja je da kroz Evropsku političku zajednicu EU apsorbuje Zapadni Balkan, Ukrajinu, Moldaviju, Gruziju", analizira Milivojević.

Makron je, dodaje Milivojević, prvi put direktno zapretio sankcijama Beogradu i Prištini ukoliko se ne angažuju na realizaciji francusko-nemačkog plana.

"Na taj način Makron je podigao lestvicu strogoće i ozbiljnosti situacije. Insistira na francusko-nemačkom planu po svaku cenu. I to hitno, pre sledeće godine i izbora u EU i SAD. Zanimljivo da Makron posmatra obe strane ravnopravno i da se direktno oslanja samo na Ohridski sporazum", rekao je Milivojević.

Kako je dodao, činjenica da Makron prvi put spominje sankcije i vraćanje viza dokaz je da je Zapad u problemu i da je porasla nervoza da se kosovsko pitanje što pre reši.

"Interesantno je i to da Makron uopšte ne spominje odgovornosti i obaveze prištinske strane, niti prethodne neispunjene sporazume, a ni mere za deeskalaciju na severu KiM. Po njemu obe strane su podjednako odgovorne i na taj način toleriše sve što je do sad Kurti radio na severu. To ukazuje da Kurti radi u interesu Zapada, odnosno potvrde kosovske državnosti", zaključuje Milivojević.

Diplomata Srećko Đukić ističe da je Makronova izjava dokaz da je pitanje Kosova i dijaloga Beograda i Prištine ostalo u fokusu EU i vodećih evropskih država tokom leta.

"Ta deeskalacija na severu Kosova se mora dovesti do kraja. Moraju se spremiti lokalni izbori na severu Kosova i obe strane se moraju vratiti dijalogu, Briselskom sporazumu i Ohridskoj agendi. Zapad neće ponovo da pregovara o temama koje su već stavljene na papir", ocenjuje Đukić.

Kako kaže, Makronove reči i Beograd i Priština treba da shvate kao upozorenje da se spreme za dijalog.

"Beograd treba najozbiljnije da shvati Makronovu poruku i mudro se spremi za dijalog izbegavajući sukobe i zaoštravanje odnosa sa Prištinom i pritom ne zanemarujući svoje interese. Pogotovo ako se ima u vidu da je naša pozicija na Kosovu možda teža nego ikada", smatra Đukić.

Dodaje da u dijalogu ne bi trebalo da se "testira tvrdoća EU ili pojedinih njenih članica".

"Sankcije mogu da nam uvedu pojedine države EU. Cela EU može samo ako sve članice bude za to uključujući, recimo, i Mađarsku. Dakle, sankcije mogu da nam uvedu i bilateralno. Jedno je sigurno, Zapad neće odustati od tog francusko-nemačkog ili evropskog plana što podrazumeva lokalne izbore na severu KiM i implementaciju svih dokumenata", ističe Đukić.

Veruje da EU može da se spremi da primi ceo Zapadni Balkan do 2030. godine i smatra da je to realno imajući u vidu da su sve zemlje Zapadnog Balkana male i geografski i ekonomski i kada se uzme u obzir uticaj i BDP.

"Jedini problem EU u vezi sa proširenjem može da ima u slučaju sa Ukrajinom koja je velika država. Za nas ovo što smo čuli i od Makrona i od Mišela predstavlja startni pucanj i početak trke do 2030. godine", navodi Đukić.

Kako kaže, mnogo toga zavisiće i od pojedinačnih država - kandidata za ulazak u EU.

"Gotovo sve države Zapadnog Balkana imaju svoje probleme. I Severna Makedonija, i BiH, i donekle Crna Gora. Možda najmanje problema ima Albanija, ali i dalje je najmanje napredovala na evropskom putu. Najbolje bi bilo da sve države Zapadnog Balkana zajedno uđu u EU, ali ne isključujem mogućnost da neke države pre drugih postanu članice", zaključuje Đukić.