Nemački mediji: Kriza na Kosovu dovodi Evropu u dilemu

Nemački mediji bavili su se uticajem rata u Ukrajini na Balkan, piše Dojče vele i navodi da ima mišljenja da se to može rešiti prijemom u EU, ali da je tu poseban problem princip jednoglasnosti.

Nemački Velt piše da se u senci ukrajinskog rata, u Evropi ponovo rasplamsava sukob koji je tinjao godinama, aludirajući na odnose Srbije i Kosova. U tekstu se najpre opisuju događaje od pre desetak dana na severu Kosova, a zatim citira dugogodišnji dopisnik nemačke agencije dpa Tomas Braj koji kaže da deo odgovornosti za situaciji snosi EU jer ne deluje jedinstveno zbog razmimoilaženja interesa.

"Vučić se predstavlja kao 'branilac srpskih interesa' i 'na taj način povlađuje glasačima', a EU ga pušta, 'jer im je on jedina nada da postignu kompromis oko kosovskog pitanja koji bi bio prihvatljiv srpskom stanovništvu'. Istovremeno, Vučić se usuđuje da hoda po geostrateškom konopcu. Iako njegova zemlja ima bliske ekonomske veze sa EU s kojom ostvaruje oko dve trećine svoje trgovine, ideološki je, međutim, predsednik orijentisan ka Istoku. Srbija je, na primer, osudila ruski agresorski rat u Generalnoj skupštini UN, ali se nije pridružila zapadnim sankcijama. Po povoljnoj ceni ta zemlja kupuje ruski gas, od kojeg je u velikoj meri zavisna", navodi Braj.

Tezu o delimičnoj odgovornosti Evropske unije za Velt potvrđuje i stručnjak za Balkan Bodo Veber iz berlinskog Centra za politiku demokratizacije, koji kaže da je dijalog Beograda i Prištine već šest godina u krizi.

"Drugi sukobi su bili prioritetni, kao što su pokreti izbeglica 2015, kriza na Krimu i aktuelni rat u Ukrajini. 'Netransparentni pokušaji' iz 2017. bivše šefice diplomatije EU Federike Mogerini da ubedi dve zemlje da se dogovore oko razmene teritorija bili su u službi nacionalističkih interesa i poljuljali su poverenje u lidersku ulogu EU", ocenjuje Veber.

List Berliner cajtung o istoj temi razgovarao je sa Snežanom Janković, ambasadorkom Srbije u glavnom gradu Nemačke koja je ocenila da je korisno to što su Vašington, Brisel i Berlin uticali na Prištinu, ali i dodaje da sukob time nije rešen, jer je primena granične regulative samo odložena do 1. septembra.

Janković ujedno naglašava da je "izjednačavanje politike Srbije sa politikom ruskog predsednika netačno".

"Izuzetno je nepravedno kada se Srbija, u kontekstu Ukrajine, predstavlja kao ruski saveznik. Da, imamo dobre odnose sa Rusijom i želimo da ih zadržimo, ali od početka smo rekli da je Krim deo Ukrajine i dva puta smo glasali za relevantne rezolucije Generalne skupštine UN. Ne priznajemo republike Donjeck i Lugansk, jer je narušen teritorijalni integritet Ukrajine kao što je napadom NATO narušen integritet Srbije", rekla je ona.

Kako je rekla, ako se pomeranje granica – kao u slučaju Ukrajine – ne prihvata, onda je za Srbiju dvostruki standard ako se Srbiji uskraćuje to pravo. Ističe da je dijalog pravi put za Srbiju, kao i da na vojni sukob u Beogradu niko ne želi ni da pomišlja, ali da Srbija neće dozvoliti pogrome nad Srbima na Kosovu i Metohiji kao 2004. godine i da će Beograd "učiniti sve, pre svega diplomatskim kanalima, da to spreči".

Berliner cajtung podseća da su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin Kurti prihvatili poziv visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Đuzepa Borelja da se sastanu u Briselu 18. avgusta. Dijalogu će prisustvovati i specijalni izaslanik EU Miroslav Lajčak.

"Apelujemo na EU i Nemačku da nas podrže na putu diplomatije", poručila je ambasadorka Janković i zaključila da Beograd je uveren da bi ubrzanje pristupanja Srbije EU donelo trajnu relaksaciju.

Frankfurter algemajne cajtungu piše da kada bi svi kandidati bili primljeni u EU, ona bi imala 36 članica, što bi zbog principa jednoglasnosti prilikom glasanja o ključnim pitanjima, Uniju verovatno učinilo potpuno nesposobnom za donošenje odluka.

List podseća da je francuski predsednik Emanuel Makron često upozoravao da EU već sada loše funkcioniše uz pitanje kako bi to bilo kada bi za stolom sedelo od 30 članica s pravom veta?. Podseća i da je nemački kancelar Olaf Šolc više puta rekao da prijem novih članica mora da prati reforma principa jednoglasnosti.

Berlinska Fondacija za nauku i politiku (SWP), koja Bundestag i nemačku vladu savetuje o spoljnopolitičkim pitanjima, nedavno je sumirala trenutni status te diskusije piše list navodeći da se u analizi na početku naglašava da se Berlin zalaže za proširenje broja pitanja o kojima bi se donosila odluka većinom, 'pa i u svetlu perspektive EU od 30+ država-članica'. Tim autora navodi i stav Evropskog parlamenta koji se zalaže za dalekosežan prelazak sa jednoglasnog na glasanje kvalifikovanom većinom u Savetu šefova država i vlada, a kako bi se povećala sposobnost delovanja EU.

Švajcarski Noje cirher cajtung navodi da je Bosna posebno ranjiva i da Srbi i Hrvati lojalni Kremlju žele da unište Bosnu proglašenjem nezavisnih država. 

"Ukrajinski rat koji je doveo do sukoba Evrope s Rusijom dodatno je napunio eksplozivom secesionističke planove 63-godišnjeg (Milorada) Dodika. Na Balkanu je sada skoro svuda kriza. U Bosni i Hercegovini se proširio strah od rata, sukob između Kosovara i Srba ponovo ključa, a reformska vlada u Bugarskoj je pala, delom i zato što je podržala čvrst kurs EU protiv Rusije. Ali Bosna, u kojoj su izbori u oktobru, posebno je ranjiva tačka na toj mapi rizika", piše list.

Sa druge strane, piše list, šef bosansko-hrvatske stranke HDZ Dragan Čović neprestano preti "institucionalnom i teritorijalnom reorganizacijom" države – odnosno stvaranjem trećeg "hrvatskog" dela, a time i raspadom zemlje. Kao i u slučaju Dodika, i iza Čovića stoji Moskva.

"Protiv ulaska Bosne i Hercegovine i sankcija EU Kremlju glasale su ovog proleća i stranke tih dvojice nacionalista", zaključuje list i dodaje da Čović dobija pomoć i od hrvatskog predsednika Zorana Milanovića koji ne samo da se ističe kao Putinov zagovornik u EU, već se on sve više meša i u bosansku unutrašnju politiku.