Mitić: Između Kurtija i Rame postoje nesuglasice, ali obojica šire velikoalbanski narativ

Naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu Aleksadar Mitić izjavio je da je evidentno da između premijera Kosova i Albanije, Aljbina Kurtija i Edija Rame, postoje nesuglaice i da nije prvi put da one izlaze na videlo.

Mitić je za Kosovo onlajn ocenio da je otkazivanje zajedničke sednice vlada Albanije i Kosova samo još jedan pokazatelj u nizu, loših odnosa Kurtija i Rame i podsetio da je kosovski premijer preduzeo nova hapšenja na severu Kosova, nakon Ramine kritike zbog nastale situacije.

"Otkazivanje sednice dolazi u trenutku kada Aljbin Kurti hapšenjima Srba dodatno radikalizuje situaciju na severu Kosova i Metohije, uprkos tome što je Edi Rama pre svega nekoliko dana već kritikovao raspoređivanje albanskih policijaca i upozorio na posledice po saradnju s 'albanskim saveznicima'", kaže Mitić. 

Mitić podseća da smo proteklih dana, takođe, videli oštre kritike u Prištini nakon izjave Rame da je Parizu i Berlinu poslao nacrt ZSO, bez konsultacija sa Kurtijem.

"Uz to, ne treba zaboraviti da je Rama bliži Vašingtonu od Kurtija, iza kojeg stoji Nemačka, a da je Amerikancima stalo da pokažu da su oni ti koji se pitaju za bezbednost na Balkanu, a naročito na Kosovu i Metohiji. Svakako, dakle, postoje nesuglasice između Rame i Kurtija, i ovo nije prvi put da one izlaze na videlo. Međutim, i situacija na severu Kosova i Metohije i međunarodni kontekst su još osetljiviji nego ranije, zbog čega je verovatno i Rama kao iskusniji partner morao da reaguje", ističe Mitić.
 
Po rečima Mitića, s druge strane, strateški posmatrano se vrlo malo toga menja.

"Jer se Rama, kao i Kurti, bori ne samo za 'nezavisno Kosovo', već i širi velikoalbanski narativ. Njih dvojica su na prethodnim, brojnim, susretima i zajedničkim sednicama, dogovarali i preduzimali niz koraka na putu ka stvaranju 'velike Albanije'. Zapad je sve to pratio ćutanjem, iako sporazumi između Tirane i Prištine stvaraju institucionalne okvire za saradnju koji imaju za cilj integraciju Albanije i 'nezavnisnog Kosova'. Uprkos tome, Beograd je pružio ruku Tirani u kontekstu Otvorenog Balkana, te Rama i predsednik Aleksandar Vučić imaju korektne odnose", kaže Mitić.
 
Mitić dodaje da bi zbog toga bi Rama mogao da igra ulogu "faktora pritiska na Prištinu" na operativnom nivou smirivanja tenzija.

"Ali kao istaknuti lobista za 'zaokruživanje kosovske nezavisnosti' on ne može da bude ni objektivan niti prihvatljiv posrednik u rešavanju pitanja poput formiranja Zajednice srpskih opština", naglašava Mitić.