Politiko: Velika Britanija upozorava, Putin želi Zapadni Balkan kao svoje sledeće „igralište”

Dok je pažnja Evrope bila usmerena na Ukrajinu, napetosti na Zapadnom Balkanu su ključale, a lideri u regionu, kao i u Britaniji, brinu da će ruski predsednik Vladimir Putin iskoristiti trenutak kako bi dodatno eksploatisao pukotine u bivšoj Jugoslaviji, piše briselski portal Politiko.

Zvone zvona za uzbunu u Beogradu, u Prištini i u Sarajevu, navodi Politiko.

Zapadni Balkan opisuje se kao „druga uzavrela tačka”, od strane visokih zvaničnika britanske vlade – a sada kada temperatura raste, Britanija se zalaže za pridruživanje svih šest zemalja regiona EU kako bi se oterao ruski uticaj.

„Trenutno, s ratom u Evropi i s obzirom na dugu ruku ruskog mešanja i u regionu, bili biste budala ako biste skrenuli pogled sa Zapadnog Balkana, gde još uvek postoje nasleđeni problemi koji treba da se prevaziđu”, rekao je britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Lami za Politiko tokom posete regionu prošle nedelje.

„Putinovi interesi ovde su da održava region destabilizovanim. U njegovom interesu je da drži zemlje koje čine Zapadni Balkan na ivici, da imaju destabilizovanu populaciju i da vodi sajber i hibridni rat.”

„Svih šest zemalja zapadnog Balkana pokušavaju da postanu članice EU, dugotrajan proces u kojem geopolitika može biti jednako važna kao i ispunjavanje uslova. One se suočavaju s velikim izazovima, kako unutrašnjim, tako i sa susedima. Bosna i Hercegovina, na primer, gurnuta je u krizu jer Milorad Dodik, srpski član tročlanog predsedništva, izbegava hapšenje zbog svojih separatističkih politika”, piše Politiko.

U međuvremenu, Srbija optužuje Kosovo za represiju nad srpskom manjinom, dok Kosovo krivi Srbiju za nasilje na svojoj teritoriji.

Stručnjaci za spoljnu politiku i ministri strahuju da će Kremlj pokušati da iskoristi duboko ukorenjene etničke i verske tenzije kako bi podstakao dalju nestabilnost na Balkanu, učvrstio ruske interese i stvorio još više problema u dvorištu EU.

„Trenutno moraju da idu napred ili će nastaviti da budu deo Putinovog igrališta”, rekao je jedan zvaničnik iz UK, koji je želeo da ostane anoniman dok je govorio o stvarima o kojima nije bio ovlašćen da se javno izjasni. Sada postoji „vrlo mali prozor” u kojem balkanske zemlje moraju „prestati da sede na ogradi” pre nego što Brisel bude zauzet pristupanjem Ukrajine, rekli su.

'Paradoks je živ ovde'

Lami veruje da Srbija – uprkos demokratiji koja se povlači, približavanju Rusiji i stalnom odbijanju da prizna Kosovo – iskreno želi da se priključi EU, proces koji je započela 2009. godine.

„Ali postoje različite perspektive o tome kako doći do toga i koliko brzo i ozbiljno”, rekao je Lami tokom intervjua u Beogradu.

„I postoji alternativna vizija, a to je tamnija vizija. To je pozicija koja upućuje na oligarhiju, korupciju, veliku državnu kontrolu, mnogo više policijskog stanja. Postoji i ta vizija, a te stvari su sporne u ovom delu sveta.”

„Ogromne prepreke koje Srbija mora da prebrodi da bi pristupila EU jasno su prikazane na ulicama Beograda. Rastuća autoritarna vlada koju predvodi predsednik Aleksandar Vučić, koji je nedavno srdačno dočekao Dodika, ozbiljno je testirana talasom protesta kakvi nisu viđeni u Srbiji do sada. Stotine hiljada su protestovale protiv vladine korupcije, na demonstracijama koje su organizovali studenti zbog urušavanja krova na renoviranoj železničkoj stanici u Novom Sadu, gde je poginulo 16 ljudi u novembru. Oni nastavljaju sa blokadama puteva svakog dana”, piše Politiko.

