Miškeljin: Srbi mogu odlučiti pobednika američkih izbora u "sving" državama

Marko Miškeljin iz Centra za društvenu stabilnost kaže za Kosovo onlajn da srpska dijaspora može odlučiti pobednika na sledećim američkim izborima u takozvanim "sving" (klimavim) državama, u kojima se izbor tokom godina menjao, a razlika između kandidata, gledajući nekoliko prethodnih izbornih ciklusa, nije veća od nekoliko procenata.

On navodi da srpska dijaspora mnogo veće poverenje daje republikancima, što je, kako kaže, prirodno kada se pogleda kakve su odnose različite administracije imale prema Srbiji, naročito demokratska administracija '90-ih godina.

“Što se tiče toga da li mogu da utiču na same rezultate izbora u državama u kojima ima srpskih glasova, iako je to zaista mali broj, kada vidimo brojčano na konačnom talu, to može doneti neku prevagu pogotovo u Viskonsinu i Mičiginu. Vidimo da se i jedna i druga označavaju kao 'sving' države i kao neke koje će možda doneti prevagu u konačnom zbiru elektora, tako da s te strane, naravno, svaki glas je bitan”, kaže naš sagovornik.

Što se tiče albanske dijaspore, ocenjuje, ona je najviše rasprostranjena u onim delovima gde demokrate pobeđuju, pa nema veći uticaj na ishod.

“Iz delovanja iz naše istorije znamo da albanski lobi najviše finansira upravo taj demokratski establišment i ako pričamo o konkretnim saveznim državama, upravo one koje su najsigurnije za demokrate su one u kojima Albanci imaju najveći broj glasova. Mi pričamo o tome da je Čikago veliki srpski grad i ima jako puno naših ljudi, ali prosto to je tolika količina glasova za demokrate da se u Ilinoisu zaista ne očekuje da postane republikanski. Isto tako i kada govorimo o Njujorku, gde isto ima veliko prisutstvo Albanaca, koliko god bi to možda bio najveći pik republikanaca, najviše bi voleli da osvoje Njujork jer to je rodna država Donalda Trampa, to nije realno”, objašnjava Miškeljin.

Navodi da je pomoć koju će albanski lobi dati demokratama nešto što se očekuje i doprineće nečemu što je već očekivana pobeda.

“Sa druge strane vidimo da postoji mogućnost u nekoliko 'sving' država, iako tamo postoji manji broj ljudi koji imaju naše poreklo, da njihovi glasovi mogu značiti mnogo više”, zaključuje on.

Navodi da Srbija svakako mora biti spremna za saradnju ko god da pobedi na izborima.

"Mi možemo imati svoje favorite, kao i u svakoj drugoj trci, i naročito u ovoj izbornoj godini u čitavom svetu, ali ono što nas očekuje, ukoliko bude ostala ova administracija, jeste da se nastavi ovim putem, odnosno da se previše često progleda kroz prste na propuste druge strane. S Trampovom administracijom, i sama činjenica da je svojevremeno odredio Ričarda Grenela da bude njegov predstavnik u ovom regionu, možemo očekivati pragmatičniji pristup i, da kažemo, ravnopravniji položaj”, kaže Miškeljin.

Na pitanje da li je debata Trampa i Bajdena nešto promenila i da li se može očekivati da demokrate promene svog kandidata, kaže da je to možda prvi televizijski događaj u istoriji u kojem je Donald Tramp učestvovao, a da on nije glavna tema nego neko drugi. 

"Najviše se možda promenilo to da je sada veći pritisak na Bajdenu nego na Trampu. Sada imamo slučaj da praktično nije u fokusu ono što su kandidati govorili na debati već kako su izgledali na samoj debati, pa je iz tog razloga i sam Džo Bajden u fokusu. Sada imamo izjave njegove potpredsednice koja odbacuje mogućnost bilo kakvog njenog kandidovanja i daje mu podršku. I ono što možemo videti, maltene svaki drugi potencijalni Bajdenov nasladnik je najglasniji u toj podršci samom Bajdenu, što nam govori da će u ovom poslednjem momentu teško doći do promene kandidata”, zaključuje on.