Milivojević: Srbija ima pravo da preduzme sve mere za zaštitu Srba na KiM

Eventualno preusmeravanje toka Ibra kod Ribarića bila bi legitimna mera, ukoliko bi imala za cilj zaštitu interesa srpskog naroda na Kosovu, izjavio je diplomata Zoran Milivojević.

Poteze Prištine i međunarodnih aktera, Milivojević vidi kao deo nastojanja da se „kosovska državnost“ predstavi kao zaokružena i funkcionalna, iako to, kako kaže, nije.

Povodom najave predsednika Srbije da se razmatra mogućnost promene toka reke Ibar kod Ribarića i formiranja radne grupe koja bi se bavila tim pitanjem, Milivojević je za RTS rekao da Srbija ima pravo da preduzima mere za zaštitu srpskog naroda na Kosovu.

Govoreći o aktuelnim sporovima oko objekata i imovine na tom području, kao i o nedavnom rušenju imovine Srba, Milivojević je rekao da bi eventualno preusmeravanje Ibra, ukoliko bi doprinelo stvaranju uslova za normalan život i opstanak Srba, bilo legitiman potez.

Napomenuo je da se ne razume u tehničke elemente eventualnog projekta, ali da je, kako je naveo, u političko-pravnom smislu nesporno pravo Srbije da preduzima mere za zaštitu svojih interesa.

„Imajući u vidu da prištinska strana preduzima mere koje su i protivpravne i koje stvaraju uslove da se obesmisli dalji opstanak srpskog naroda na tom prostoru, Srbija mora da preduzima sve mere i korake“, kazao je Milivojević, prenosi RTS.

Komentarišući najavu Kfora o početku procesa integracije Kosovske policije u bezbednosni sistem, uključujući patrole na mostu na Ibru i kod manastira Visoki Dečani, Milivojević je ocenio da različite ocene bezbednosne situacije proizlaze iz različitih političkih interesa.

Dok Kfor govori o poboljšanju bezbednosne situacije, Beograd upozorava na sve teži položaj Srba. Milivojević smatra da deo međunarodne zajednice ima interes da se pokaže kako Kosovo funkcioniše kao država u punom kapacitetu.

„Interes je dela međunarodne zajednice, dakle nekih zapadnih centara moći, da dokaže tezu da je Kosovo država i da funkcioniše u punom kapacitetu i da su bezbednosni uslovi takvi da nema više potrebe da Kfor deluje“, kazao je Milivojević.

Prema njegovim rečima, time se dovode u pitanje i dalji značaj misije Kfora, ali i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.

„Glavna misija Kfora na Kosovu i Metohiji je bezbednosna i deluje po Rezoluciji 1244, dakle po mandatu Ujedinjenih nacija i Saveta bezbednosti koji je zadužen za mir. Ukoliko vi obesmislite tu funkciju, ako tamo vlada mir i blagostanje, onda praktično otvarate i temu Rezolucije 1244 i mandata Ujedinjenih nacija“, naveo je Milivojević.

Smatra da je cilj takvog pristupa da se kosovska državnost dodatno potvrdi, a istovremeno dovede u pitanje potreba za međunarodnim bezbednosnim prisustvom.

„Cilj je da se pitanje Kosova i Metohije, odnosno ta državnost na taj način potvrdi i da se dovede u pitanje mandat Ujedinjenih nacija i funkcionisanje Rezolucije 1244 dokazivanjem da je tamo mir, da sve dobro funkcioniše i da Kfor nema razloga za svoje postojanje“, rekao je Milivojević.

Govoreći o institucionalnoj krizi u Prištini, Milivojević je ocenio da nemogućnost političkih aktera da formiraju funkcionalne institucije predstavlja dodatni argument da je kosovska državnost, kako je naveo, neodrživa.

„Vi tamo nemate funkcionalan politički sistem. I to je jedan od argumenata koji pokazuje da ta kosovska državnost nije održiva, ne samo na spoljnom planu nego i na unutrašnjem planu“, kazao je.

Ocenio je da se institucionalna blokada toleriše uprkos delovanju Euleksa, Kfora i Unmika, dok za kosovskog premijera Aljbina Kurtija kaže da, po njegovom mišljenju, nastoji da po svaku cenu sačuva vlast.

Milivojević je posebno ocenio značaj stava ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog o nepriznavanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, navodeći da ta izjava predstavlja „svojevrsnu reafirmaciju principa međunarodnog prava“.

Prema njegovim rečima, eventualno otvaranje pristupnih pregovora Evropske unije sa Ukrajinom ponovo bi moglo da otvori pitanje takozvanog kiparskog modela, odnosno načina na koji se tretira država koja ne kontroliše celu svoju teritoriju.

„Ne samo da Srbija može da pita, nego samo otvaranje pregovora sa Ukrajinom na sto vraća kiparski model. Ne mogu da počnu pregovore s Ukrajinom i sa Moldavijom sa teritorijalnim problemima, a da ne stave na sto i pitanje Srbije“, rekao je Milivojević.

On smatra da argument Evropske unije o „posebnim okolnostima“ nije dovoljan, jer se, kako navodi, moraju poštovati isti principi i standardi u odnosu prema državama.

„Posebne okolnosti podrazumevaju da ne kontrolišete deo teritorije, ali nema posebnih okolnosti kako tretirate državu. To nije samo pitanje međunarodnog prava, nego pitanje principa i standarda i normi sa kojih nastupa Evropska unija“, kazao je on.

Prema njegovoj oceni, ukoliko EU Ukrajinu bude tretirala kao teritorijalno celovitu državu tokom pristupnih pregovora, isto pitanje bi moralo da bude otvoreno i u slučaju Srbije.

Milivojević je poručio da Beograd, kako je naveo, ne traži poseban tretman, već primenu istih principa.

„Srbija je punopravna članica Ujedinjenih nacija u međunarodno priznatim granicama, koje podrazumevaju Kosovo i Metohiju. Prema tome, tretirajte samo tako Srbiju i ništa više“, ukazao je Milivojević.

On je ocenio da je pitanje otvaranja pregovora EU sa Ukrajinom veliki test za Evropsku uniju, jer bi se, kako je naveo, istovremeno postavilo i pitanje odnosa prema Srbiji i statusu Kosova.

Milivojević je podsetio i na Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN, ocenivši da ona predstavlja pravni okvir koji potvrđuje poziciju Srbije kada je reč o Kosovu.

„Od početka nema objašnjenja. Pokušali su sa objašnjenjem da je kosovsko pitanje slučaj sui generis, ali je to već na međunarodnom planu odavno palo. Dve trećine sveta ne priznaje Kosovo. Drugo, postoji Rezolucija 1244. Ona je potpuno u skladu sa međunarodnim pravom“, zaključio je Milivojević.