Protesti su čak prošireni kako bi se suprotstavili predloženoj luksuznoj nekretninskoj investiciji koju je osmislio zet predsednika SAD Donalda Trampa, Džared Kušner. Planira se izgradnja hotelskog kompleksa na mestu bivšeg ministarstva odbrane Jugoslavije, memorijala na NATO bombardovanja koja su okončala rat sa Kosovom 1999. godine. Studenti povezuju ovaj plan sa drugim nekretninskim projektima koje smatraju koruptivnim. Mnogi u zemlji takođe osećaju gađenje prema tome što porodica Tramp zarađuje na mestu uništenom bombardovanjem koje je predvodio Vašington, navodi portal.

Dodaje se da decentralizovani model organizovanja studenata znači da nema jasnog lidera na koga se može usmeriti represija, ali i da su vlasti optužene za korišćenje nelegalnog zvučnog oružja protiv demonstranata. Beograd je takođe rekao da su ruske obaveštajne službe pomogle u odgovoru na nemire.

Lami je rekao za Politiko da „stoji uz ljude”, pre nego što je pomenuo proteste i optužbe o upotrebi zvučnog oružja tokom sastanka sa Vučićem u sredu u njegovoj predsedničkoj palati. Ministar spoljnih poslova bio je tamo da potpiše niz sporazuma s dvostrukim ciljem rešavanja ilegalne migracije i približavanja Srbije zapadu.

„Ali bilo je jasno iz njegovog saopštenja za medije da Vučić, populista visok dva metra, koji je više od decenije na čelu srpske politike, nije bio voljan da bude izazvan. „Ni na pamet mi ne pada da komentarišem proteste i demonstracije u Velikoj Britaniji, jer poštujem suverenitet Velike Britanije”, podsećaju na njegovu izjavu.

Vučić je takođe negirao da je upotrebljena sila ili akustičko oružje protiv demonstranata i čvrsto branio Dodika nakon što je Lami pomenuo njegove „neustavne” postupke tokom izjava za novinare. (Srpska vlada nije odgovorila na zahteve za intervju.)

EU zastave se ne mašu na protestima. Studenti smatraju da je Brisel okrenuo leđa endemskoj korupciji koju oni osuđuju, dok EU pokušava da približi Vučića i dobije pristup litijumskim rezervama u Srbiji za proizvodnju baterija za električna vozila.

Za razliku od drugih delova Balkana, odobravanje članstva u EU u Srbiji nije preterano, a široka podrška Rusiji ostaje. Proces bi mogao biti još teži ako zemlja mora priznati Kosovo kao uslov za pristupanje. Grafiti širom Beograda govore „Kosovo je Srbija”. Negiranje genocida u Srebrenici 1995. godine, kada je ubijeno više od 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka, vidljivo je sa centralnog Trga Republike. Česta su i obeležja „j*** se NATO i j*** se EU”, piše portal.

Navode da je Srbija diskretno dozvolila da njena municija završi u Ukrajini, ali je samo jedna od dve evropske zemlje koja nije uvela sankcije Rusiji. Njeno liderstvo se zalaže za pridruživanje EU, ali takođe održava bliske odnose sa Moskvom i Kinom, s kojima Beograd produbljuje ekonomske i vojne veze. „Paradoks je živ ovde”, kako je to rekao Lami, piše Politiko.

Linije razdora i preduzimanje u Kosovu

Lami je svoju posetu regionu započeo 150 milja južno, na Kosovu, gde je njegov doček u Prištini bio izuzetno topao. Britanija, SAD i Nato uživaju visok ugled u Kosovu zbog pomoći koju su pružili tokom rata sa Srbijom. Generacija dece nazvana Tonibler, Klinton ili Madelein po zapadnim liderima koji su pomogli naciji da stekne nezavisnost sada je u svojim dvadesetim godinama.

