Nemačkoj ostaje važan Berlinski proces, ali ograničava imigraciju sa Balkana

Koalicioni sporazum CDU/CSU i SPD, koje će činiti buduću nemačku vladu, sadrži pooštrena pravila za imigraciju, pa tako i smanjenje prijema radne snage sa Zapadnog Balkana, ali i podršku proširenju EU i Berlinskog procesa.

Prema sporazumu, integracija šest zemalja Zapadnog Balkana, kao i Ukrajine i Moldavije, u Evropsku uniju smatra se zajedničkim strateškim interesom. Stoga će Berlinski proces, inicijativa bivše kancelarke Angele Merkel, ostati aktivan kao platforma koja će zemljama u regionu ponuditi jasne i održive izglede za članstvo u EU.

„Politika proširenja ima veliku transformativnu snagu i predstavlja geopolitičku potrebu. Masivno promenjena situacija u svetu zahteva dalji razvoj u pristupnom procesu EU“, podvlači se u dokumentu.

U koalicionom sporazumu se ističe da se mora primeniti pristup zasnovan na individualnom napretku kandidata pri čemu će približavanje evropskim vrednostima i standardima biti snažnije nagrađivano.

„Građani u zemljama kandidata treba konkretno da osete da se put njihovih država u EU isplati. Istovremeno EU mora biti spremna na proširenje time što će podsticati paralelni proces reformi institucija. Zalažemo se za postepenu integraciju kandidata koji još nisu ispunili sve zahteve, ali su posvećeni sprovođenju reformi – bez ugrožavanja kriterijuma ili integriteta unutrašnjeg tržišta“, dodaje se u dokumentu.

Ističe se da je to moguće sprovesti kroz program i politike pružanja statusa posmatrača u Evropskom parlamentu, Savetu EU, kao i pridruženom članstvu u određenim oblastima bez prava glasa.

Dodaje se i da su odnosi EU i Turske od strateškog značaja, i da se sa žaljenjem konstatuje udaljavanje Ankare od vrednosti EU.

Nastavak pristupnog procesa sa Gruzijom, dodaju, dolazi u obzir tek kada više ne bude sumnje u demokratske procese, a Nemačka u tome podržava proevropske snage.

Važan prioritet koalicionog sporazuma je ponovno pokretanje nemačke privrede, uz drastično smanjenje birokratije, kako bi zemlja bila privlačnija za investitore ali i stručnu radnu snagu.

S tim u vezi planirano je i uspostavljanje ministarstva za digitalizaciju.

U migracionoj politici predviđene su oštrije mere, kao što je privremeno obustavljanje spajanja porodica izbeglica.

Isto tako dogovorene su i promene Zakona o državljanstvu, kako bi se sprečilo ubrzano dobijanje državljanstva nakon tri godine boravka u Nemačkoj.

Koalicionim sporazumom, između ostalog, predviđeno je ograničenje pravila za radnu snagu sa Balkana, koje je do sada dozvoljavao prijem oko 50.000 nekvalifikovane radne snage godišnje.

Taj broj je, koalicionim sporazumom, prepolovljen na 25.000.

Dogovoreno je i da Ministarstvo unutrašnjih poslova preuzme Hrišćansko socijalna unija (CSU), koja je poznata po svojem oštrijem pristupu politici migracije.

Takođe dogovoreno je i da Ministarstvo spoljnih poslova vodi Hrišćansko demokratska unija (CDU), a kao kandidat pominje se Johan Vadeful, zamenik šefa poslaničke grupe CDU/CSU i dugogodišnji ekspert za Zapadni Balkan, koji se nedavno sastao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

Vadeful je imao važnu ulogu u formulisanju politike prema Zapadnom Balkanu za vreme vlade kancelarke Angele Merkel.