Proroković: Uspešan samit Pokreta nesvrstanih u Beogradu, Priština je shvatila kao pretnju

Naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu Dušan Proroković smatra da je uspešan samit Pokreta nesvrstanih, održan nedavno u Beogradu, shvaćen kao neka vrsta pretnje u Prištini i da u tome ima uzočno-posledične veze sa akcijom koju su samo dan kasnije izveli specijalci kosovske policije u Severnoj Mitrovici i Zvečanu.

Proroković je u autorskoj emisiji „Prorok“ na Sputnjiku podsetio da su poruke koje su stizale iz Prištine, bilo u komentarima, ili izjavama nekih zvaničnika bile negativne.

„Zapadne zemlje ne gledaju blagonaklono na Pokret nesvrstanih, Kipar i Malta su zbog prijema u EU istupile iz Pokreta nesvrstanih, bilo je predloga u Hrvatskoj da se zbog članstva u NATO izađe iz Pokreta Nesvrstanih, ali se na sreću Hrvata to nije desilo. Svega dan nakon završetka ovog skupa u Beogradu, usledila je akcija u Kosovskoj Mitrovici i Zvečanu i to može biti shvaćeno kao poruka da sve vezano za Kosovo ostaje u domenu Evropske unije, Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije i da tu nezapadni akteri nemaju šta da se pitaju, a pogotovo nemaju šta da se pitaju zemlje članice Pokreta nesvrstanih“, rekao je Proroković.

On je naglasio da od Srbije najmanje zavisi da li će se ovakve i slične akcije u budućnosti ponavljati, a kako kaže, sudeći prema reakcijama nekih aktera, veće su šanse da se te slike u većoj ili manjoj meri ponove.

„Na naplatu dolazi i potpisivanje Briselskog sporazuma, kao i prebrzo i prelako ispunjavanje onih odredbi koje su se ticale Srbije za koje je bio zadužen zvanični Beograd. U politici mnogo toga, a često i sve, počiva na reciprocitetu i ukoliko mi ne možemo da uzvratimo nekim recipročnim merama, onda će se tako nešto nastaviti“, smatra Proroković.

Prema njegovim rečima, manevarski prostor za reakciju Srbije je vrlo sužen i zbog toga se mora više oslanjati na spoljnu politiku, između ostalog i na Pokret nesvrstanih.

„Sa jedne strane neophodno je reafirmisati Rezoluciju 1244, jer se prethodih godina ona kod nas popričilno bagatelizovala, odnosno umanjivao se njen značaj. Na to moramo stalno podsećati, jer vidimo veliki broj država koje insistiraju na ispunjavanju odluka Ujedinjenih nacija i poštovanju međunarodnog prava. S druge strane, način da se spreči ponavljanje akcija izvedenih na severu Kosova jeste intenzivan rad na otpriznavanju lažne države Kosovo“, poručuje on.

Proroković smatra da, ako je moglo 18 zemalja do sada to da povuče svoju odluku o priznanju Kosova, verovatno postoji još jedan kontigent onih koji se dvoume.

„Ponavljanje ovakvim događaja će se sprečiti ukoliko druga strana shvati da su takve provokacije skupe, da sve ima svoju cenu koštanja. Tako da Srbija može na spoljno-političkom planu da reaguje i da uspostavi određeni reciprocitet, kako više ne bi dolazili u ovakve situacije i kako se kriza ne bi nastavila“, kaže Proroković.

Govoreći o samitu Pokreta nesvrstanih u Beogradu, Proroković ističe da taj uspeh nije došao preko noći, već da je to plod rada u prethodne dve decenije.

„Ovo što Srbija sada radi i što je radila SRJ je rezultat dvodecenijskog rada. Rezultata ima, vrlo konkretnih, sa nekima su obnovljeni odnosi, sa nekima su unapređeni ekonomski odnosi, imamo pristoju ekonomsku saradnju i spoljno-trgovinsku razmenu, sa nekima se to proširilo na plan kulture i nauke, a od 18 država koje su povukle svoju odluku o priznanju nezavisnosti Kosova, čak 15 pripada Pokretu nesvrstanih“, navodi Proroković.