Muhadžiri: Potrebno da Ustavni sud donese precizne odluke koje ne mogu da se tumače po želji

Politički analitičar Artan Muhadžiri izjavio je za Kosovo onlajn da su politički lideri i stranke stvorili problem, ali da ne znaju kako da pronađu rešenje i da je jedina nada za izlaz iz situacije u kojoj ne može da se konstituše parlament odluka Ustavnog suda koji je jedini autoritet koji može da donese odluku koju političke stranke moraju da prihvate i poštuju.

Ustavni sud je, kako kaže, jedina institucija i jedini autoritet koji može da ima uticaj na obe strane, jer je jaz veoma veliki. 

„U ovoj situaciji najveći problem je sa članom 67 (Ustava), koji kaže da pobednička stranka ima apsolutno pravo na predsednika parlamenta. Međutim, ne kaže se šta treba učiniti ako stranka nema dovoljno glasova da izabere predsednika Skupštine. I to je glavni problem. Ne znam zašto političke stranke ne postavljaju ovo pitanje Ustavnom sudu kako bi se pronašlo neko logično i racionalno rešenje“, kaže Muhadžiri. 

Poslednja odluka Ustavnog suda, dodaje, nije bila baš precizna i stvorila je prostor za obe strane da je tumače kako žele, pa Pokret Samoopredeljenje ima jedno tumačenje, a ostale stranke, DPK, DSK, ABK i Nisma imaju drugo. 
 
„Potrebno je da Ustavni sud donese veoma precizne i koncizne odluke koje ne mogu da se tumače po želji. Ali takođe mislim da nema velike spremnosti političkih stranaka da pronađu rešenje jer žele da krive jedni druge. Pokret Samoopredeljenje želi da krivi opoziciju, a tri stranke žele da krive Samoopredejenje i to je veoma loša situacija“, ističe Muhadžiri. 
 
Predsednica Vjosa Osmani, navodi on, može da doprinese pozitivnom rezultatu ove blokade i trebalo bi da bude mnogo više angažovana i da se obrati Ustavnom sudu jer je to njena obaveza.
 
„Osmani nije u baš dobroj situaciji jer njen mandat traje do sledeće godine, tako da je u veoma delikatnoj poziciji u pogledu političke moći i političke podrške. Ona želi još jedan mandat i zato je izuzetno pažljiva da ne stvori mnogo neprijatelja u političkom spektru Kosova, što je razumljivo s njene tačke gledišta“, kaže Muhadžiri. 

U prošlosti, prema njegovim rečima, veliki uticaj u ovakvim situacijama imali su ambasadori Kvinte.

„Američka ambasada se aktivirala kada je bilo ovakvih blokada i imala je moć nad svim strankama, pa su pomagali da se pronađe rešenje, na primer, da se formira nova vlada ili da se izabere predsednik. Taj uticaj je sada manji, sada nema ambasadora SAD, a i sa Trampovom administracijom se interesovanje pomerilo na druge važne teme u Gazi, Ukrajini... Zbog toga imamo ovu veoma specifičnu situaciju i još uvek ne znamo kada će biti pronađeno rešenje“, konstatuje Muhadžiri.