Milivojević: ZSO ne može da bude deo plana, mora da se realizuje kao prethodno pitanje

Bivši diplomata Zoran Milivojević izjavio je da ima prostora da se predlog sporazuma EU o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova relaksira, ali da Zajednica srpskih opština ne može da bude deo plana, jer mora da se realizuje kao prethodno pitanje.

"To je pokušaj da se ZSO apsorbuje kroz taj predlog. Jedan od rezultata prošlog ponedeljka je činjenica da je ZSO na dnevnom redu, iako je pre toga bilo uveravanja da neće biti, sa svih strana", rekao je Milivojević u emisiji Takovska 10 na RTS.

Kako kaže, ZSO rešava pitanje položaja srpskog naroda pred razgovore o normalizaciji.

"O tački 7 ne treba da se razgovara, zato što mora da se reši prethodno pitanje", naglasio je Milivojević. 

Dodao je da se zaboravlja da je Beograd izneo rezerve po pitanju evropskog plana.

"Ostavimo da prođe Ohrid, da li će se razgovarati o primeni plana, naša rezerva je na član 4", dodaje Milivojević, koji ističe da, prema stavu Rusije i Kine, nema šanse da Kosovo dobije saglasnost Saveta bezbednosti za članstvo u UN.

"Pored međunarodno-pravnih elemenata mora da postoji saglasnost centralnih vlasti. Ne može da prođe, ako se ne garantuje mir i stabilnst. Važan je stav Srbije i mislim da neće u ovakvom obliku biti predmet primene član po član", rekao je Milivojević..

Prema njegovim rečima, uvek postoji manevarski prostor, pravni, politički, geostrateški.

"Politički - ustupak je učinjen - nema međusobnog priznanja, bez Srbije ne može to da se realizuje. Polazi se od takozvanog nemačkog modela. Svi naši pravni argumenti postoje. Nove vratolomije oko tačke 4, govore da se to ne može preskočiti", navodi Milivojević.

Dodaje i da plana ne bi bilo da se Amerikanci nisu uključili, jer je ovo pokušaj da se, iz geostrateških razloga, ubrza rešenje pitanja Kosova.

Nekadašnji predsednik Koordinacionog centra za Kosovo Nebojša Čović rekao je da Zajednica srpskih opština mora biti u skladu sa onim što je potpisano 2013. i 2015. godine i da mora da se sprovede.

"U tački 7 nemate eksplicitno navedenu Zajednicu spskih opština, međutim to što oni rade, traži se model za Srbe kao nešto novo, kao što je rešeno u EU, u Nemačkoj, Francuskoj Belgiji... Sve je to lepo, ali je ovo nova prevarna radnja, da dezavuišu ono što je već dogovoreno", rekao je Čović.

Srpska strana, ističe, mora da insistira na onome što je potpisano.

"Mi uvek moramo da se vraćamo na početak, a to je Rezolucija 1244. Ja nikada nisam odbijao razgovore i pregovore, i to je veoma težak i nezahvalan posao, prošlo je tu mnogo ljudi. ZSO da, ali onako kako je potpisano. To je sve razrađeno do kraja. Ne možete da idete dalje, a da prethodno niste sproveli", rekao je Čović.

U ovakvim procesima, kaže, Srbija mora da se trudi da što više ostane za stolom.

Kaže da Beograd ima minimalan manevaraski prostor još od 1999. godine, ali da se neprekidno bori i da još ništa još nije gotovo.

"Mi moramo da se borimo, a da će biti pritisaka biće. Mi moramo da idemo redom kako smo potpisivali", kaže Čović.

Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku kaže da je najveća mana predloga što se i u Beogradu i u Prištini doživljava kao nametnut, a fokus sada treba da bude na implementaciji sporazuma.

"Srbi sa KiM očekuju kontkretizaciju prethodnih sporazma, a pre svega formiranje ZSO", rekla je Grubješić.

Smatra da je od rokova važniji kvalitet implementacionog plana.

"Da li je to gotovo, videćemo. Ovo sada je novi okvir za dijalog, i to ne može da se zanemari ni u Prištini ni u Beogradu", kaže Grubješić.

Prema njenim rečima, problem je što prethodni sporazumi nisu sprovedeni, i problem je ako se ne sporovedu onako kako je potpisano.

"Primarni cilj za Prištinu je sada da pet zemalja EU koje nisu priznale nezavisnost Kosova sada daju pristanak za evrointegracije i ulazak u Kosova NATO", kaže ona.

Prema rečima Grubješić, Srbija treba da iskoristi svaki milimetar prostora jer nije u prilici da odbije evropski predlog.

"Ovo više nije fransusko-nemački predlog već evropski i rekla bih američki. Nas najviše interesuje samouprava za Srbe na severu Kosova i ZSO, kao i da razjasnimo tačku 4 ovog predloga", rekla je Grubješić i dodala da se treba implementirati dogovoreno, da bi se krenulo dalje.

"Da se razumemo, svaki plan jeste na neki način kupovina vremena. Neće ni neki budući sporazum biti idealan, ali proces normalizaciji nije počeo juče. Ni jedan do sada nije finalni. Nije to bio ni Briselski, neće ni ovaj ali se ide korak po korak napred", rekla je Suzana Grubješić.

Filip Rodić, kolumnista Večernjih novosti, kaže da je prvi i osnovni poblem tačke 7 kao i ostalih tačaka što se, kako je naveo, Kosovo tretira kao nezavisno.

"Status SPC je regulsan 800 godina, ne vidim potrtebu da to reguliše Kurti, Borelj ili Eskobar. Nenormalnost plana je to što se nešto što je normalno postavlja u situaciju nenormalnosti, status SPC i njen opstanak na tom prostoru", kaže Rodić.

Rodić podseća da su 24 godne prošle od 1999. godine, a samo se jedna žena vratla u Đakovicu, "koju stalno malteretiraju".

"ZSO bi stvorila uslove za bolji život, ali nije osmišljena da bi se Srbina obezbedio normalna život nego život bolji od normalnog", ukazuje Rodić.

Dodao je da je sporazum mrtvo slovo na papiru bez aneksa, i u tome vidi manevarski prostor Srbije.

"Sporazum ne može da stvori normalan život, jer ne postoji spremnost Prištine", zaključio je Rodić.