Nurelari: Ocena Fridom hausa da su Albanija i Kosovo „delimično slobodne” direktno utiče na evrointegracije

Analitičar Adri Nurelari ocenio je da to što Fridom haus već nekoliko godina klasifikuje Kosovo i Albaniju kao „delimično slobodne” nije privremena slučajnost, već odraz dubljeg strukturnog problema. Ističe da to direktno utiče na tempo i napredak evrointegracionog procesa, prenela je Gazeta ekspres.

Prema njegovim rečima, „to nije samo stagnacija, već stanje koje se u političkim naukama definiše kao ‘ravnoteža delimičnih reformi’“.

„Ti ‘pobednici tranzicije’ grade vlast na nedovršenim reformama, a zatim čine sve da ih zaustave pre nego što se prodube. Jer, u trenutku kada reforme postanu stvarne i institucije ojačaju, prostor za zloupotrebu vlasti značajno se sužava, dok se povećavaju šanse za češće smene vlasti“, rekao je albanski analitičar.

Nurelari je ocenio da će ocena Fridom hausa u najnovijem izveštaju, da su „delimično slobodne“, direktno uticati na put Kosova i Albanije u evropskim integracijama.

„Što se tiče uticaja na evropsku integraciju, ova klasifikacija ima direktan značaj. Proces pristupanja Evropskoj uniji nije samo tehnički, već je usko povezan sa kvalitetom demokratskih institucija. Zemlja koja dugo ostaje ‘delimično slobodna’ signalizira nedostatak konsolidacije vladavine prava i institucionalne kontrole, koji su upravo u srži kopenhaških kriterijuma. Dakle, da, ovo direktno utiče na tempo i napredak integracionog procesa“, rekao je Nurelari.

Prema njegovim rečima, treba razumeti da evropska integracija podrazumeva stvarno ograničenje vlasti kroz nezavisne institucije, obavezne pravne standarde i mehanizme nadzora iz Brisela.

„To uključuje jačanje nezavisnih sudova, poštovanje evropske jurisprudencije i kulturu konsenzualnog donošenja odluka, koja je u suprotnosti sa centralizovanim modelima vlasti Edija Rame i Aljbina Kurtija. Upravo iz tog razloga, za autokrate koji imaju koristi od snažne kontrole nad institucijama, potpuna evropska integracija uopšte nije u njihovom ličnom interesu“, rekao je Nurelari.

Na pitanje kako se može ukloniti ova „etiketa“ zemlje „delimično slobodne“, on je rekao da to nije pitanje imidža već sadržaja.

„To zahteva stvarno jačanje institucija: nezavisnost pravosuđa, medije slobodne od političkog i ekonomskog pritiska, kao i parlament koji vrši efikasnu kontrolu nad izvršnom vlašću. Drugim rečima, zahteva prelazak sa formalne demokratije, fasade i retorike na funkcionalnu demokratiju“, rekao je Nurelari.