Milivojević: U interesu SAD da Turska dobije značajniju ulogu na Kosovu

Turska definitivno preuzima značajnu, ako ne i dominantnu ulogu na Kosovu i na tu tendenciju ukazuju brojne činjenice, prenosi Blic.

Priština je nabavila od Turske bespilotne letilice "Bajraktar" pa će kosovske bezbednosne snage (KBS) po prvi put raspolagati dronovima. Turski instruktori obučavaju pripadnike KBS-a da upravljaju "Bajraktarima", pritom u KFOR-u Turska ima više svojih pripadnika nego SAD.

Povrh svega, na jesen će Turska po prvi put komandovati mirovnom misijom NATO na Kosovu, a ova država upravlja i Bondstilom.

Zoran Milivojević, karijerni diplomata, vidi "barem tri strateške linije" u pojačavanju uloge Turske na Kosovu.

"Kosovo je od posebnog strateškog interesa Turske. Još je bivši turski ministar spoljnih poslova Ahmet Davutoglo definisao strateške interese na Kosovu i uopšte na Zapadnom Balkanu, a kao ključne faktore naveo albanski i islamski. Nije slučajno Turska bila druga država koja je priznala nezavisnost Kosova", naglašava Milivojević.

Kako kaže, ne treba zanemariti ni geopolitičke posledice rata u Ukrajini.

"Nakon rata, ali već i sada, priprema se velika raspodela geostrateških uticaja u Evropi i svetu. Turska trenutno promoviše svoje interese na Kosovu i za to koristi tvrdu, vojnu moć. Ne zaboravimo, Turska je druga vojna sila u NATO-u, a jačanjem vojne komponente želi da zaštiti i svoju političku moć na Kosovu", objašnjava Milivojević.

On smatra da i SAD imaju interes u tome da Turska dobije značajniju ulogu na Kosovu.

"Na taj način Vašington će Tursku čvršće vezati za NATO pogotovo što Turska svojim delovanjem na Kosovu neće dovesti u pitanje interese Zapada koji se zalaže za nezavisno Kosovo. Takođe, na Kosovu je veoma izražen islamski faktor pošto su muslimani ubedljiva većina stanovništva. Turska ima ulogu da svojim uticajem nadvlada eventualni ekstremni islamski faktor", analizira Milivojević i kaže da vidi tri uloge Turske sa dominantnim uticajem na Kosovu.

"Prva funkcija je da na posredan način osnaži kosovsku državnost i doprinese njenoj većoj funkcionalnosti. Druga, da ojača NATO tendenciju Kosova jer je jedan od prioriteta Kosova ulazak u NATO. A treća uloga je zatvaranje uticaja Rusije na Balkanu posle rata u Ukrajini kako bi se zatvorilo i pitanje Kosova", kaže Milivojević.

Zbog toga Milivojević smatra da bi Srbija morala da preispita svoje odnose sa Turskom.

"Ta tema se sada otvara. Do sada je sve bilo fino u odnosima. Očekujem veći stepen rezervisanosti Srbije prema uticaju Turske na ovim prostorima", zaključuje diplomata.

S druge strane, Dušan Janjić, predsednik upravnog odbora Foruma za etničke odnose, misli da je veća uloga Turske na Kosovu više sticaj okolnosti.

"Kontigent pripadnika KFOR-se menja u krug po unapred planiranom redosledu, a pravilo je ko ima najviše vojnika taj komanduje. Takav slučaj će sada biti i sa Turskom. Slično je i sa Bondstilom koja nije isključivo američka baza kako mnogi misle. To je NATO baza. Tako da nema tu ničeg novog", ocenjuje Janjić.

Kako kaže, još 2009. godine kosovski bezbednosni korpus preimenovan je u kosovske bezbednosne snage.

"Još tada se znalo da će to da se razvija kao vojna formacija da zaštiti, kako su rekli, stanovništvo od terorizma i oružanih sukoba spolja. Te kosovske bezbednosne snage imaju sad 5.000 profesionalnih pripadnika i 1.000 rezervista što nije tako malo. Ali, mislim da ne bi trebalo sad skretati pažnju sa glavne teme, a to je pitanje bezbednosnog paketa. Postoji jaka tendencija da se Srbija gurne u rat, a to je najmanje što je Srbiji potrebno", zaključuje Janjić.