Milkov: Srbija razumljivo zabrinuta zbog vojne saradnje Albanije, Hrvatske i Kosova, Bugarska neće biti deo tog pakta

Novinar bugarskog dnevnog lista „24 časa“ Georgi Milkov izjavio je za Kosovo onlajn da je Srbija opravdano zabrinuta zbog vojnog saveza Hrvatske, Albanije i Kosova, ali da Bugarska, bez obzira na najave iz Prištine, neće biti deo tog pakta.

„Sporazum o odbrambenoj saradnji između Hrvatske, Albanije i Kosova može se posmatrati kao prirodan korak u traženju izlaza i pravca u ovom haosu i nestabilnosti u Evropi i svetu. Srbija je razumljivo zabrinuta zbog takve vojne saradnje, jer Kosovo smatra svojom teritorijom. Kada se pomene Bugarska kao mogući učesnik u ovom sporazumu, zabrinutost je razumljiva. Albanija i Hrvatska su članice Natoa, Bugarska takođe, tako bi se Srbija našla u izolaciji. Ali, mora se reći da su informacije o nezvaničnom interesovanju koje je bugarska strana izrazila za pridruživanje deklaraciji Albanije, Hrvatske i Kosova - netačne“, kazao je Milkov.

On je objasnio da Bugarska veoma pažljivo analizira tekst dokumenta koji su u 18. marta u Tirani potpisali ministri odbrane Hrvatske, Albanije i Kosova.

„Bugarska je dobila kopiju teksta putem verbalne note Ambasade Albanije u Sofiji 25. marta. Ali, bugarski ministar spoljnih poslova je već izjavio u parlamentu da Sofija ni u jednom trenutku nije bila pozvana od strane inicijatora dokumenta“, precizirao je Milkov.

Naglašava da na Balkanu svaka zemlja ima „svoju percepciju istorije, geopolitike i bezbednosti“.

„Ali, najvažnije lekcije iz naše zajedničke istorije su da smo nakon vekova rivalstva i protivrečnosti konačno shvatili da je saradnja mnogo bolja opcija od rata. Danas je, međutim, dinamika geopolitičkih procesa dobila neviđenu brzinu. Bezbednosna arhitektura postaje sve nestabilnija“, istakao je Milkov.

Smatra da Srbija i pored trojne deklaracije o vojnoj saradnji ipak ne treba da brine o „miru i svom integritetu“.

„Moje mišljenje je da Srbija ne treba da se brine o miru i svom integritetu, budući da nema razloga da zemlje novog sporazuma o odbrambenoj saradnji, Albanija, Hrvatska i Kosovo - ciljaju na osvajanje novih teritorija u geografskom smislu. U ovaj broj moramo uračunati i još jedan mogući savez i vojnu saradnju - onu između Mađarske i Srbije“, rekao je Milkov.

Dodaje da učešće u jednom ili drugom savezu ipak mora biti uravnoteženo ne samo onim zemljama koje u njoj učestvuju, već i, kao u ovom slučaju, položajem drugih suseda koji nisu uključeni. „Cilj je izbeći tenzije koje bi ugrozile mirnu koegzistenciju dobrosusedskih i dobronamernih naroda“, naglasio je on.

Dodao je da su Hrvatska, Bugarska i Srbija zemlje sa veoma sličnim karakteristikama, poput istorije, jezika, vlade, tradicije, kao i ekonomije.

Naglasio je da zemlje Zapadnog Balkana moraju da teže očuvanju duha dobrosusedstva i međusobnog poštovanja.

„Ako je ovaj vojni pakt povod za otvorenu diskusiju o tome šta su stvarni interesi naroda Balkana, koji su milenijumima susedi, ovo je dobar korak, uključujući i u pravcu razvoja saradnje u drugim oblastima. Bez obzira na to kako se događaji budu razvijali u spoljnoj politici balkanskih zemalja, cilj mora biti očuvanje duha dobrosusedstva i međusobnog poštovanja“, zaključio je Milkov.