U intervjuu za Politiko u svom kabinetu, predsednica Kosova Vjosa Osmani, jasno stavlja do znanja da odnosi sa Srbijom nisu dobri, nazivajući ih „ludim hegemonističkim susedom”.

„Nedavni izbijeni sukobi uključuju opsadu srpske pravoslavne manastirske Banjska u severnom Kosovu 2023. godine od strane naoružanih napadača u oklopnim vozilima. Jedan policajac i tri napadača etničkih Srba ubijena su u teškoj pucnjavi koju Kosovo okrivljuje na Srbiju, što Beograd osporava”, piše portal.

Takođe je bilo eksplozije koja je oštetila energetske i vodovodne sisteme na ključnom kanalu prošlog decembra, koju je Kosovo nazvalo „terorističkim napadom”. Srbija je negirala uplitanje i tvrdila da je incident korišćen kao izgovor za obračun sa Srbima na Kosovu.

Premijer Kosova Aljbin Kurti, kojeg Beograd optužuje za represiju Srba u svojoj zemlji, upozorava da „pretnja novog rata” nije izmišljena, navodeći intenziviranje saradnje Srbije s onim što Osmani naziva „troglavim zlom” – Rusijom, Kinom i Iranom. Vučić je takođe više puta ponovio predskazanje o novom sukobu u regionu, tvrdeći da se Kosovo nefer odnosi prema srpskoj zajednici.

Nato trupe iz 29 zemalja koje su dodeljene Kforu ključne su za održavanje krhkog mira. Politiko je bio u njihovoj bazi Filmski grad dok su britanske trupe rekle Lamiju da veruju da Rusija podržava srpske aktivnosti na Kosovu, uključujući obaveštajne operacije, procenu koju je potvrdio visoki zvaničnik u Prištini. Vojnici takođe prate političke skupove i izbore, kao i ključnu infrastrukturu nakon eksplozije kanala.

Osmani optužuje Srbiju za mešanje u nedavne opšte izbore na Kosovu; da je „Srpsko-ruski humanitarni centar” na granici sa Kosovom zapravo „ruski špijunski centar”; i da je Moskva utrostručila iznos koji troši na dezinformacije na Zapadnom Balkanu otkako je napala Ukrajinu.

Ona insistira da je Amerika pod Trampom pouzdan saveznik, ali upozorava da ako Putin izađe ojačan iz mirovnih pregovora pod vođstvom SAD sa Ukrajinom, Balkan bi mogao biti „plodno tlo” za „prelivanje” tog konflikta.

„Ako ove autokrate koji traže destabilizaciju budu mogli da rade šta god žele... stvari mogu brzo eskalirati u ovom regionu,” kaže ona. „Tako da prevencija i odvraćanje su ključni, i ne smemo dozvoliti Putinu da dobije šta želi. Vučić već predugo pleše na Putinovu melodiju. Oduvek je vreme da odluči gde želi da odvede svoju zemlju.”

„Prestani da napadaš svoje susede, vrlo jednostavno”

Lami je putovao regionom sa Karen Pirs, nedavno imenovanom specijalnom izaslanicom za Zapadni Balkan. Do februara je bila britanska ambasadorka u Vašingtonu, gde je široko hvaljena za svoj rad sa Bajdenovom i Trampovom administracijom. Ima dugu istoriju u regionu, a njen izbor se vidi kao potvrda „kako ozbiljno UK shvata Balkan”, rekao je jedan evropski diplomata.

Na sastanku sa Lami, Osmani je od njega tražila da potpiše ekonomski i bezbednosni sporazum koji bi uključivao kupovinu oružja i zajedničke operacije između njihovih trupa. Takođe je rekla za Politiko da je „formalno izrazila” spremnost svoje zemlje da se pridruži mirovnoj snazi koju UK i Francuska pokušavaju da organizuju za Ukrajinu – ali to je učinila pod uslovom da UK potpiše željeni sporazum.

