(Ne)moguća misija Nore Visoke-Veler: Da li sve bolji odnosi Kosova i Grčke vode ka priznanju?

Iako Grčka zvanično ne priznaje Kosovo, dugogogodišnji trend uspostavljanja i jačanja bilateralne saradnje mogao bi dostići vrhunac zahvaljujući specijalnoj misiji Prištine u Atini na čijem čelu će biti Nora Visoka-Veler. Da će njene diplomatske aktivnosti biti usmerene na priznanju nezavisnosti Kosova, saglasni su analitičari iz Beograda, Prištine i Atine, ali su njihova mišljenja podeljena o tome da li će promena stava Grčke ostati nemoguća misija.

Piše: Petar Rosić

Specijalna misija označava privremenu misiju uz saglasnost zemlje domaćina koja će se baviti određenim pitanjima ili izvršenjem određenog zadatka. Misija Prištine u Atini ima za cilj da promoviše interese Kosova u Grčkoj i da služi kao platforma za razmenu mišljenja, saradnju i dijalog između dve zemlje.

Glavni zadaci Specijalne misije uključuju:

Promocija bilateralnih odnosa: Unapređenje političke, ekonomske i kulturne saradnje između Kosova i Grčke.

Podrška kosovskim građanima u Grčkoj: Pružanje konzularnih usluga i zaštite prava kosovskih građana koji borave ili posluju u Grčkoj.

Koordinacija sa grčkim institucijama: Uspostavljanje kontakata i saradnja sa grčkim vlastima i organizacijama kako bi se ojačali bilateralni odnosi i rešavala zajednička pitanja.

Promocija kosovskih interesa u međunarodnim organizacijama: Podrška kosovskim naporima za članstvo i aktivno učešće u međunarodnim organizacijama kao što su EU, Nato i druge relevantne međunarodne institucije.

Prošle nedelje kosovski mediji objavili su vest da je Ministarstvo spoljnih poslova za šefa specijalne misije u Grčkoj predložilo Noru Visoku-Veler, suprugu britanskog profesora Marka Velera, koji je bio deo stručnog tima premijera Aljbina Kurtija u dijalogu sa Srbijom.

Odnosi Kosova i Grčke dosad su bili fokusirani ugavnom na ekonomsku saradnju, ali se postavljenjem albanske pravnice Visoke-Veler očekuje da će se ta saradnja bitno produbiti, te mnogi veruju da će njena misija biti priznavanje nezavisnosti Kosova od strane Grčke.

Visoka-Veler je pravnik za zaštitu kulturnog nasleđa na Univerzitetu Kembridž, a u fokusu joj je uglavnom bilo kulturno nasleđe i položaj Srpske pravoslavne crkve na Kosovu. Više puta je tim povodom isticala stav da kosovske institucije treba da upravljaju imovinom srpskih manastira i crkava.

Takođe je istraživala zločine počinjene nad Albancima na Kosovu u periodu 1998-1999. godine, a svoju prvu diplomatsku funkciju imala je u okviru UN kao šef kontrole oružja na Zapadnom Balkanu.

Da će njena misija u Grčkoj biti priznanje Kosova mnogi dovode u vezu i sa aktivnostima njenog supruga. Mark Veler bio je, između ostalog, savetnik za Kosovo na konferenciji u Rambujeu 1999, zatim viši pravni savetnik u bečkom procesu pregovora o konačnom statusu između Kosova i Srbije u periodu 2006-2007, doprineo je da se izradi Ustav Kosova i bio je savetnik Aljbinu Kurtiju do sastanka o normalizaciji odnosa sa Srbijom u Ohridu.

Sagovornici Kosovo onlajna iz Beograda, Prištine i Atine nemaju sumnju šta će biti zadatak kosovske misije, ali su im mišljenja različita po pitanju stavova Grčke.

Istraživač Instituta za evropske studije Petar Ranković podseća da je ekonomska saradnja bila primarna tema početka njihovih odnosa 2019, kada je Privredna komora Prištine otvorila kancelariju u Atini, ali da se od 2021, nakon posete grčkog ministra spoljnih poslova Prištini, ta saradnja proširila na politička pitanja i zaštitu.

“Tako da se zapravo od 2021. godine govori o novim nadležnostima i novim delatnostima te kancelarije i mi upravo vidimo ovih dana da ta kancelarija od ekonomske saradnje treba da dobije i političku dimenziju. Ono što je simbolično jako važno, to je da zapravo ona treba da služi nekim kvazi bilateralnim odnosima, odnosno treba da simulira diplomatsko-konzularno predstavništvo, kako inače zemlje koje priznaju jedno drugo imaju u drugim državama”, kaže Ranković za Kosovo onlajn.

Navodi da su odnosi između Grčke i Kosova kompleksni s obzirom na grčki stav o nepriznavanju kosovske nezavisnosti i istovremeno podržavanje Kosova u njihovim naporima za članstvo u međunarodnim organizacijama kao što su EU i Nato.

“Ja smatram da je ovo pitanje veoma izazovno i da u perspektivi postoje velike šanse da će u određenom trenutku doći do tog trenutka kada će Atina zvanično priznati Kosovo, imajući u vidu da sve ovo što se dešava u poslednjih godina govori u prilog tome da ti bilateralni odnosi jačaju, tako da možemo reći da postoji taj trend rasta saradnje dve strane koja u jednom trenutku sigurno može rezultirati i zvaničnim priznanjem”, navodi on. 

