Musljiju: Zidovi u Hagu ne mogu da zatvore sećanje jednog naroda

Poslanica Demokratske partije Kosova (DPK) Ganimete Musljiju ocenila je da presuda Specijalizovanih veća Kosova u Hagu protiv Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija ne predstavlja kraj istorijskog sagledavanja rata na Kosovu.

Musljiju je navela da je kroz istoriju bilo mnogo sudova, ali i slučajeva u kojima je vreme kasnije dovodilo u pitanje njihove odluke.

„Hag je doneo presudu Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju, ali, mimo četiri imena i broja godina kazne, ostaje mnogo veće pitanje: može li se pravdom nazvati proces koji rat odvaja od istorije koja ga je dovela? Ja verujem da ne“, navela je Musljiju u objavi na Fejsbuku.

Ona je istakla da pravda, prema njenom mišljenju, ne može da bude samo sudnica, predmet ili tumačenje odabranih činjenica, već da mora da obuhvati i sećanje i kontekst.

„Pravda mora da ima i sećanje. Mora da ima kontekst. Mora da ima hrabrosti da vidi punu istinu, čak i kada je ona neprijatna“, poručila je Musljiju.

Ona je navela da Kosovo nije započelo rat sa ciljem da nekoga osvoji, već da je, kako je ocenila, „ratovalo jer je sloboda postala ljudska potreba“.

Musljiju je ocenila da ono što naziva „masakrom međunarodne pravde“ nije samo pitanje presude četvorici ljudi, već i, kako je navela, osećaja da je u takvom procesu moglo biti narušeno poverenje u to da je međunarodna pravda iznad politike, interesa i moćnih verzija istorije.

„Istorija se ne završava presudom. Sud može da napiše odluku. Ne može zauvek da napiše istoriju“, navela je Musljiju.

Ona je dodala da, iako su četvorica bivših lidera OVK trenutno u pritvoru, „zidovi Haga ne mogu da zatvore sećanje jednog naroda“.

„Možda najteže pitanje koje ostaje istoriji nije: ‘Šta je odlučio Hag?’, već: ‘Da li je pravda bila na visini istorije koju je tvrdila da sudi?’ Vreme će dati odgovor. Jer i pravda jednog dana dolazi pred sud istorije“, zaključila je Musljiju.