Novi list: Šta se može očekivati od Vašingtonskog sporazuma?

S obzirom na to da su očekivanja potpisnika Vašingtonskog sporazuma veoma različita tako bi se trebalo odnositi i prema budućnosti tog dokumenta, ocenjuje zagrebački Novi list, prenosi Tanjug.

U tekstu se navodi da za SAD on predstavlja "istorijski sporazum o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova i utemeljenje novih odnosa sa Izraelom".

Za Kosovo je bitan deo paketa koji se odnosi na normalizaciju odnosa sa Srbijom, a za Srbiju je najbitniji deo koji se odnosi na jačanje bilateralnih odnosa sa Vašingtonom, navodi se.

Kaže se i da nije jasno gde je u svemu tome EU s obzirom na to da je izostala potrebna komunikacija između Brisela i Vašingtona.

List napominje da iz šture birokratske izjave koja je pristigla iz sedišta EU, može se saznati samo da su "Brisel i Vašington bliski partneri koji dele iste ciljeve na Zapadnom Balkanu".

Međunarodnog institut za bliskoistočne i balkanske studije sa sedištem u Ljubljani (IFIMES), kako se prenosi, ocenjuje u svojoj analizi da Vašingtonski sporazum predstavlja dokumenta koja obuhvataju niz pitanja, ali koja nisu usko povezana sa odnosima na Balkanu, već se primarno odnose na ekonomska pitanja.

Kako prenosi hrvatski Novi list, nakon potpisivanja sporazuma premijerka vlade Srbije Ana Brnabić je izjavila da je otvaranjem kancelarije Američke međunarodne razvojne finansijske korporacije (DFC) u Beogradu započela nova era u političkim i ekonomskim odnosima između Srbije i SAD.

Gostujući na programu RTS, Brnabić je rekla da je reč o ulaganjima u pet prioritetnih područja: infrastruktura, mala i srednja poduzeća, inicijativa "Mali Šengen", regionalna privreda, ekonomski razvoj Srbije i poljoprivreda.

Ona je istakla, piše Novi list, da je reč o projektima vrednim oko četiri milijarde evra, među kojima je od prioritetnog značaja izgradnja autoputa od Niša do Prištine i pruga od Niša do Kuršumlije.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Avdulah Hoti istovremeno su se obvezali da će tokom narednih godinu dana obustaviti kampanju za priznavanje Kosova, a predsednik Vučič je naglasio da neće biti prihvaćeno ni jedno rješenje koje gazi dostojanstvo građana Srbije i ne uzima u obzir minimum nacionalnih interesa države Srbije i srpskog naroda.

Drugi deo vašingtonskih sporazuma zadire u šira geopolitička pitanja koja su prvenstveno od interesa za SAD i predsednika Trampa s obzirom na to da je predviđeno uzajamno priznavanje Izraela i Kosova, kao i premeštanje srpskog diplomatskog predstavništva iz glavnoga grada Tel Aviva u Jerusalim, čime bi Srbija postala prva evropska država koja ima ambasadu u Jerusalimu, a ne u Tel Avivu, navodi se u tekstu.

Kosovski predsednik Hašim Tači napisao je na svom Tviter nalogu da će Kosovo "održati obećanje o otvaranju svoje diplomatske misije u Jerusalimu", navodi Novi list.

Sudeći po izjavama koje prenose svetski mediji o ovom "istorijskom događaju", Evropska unija nije reagovala jer su odluke Beograda i Prištine u suprotnosti sa službenom politikom Brisela.

"Ne postoji država članica EU koja ima svoje diplomatsko predstavništvo u Jerusalimu", rekao je predstavnik Evropske komisije Peter Stano.

Kako protumačiti ovu izjavu u kontekstu činjenice da je Srbija službeno zemlja kandidat za EU od 2012. godine, a Kosovo od 2013. godine ima sporazum o pridruživanju s EU, postavlja se u tekstu pitanje.

Kako se konstatuje, Beograd i Priština koji navodno žele u EU, istovremeno postupaju suprotno preuzetim obavezama.

Ponovo se pojavljuju i duboke protivrečnosti i podele koje postoje unutar EU oko priznavanja nezavisnosti Kosova, zatim oko postupanja prema Turskoj koja vojno preti Grčkoj i ponovo, po svemu sudeći, niko ne zna tačno šta su glavni pravci spoljne politike EU, navodi list.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nakon potpisivanja vašingtonskih ugovora izjavio da će i Privredna komora Srbije u Izraelu uskoro biti otvorena u Jerusalimu, a izraelski premijer Benjamin Netanjahu je pozdravio potpisivanje sporazuma.

"Kosovo je prva zemlja s muslimanskim većinom koja je otvorila ambasadu u Jerusalimu. Kao što sam rekao, krug mira i priznanja Izraelu se širi", rekao je premijer Netenjahu.

Međutim, Arapska liga je nezadovoljna odlukom Beograda o premještanju ambasade u Jerusalim.

Ministarstvo spoljnih poslova Palestine je odluke Srbije i Kosova ocenilo kao očiglednu i neopravdanu agresiju na Palestinu, a Turska je izrazila zabrinutost zbog te odluke zvaničnog Beograda i ocenila je kao "očigledno kršenje međunarodnog prava".

U međuvremenu je došlo i do međusobnog priznanja i uspostavljanja diplomatskih odnosa između Izraela s jedne i Ujedinjenih Arapskih Emirata i Bahreina s druge strane.

Odmah nakon potpisivanja sporazuma u Vašingtonu, stigli su i komentari sa srpske političke scene da je Srbija na svom evropskom putu, ali da mora da ima prijatelje i u SAD, i u Moskvi, i u Pekingu.

Nakon povratka iz Vašingtona predsednik Vučić je izjavio da je obavljen dobar posao, ekonomsku saradnju je opisao kao "ključnu", ali je i istakao da to ne znači i političku normalizaciju s Kosovom.

Istu vest preneo je i Rojters: "Predsednik Srbije Aleksandar Vučić svojom ocenom je umanjio nade da bi sporazum o ekonomskoj saradnji s (tzv.) Kosovom uz posredovanje SAD mogao uskoro da dovede do političkog sporazuma.

Pritom, kako ističu pojedini analitičari, ne treba zaboraviti na činjenicu da su Bliski istok i Balkan sve do kraja Prvog svetskog rata bili u istom odeljenju Stejt departmenta što implicitno ukazuje na sličnosti između izraelsko-palestinskog i srpsko-albanskog spora.