Nesvrstani jak adut Srbije u bici za Kosovo

Samit nesvrstanih
Izvor: Kosovo Online

Poziv predsedniku Aleksandru Vučiću da prisustvuje narednom kongresu Pokreta nesvrstanih u januaru iduće godine u Kampali, šansa je da Srbija osnaži stara partnerstva i prijateljstva, pišu Novosti.

Istovremeno, da bolje rasporedi ekonomske interese na globalnom planu, ali i da pobošlja svoju pregovaračku poziciju kada je reč o statusu Kosova, uzimajući u obzir da većina vanblokovskih zemalja nisu priznale njegovu nezavisnost.

Kako navode "Novosti", ovo su glavni efekti koje bi prvi čovek Srbije mogao da postigne nakon prihavtanja pozivnice koju tokom posete uputio lider Ugande Joveri Kavutu Museveni, čija je zemlja domaćin skupa. Imajući u vidu da naša zemlja i dalje baštini tradiciju nesvrstanih i da sada ima status posmatrača, a da je reč o najvećoj grupaciji držva posle Ujedinjenih nacija, bitno je da ponovo uhvatimo korak u saradnji sa njima. Takođe, uzimajući u obzir da je jedan od 10 principa na kojima ova organizacija počiva - poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta svih naroda, a da više od 60 članica Pokreta nije priznalo nezavinost Kosova, dodatna je prilika na diplomatskom polju.

I srpski i ugandski lider u većem delu zajedničkog obraćanja evocirali su uspomenu na plodonosnu saradnju iz vremena Jugoslavije, koja bi mogla da se obnovi.

“Razgovarali smo o razvoju saradnje, ekonomskom povezivanju i projektima na kojima bismo mogli zajedno da radimo, jer Srbija nastavlja da obnavlja i učvršćuje svoja stara partnerstva, dok sa iskrenim prijateljima gradi nove mostove za budućnost”, poručio je Vučić tokom susreta.

Prema mišljenju nekadašnjeg šefa diplomatije i ambasadora Živadina Jovanovića, bivše kolonije, a sada nezavisne države, imaju senzibiliteta za našu vrstu problema oko Kosova.

“Jedan broj nesvrstanih je u datom vremenu suočen sa separatizmom i terorizmom, sa veštačkim granicima i multietničkim sastavom. To su zemlje koje čine ogromnu većinu svetskih organizacija. Pokret broji 120 članica i to je natpolovična većina UN. S obzirom na to da su interesi Srbije da snaži i jača podršku suverenitetu, teritorijalnom integritetu, u skladu sa Poveljom UN, Rezolucijom 1244, naša zemlja može dalje da proširi podršku članica svetske organizacije. Ovo bi bilo hvatanje koraka u globalnim odnosima, koje karakteriše otvaranje prostora za pravednije i demokratskije odnose u kojima će se više poštovati principi i međunarodno pravo”, kaže Jovanović.

Kako Jovanović objašnjava, ne treba dopustiti da Srbiju plaše sa tim da je ekonomski zavisna isključivo od Evropske unije, čijim interesima mora da se povinuje po svaku cenu, već da treba da traži partnere i u drugim delovima sveta, što ne ugrožava saradnju sa EU.

“U globalnim prestrojavanjima, prirodno je da Srbija na jugu i među Pokretom traži partnera kako na planu trgovinske saradnje, u investiticionim projektima, infrastrukturi, tako i u oblastima odbrane, bezbednosti, transferu tehnologija, proizvodnji hrane, realizaciji projekata navodnjavanja. Sve do saradnje u čisto političkoj sferi u okviru međunarodnih organizacija, pre svega UN”, dodaje.

Beograd je 2011. godine ugostio više od 100 delegacija na obeležavanju pola veka Pokreta, dok je deset godina kasnije, 2021. takođe, u srpskoj prestonici održan skup povodom 60 godina od osnivanja. I tada su poslate poruke da Srbija, odnosno Jugoslavija, koja je bila jedan od osnivača (u Beogradu je 1961. održan prvi samit) zaslužuje mnogo značajnije mesto u Pokretu, a da to ne znači nužno da će štetiti našem evropskom putu. Pokret, koji ima 120 članica i 17 posmatrača, nastao je kao ideja da bude politička alternativa za zemlje koje žele da izbegnu opredeljenje za jedan vojno-politički blok i artikulišu spoljnopolitički nastup, dok je Hladni rat bio na vrhuncu.