Predsednica se obrušila na „aktivno pomirenje”, neimenovanih strana u EU, koje je kritikovala zbog toga što nastavljaju da daju novac Srbiji uprkos tenzijama. Kosovo je formalno podnelo zahtev za pristupanje bloku 2022. godine, ali još uvek nije priznato od strane pet članica i rečeno je, kao i Srbiji, da treba da učini više kako bi normalizovalo odnose.

Rekla je da Lami treba da kaže Vučiću „prestani da napadaš svoje susede, vrlo jednostavno”, iako je tokom intervjua za Politiko odbila da okrivi bilo koga za opsadu Banjske. (Privatno, britanski zvaničnici priznaju da postoji dokaz o srpskom učešću.)

U Bosni i Hercegovini, Dodik je osuđen na jednogodišnju kaznu zatvora i šestogodišnju zabranu držanja javnih funkcija zbog nepoštovanja naloga međunarodnog mirovnog izaslanika. SAD i Britanija su ga sankcionisale poslednjih godina, ali ima onih koji žele da oni idu dalje, poput Arminke Helić, izbeglice iz jugoslovenskih ratova koja je sada član britanskog Doma lordova.

„Uveli smo određene sankcije, ali one nisu razorne“, rekao je bivši vladin savetnik za spoljnu politiku. Takođe se zalagala da Ujedinjeno Kraljevstvo pošalje trupe u mirovnu operaciju EU u Bosni i Hercegovini.

Lami ne isključuje da će Dodiku nametnuti nove sankcije.

„Jedan od scenarija katastrofe koji Helić predviđa jeste da bi Dodik, koji se pozicionira kao „desno od desnice“ i žrtva „velike levičarske zavere“, mogao da apeluje na Trampa da prizna nezavisnost svog regiona u Bosni i Hercegovini”, piše Politiko.

U jednom od beogradskih barova prepunih dima, Helena Ivanov, istraživač u istraživačkom centru društva Henri Džekson, upozorila je da EU ne može da „priušti da izgubi“ Srbiju s obzirom na geopolitičke okolnosti, tvrdeći da bi to moglo da izazove talas problema širom regiona.

„Ako se vratite u jugoslovensko vreme, da je neko obraćao više pažnje na ono što se ovde dešavalo 80-ih, mislim da su stvari mogle da se odigraju sasvim drugačije. Mislim da se Zapad probudio u realnosti onoga što se dešavalo u Jugoslaviji, malo prekasno”, rekla je ona.

„I pitam se da li bi nešto veoma slično moglo da se desi upravo sada, ne u smislu da će ishod biti isti – kao da dobijate rat, ne – već da se probudiš u realnosti u kojoj su Rusija i kineski uticaji tako duboko ukorenjeni u ovoj zemlji da je premalo, prekasno”, kazala je.

Helić se slaže da Zapad poklanja premalo pažnje i to pripisuje postepenom ulasku Rusije u region.

„To je kao bolest jer se razvija polako i nevidljivo. To nije posekotina; to je kao sporo sagorevajuća infekcija i zaraza”, rekla je ona. 

Postoji uticaj državnih medija Raša tudej (Russia Today) i Sputnjik, kao i Ruske pravoslavne crkve povezane s Kremljem. Kampanje dezinformacija se vode i na društvenim mrežama.

Kao i Ivanov, Helić misli da bi opasnost za autsajdere mogla postati očigledna ako bi Putinu bilo dozvoljeno da postupi po svome, ali „možda bude prekasno“.

„Može preko noći da ide od lošeg do goreg, jer je to proces raspadanja državnih institucija od 2006. godine, svega što smo postigli posle ratova 95. godine. Rusija ne želi stabilan Balkan jer je to stalna, neprestana zubobolja za Zapad, a Rusiji to sasvim odgovara“, rekla je Helić.