U kontekstu šireg geopolitičkog okvira, Ranković ističe da se spoljna politika Grčke prema Kosovu treba posmatrati u svetlu njenih odnosa sa Turskom koja ima “ozbiljne strateške i geografske aspiracije u ostrvima u Egejskom moru”.

“Zapravo, tumačenja su analitičara pre svega iz Grčke i iz Evrope, da jednostavno Grčka ovim činom čini određene ustupke zvaničnom Briselu i zvaničnom Vašingtonu po pitanju statusa Kosova i održavanja bilateralne saradnje, dok sa druge strane dobija bezrezervnu podršku u zaštiti svojih interesa po pitanju Turske”, kaže Ranković i ocenjuje da, ako uopšte dođe do toga da jedna od pet zemalja članica EU revidira svoj stav po pitanju nezavisnosti Kosova, “Grčka je svakako prva od njih od koje bi se to moglo očekivati”.

Da je zapad umešao prste u odnose Grčke i Kosova slaže se i profesor Ustavnog prava na Univerzitetu u Prištini Mazlum Baraljiu. On za Kosovo onlajn ocenjuje da su odnosi između Grčke i Kosova sve bolji, pre svega ekonomski, ali i politički, i da su za to zaslužne zemlje Kvinte.

“Grčka privreda je poprilično prisutna na Kosovu, investitori su tu, i najverovatnije su državе Кvintе uticale na Grčku da se na neki način unaprede odnosi. Sada je konačno došlo do toga da se otvara kancelarija koja ima i privredni i politički značaj preko koje će se dalje razvijati odnosi između Grčke i Kosova”, navodi naš sagovornik.

Profesor iz Prištine ocenjuje da ova diplomatska misija može doprineti tome da Grčka prizna nezavisnost Kosova.

“Ima već dve, tri godine kako se priča da će Grčka možda, među ovih pet zemalja koje nisu priznale nezavisnost Kosova, biti prva koja će u određenom momentu to uraditi. U tom kontekstu se izgleda sada i razvijaju ti odnosi”, dodaje on.

Noru Visoku Veler ocenjuje kao eksperta i podseća da je njen suprug Mark Veler bio  savetnik premijera Aljbina Kurtija na sastanku o normalizaciji odnosa sa Srbijom u Ohridu.

“Kosovo pokušava da se približava svim zemljama Evropske unije koje je nisu priznale i sigurno da ova misija može tome doprineti. Grčka je prisutna u balkanskim zemljama gde ima čvrstu ekonomiju, ima sistem bankarstva i u Albaniji, Makedoniji, Srbiji, Bugarskoj i drugim zemljama, tako da ima interes da razvija odnose i sa Kosovom”, navodi Baraljiu.

Kao jednu od prepreka za priznanje vidi odnos Grčke s Kiprom, koji se poput Španije grčevito protivi tome. Ipak, navodi da Priština i Atina imaju dobre odnose i podseća da je Grčka među prvima priznala kosovske pasoše.

Da će specijalna misija Kosova u Grčkoj doprineti boljim odnosima smatra i spoljnopolitički komentator iz Atine Vasilis Nedos, ali za razliku od kolega iz Beograda i Prištine, on ne veruje da u ovom trenutku može doći do nekih značajnih poteza poput zvaničnog priznanja.

Nedos ističe za Kosovo onlajn da su posete visokih zvaničnika Kosova Atini, uključujući i premijera i ministra spoljnih poslova, postale redovna pojava u protekloj godini, ali da postoji jasna i stabilna zvanična pozicija Grčke u vezi sa Kosovom.

“Premijer Kosova je bio ovde nekoliko puta u protekloj godini. Imali smo i posete ministra spoljnih poslova, tako da bih rekao da nije neobično imati ovakve vrste razmena. Postoji jasna i stabilna zvanična pozicija Grčke da želimo normalizaciju veza između zajednica, kao i kulturnih veza sa Kosovom. Zbog toga podržavamo misiju Kfora, grčka vojska je prisutna na Kosovu, dok je i na bilateralnom nivou pre nekoliko godina otvorena kancelarija Kosova u Atini. Međutim, ne verujem da će biti nekih značajnih daljih poteza od toga, poput zvaničnog priznanja, barem ne u ovom trenutku”, smatra naš sagovornik.

Navodi da je Grčka deo Balkana i da ima “problema sa susedima”, posebno sa Severnom Makedonijom, ali i sa Albanijom. Zbog toga je, kaže, uvek korisno biti u kontaktu sa susedima.

Što se tiče same specijalne misije, Nedos veruje da Priština očekuje redovniju razmenu mišljenja i sastanke u Atini kako bi ih ubedili da priznanje Kosova ne bi stvaralo probleme u vezi sa drugim pitanjima grčke spoljne politike.

“Međutim, ne mislim da je ovo korak ka priznanju, zvanično priznanje Kosova zahtevalo bi drugačiji tok događaja. Naravno, znamo da je ovaj zahtev iz Prištine uvek na stolu, ali ne mislim da je atmosfera ovde u Atini zrela za takav korak napred u odnosima između Grčke i Kosova”, navodi on.