Nevladine organizacije: Hotijeva vlada treba da bude transparentnija

Kosovo i dalje pokušava da izgradi transparentne i odgovorne institucije, ali prema rečima predstavnika nevladinih organizacija, vladine institucije i javna preduzeća i dalje pate od nedostatka transparentnosti.

Direktorka Pokreta FOL Medžide Demoli-Nimani u izjavi za Radio Slobodna Evropa kaže da je za skoro 100 dana vlade koju vodi premijer Avdulah Hoti vlada još nije imenovala portparola, koji se smatra mostom između izvršne vlasti i civilnog društva.

"Uzimajući u obzir trenutnu situaciju zbog pandemije, ova vlada je donela mnogo odluka, ali one nisu građanima predstavljene na pravi način. Što se tiče sastanka 4. septembra u SAD-u, mislim da bi morali da imamo mnogo više transparentnosti u vezi sa tim sastankom. Rečeno je da će biti 'Jedinstvenog tima', ali sve je još uvek u magli, tako da nemamo informaciju  iz vlade o tome koliko je toga urađeno u ovom pravcu, da li su opozicione stranke ili civilno društvo pozvani", rekla je Demoli-Nimani.

Podseća da je Kosovo nedavno dobilo veliki broj donacija iz različitih zemalja i Evropske unije i u vezi s tim, kako kaže, potrebna je veća transparentnost u načinu na koji će ta sredstva biti utrošena.

"Želeli bismo da imamo mnogo veću transparentnost u vezi s tim pitanjem kako će ta sredstva i donacije trošiti Vlada Kosova", rekla je Demoli-Nimani.

Analitičar organizacije Demokratija za razvoj Visar Džambazi smatra da uprkos obećanjima premijera Hotija da će njegova vlada biti transparentna, u praksi to nije tako.

"Zapravo, za razliku od prethodne vlade, Hotijeva vlada  nema portparola. Kao rezultat imamo poteškoće za medije u pogledu pribavljanja informacija od relevantnih institucija. Treba spomenuti nedostatak informacija u vezi sa dijalogom između Kosova i Srbije ", rekao je Džambazi.

Transparentnost, naglašava Džambazi, nije jedini problem sa kojim se vlada suočava.

Prema njegovim rečima, porast broja slučajeva kovid-19, kao i nedostatak jedinstva unutar vladajuće koalicije, stvorili su izuzetno tešku situaciju koja bi, kako kaže, mogla da  u zemlji otvori novu političku krizu.

"Sve javne pozicije koje ti ljudi drže, bez obzira da li govorimo o premijeru ili ministrima ili državnim službenicima, sve imaju odgovornost prema javnosti i zato je omogućavanje pristupu informacijama obavezno po zakonu. U svakom trenutku ove institucije moraju biti otvorene po pitanju svih odluka koje donose, u stvari imaju zakonsku obavezu da daju informacije medijima i građanima Kosova ili barem objavljuju te informacije na svojim internet sajtovima", rekao je Džambazi.

Savetnik premijera Kosova Džavit Bećiri rekao je da je Hotijeva vlada prilično transparentna i da prema njegovim rečima ne stoje tvrdnje da izvršna vlast nije transparentna.

„Trudimo se da naš rad bude maksimalno transparentan. Kao savetnik za medije, ali i savetnici za druge sektore, obično odgovaramo na interesovanje medija. Dakle, kada je reč o premijeru, za svaku aktivnost  pokušavamo da budemo maksimalno otvoreni za javnost i medijima obezbedimo pristup ", rekao je Bećiri.

Dodaje da je i u pogledu razgovora i procesa dijaloga sa Srbijom premijer Hoti transparentan.

„Nakon svakog sastanka izneo je kakvi su rezultati tih sastanaka. Državni koordinator za dijalog, Skender Hiseni, to isto radi. Što se tiče pitanja 'Jedinstvenog tima', još uvek nema ništa konkretno, stoga nismo imali šta da saopštimo", rekao je Bećiri.

Predsednica Udruženja  novinara Kosova Gentiana Begoli rekla je za Radio Slobodna Evropa da ne samo Hotijeva vlada, već i dve vlade Kosova pre nje,  nisu bile dovoljno transparentne.

"Katastrofa je kada vidimo napore vladinih službenika na popunjavanju svih upražnjenih mesta u vladi, na povećanju broja ljudi na mestima savetnika, dok kada je reč o portparolu vlade, kada je u pitanju transparentnost prema novinarima,  posledično i transparentnost prema građanima Kosova, oni to odlažu dok ne dođe do velikog pritiska javnosti “, rekla je Begoli.

Transparentnost je pitanje s kojim se mnoge vlasti, institucije i preduzeća bave i jedan je od osnovnih principa za postizanje zdrave demokratije i funkcionalne države i društva, zaključili su predstavnici civilnog društva.