Od početka dijaloga 2011. u Prištini se pregovarači smenjuju kao na traci

tači kurti
Izvor: GazzetaExpress

Posete Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija Briselu i sastanci sa najvišim evropskim zvaničnicima trebalo bi da predstavljaju uvod u nasatavk dijaloga Beograda i Prištine, koji je već dugo na čekanju, piše Blic.

Za više od decenije koliko razgovori traju čini se da se ništa suštinski nije promenilo, osim kosovskih predstavnika. Pad Vlade i politička previranja u Prištini, haške optužnica koje su poslate na adrese nekih od ključnih ljudi na Kosovu ali i pandemija koronavirusa prekinule su dijalog. Najave koje stižu iz Kurtijeve vlade ne ulivaju nadu da bi najnoviji razgovori, čiji se početak može očekivati po povratku Vačića i Kurtija iz kancelarija zvaničnika EU, mogli da naprave pomak u odnosima dve strane.

Kurti je po dolasku na vlast rekao da će dijalog sa Beogradom biti nisko na listi njegovih prioriteta i ineo četiri principa na osnovu kojih bi Priština trebalo da ih vodi. Prvi je „da mora da se prihvati realnost kosovske nezavisnosti i da se to pitanje ne može vraćati“, drugi „da mora da se prihvati istina kosovskog rata“, treći „da Beograd i Priština moraju da budu za stolom jednaki“i četvrti „da dijalog treba da bude strukturiran tako da građani, a ne politički lideri imaju koristi od budućih razgovora“. Na drugoj strani kosovska predsednica Vjosa Osmani nedavno je istakla da bi trebalo preispitati Briselski sporazum kako bi „resetovali“ dijalog.

Da li su poruke Kurtija i Osmanijeve samo pretnja ili bi se u narativu koji kosovski političari imaju svih godina unazad moglo nešto promentiti u vremenu pred nama. Od kada je dijalog Beograda i Prištine počeo sada davnog 8. marta 2011. godine Albanci su promenili čak pet ključnih pregovarača, i svako od njih je insistirao na određenim principima koji su im, u odnosima prema međunarodnoj zajednici i kosovskoj javnosti išli na ruku, ali platforma je, čini se, uvek ostajala ista i kod suštinskih stvari za iinterese prištine nije bilo odstupanja.

Kosovsku delegaciju na početku dijaloga, koji je u tom periodu bio na tehničkom nivou, predvodila je Edita Tahiri koja je kosovske Albance predstavljala u gotovo svim pregovorima sa zvaničnim Beogradom tokom devedesetih godina.

Za razliku od prve faze dijaloga, a nakon promene vlasti u Srbiji, 2013. godine dolazi do razgovora na visokom nivou uz posredovanje visokog predstavnika i potpredsednika Evropske komisije. Kod Albanaca kormilo preuzima predsednik Hašim Tači, dok su srpsku državu predstavljali tadašnji premijer Ivica Dačić i prvi potpredsednik Vlade, sada predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Pregovori su rezultirali potpisivanjem Briselskog sporazuma, 9. aprila 2013. godine, a ključne odredbe ovog sporazuma nisu od strane Prištine do danas primenjene.

Nakon Tačija, glavnu ulogu u pregovaračkom procesu preuzimaju premijeri, pa je naredni „vođa“ dijaloga bio Isa Mustafa, tokom čijeg mandata je formiran i Upravljački tim koji je imao zadatak da izradi status Zajednice srpskih opština, ali njihov rad nije dao rezultate. Tokom vlade Ramuša Haradinaja glavnu ulogu u dijalogu ponovo je preuzeo Tači, da bi poslednji „premijer pregovarač“, čija je vlada pala, bio Avdulah Hoti.

Šta donosi povratatk Kurtija, koji u poslednje tri godine promoviše reciprocitet u odnosu sa Srbijom kao model svoje politike? Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose za „Blic“ kaže da u Prištini nema puno promena kada je u pitanju odnos prema dijalogu sa Srbijom.

„Od kada je albanski pokret sebe definisao kao politički faktor, od tada svi oni imaju isti strateški cilj, a to je, kako su oni govorili, „oslobođenje Albanaca“, izgradnja prvo visoke autonomije pod međunarodnom zaštitom, pa onda države. To je cilj koda svi drže. Kada govorimo o Briselskom sporazumu, sa njihove strane nema promena, ako uzmemo u obzir i kada je tehnički pregovarač bila Edita Tahiri, i kasnije kada su pregovore preuzeli predsednici. U metodologiji pregovora predsednici bi trebalo da ih koordiniraju a premijeri i vlada da organizuju tehnički deo dijaloga“, naglašava Janjić.

Janjuć dodaje da je ključna stvar kod kosovskih Albanaca postojanje platforme koju, kako koji od političara dođe na vlast, samo nadograđuje.

„Albanci imaju političku platformu, mi to stalno zaboravljamo. Vlade i sazivi parlamenata se menjaju, ali oni samo nadograđuju svoje platforme. Ne usvajaju nove. I Kurti kada je došao na vlast prethodni put on je samo dopunio tu platformu koju niko posle nije menjao, Ovo što sad forsira Vjosa Osmani, to je priča samo za međunarodnu zajednicu. Oni imaju regularno godišnje izveštavanje o dijalogu, za razliku od Srbije“, ističe Janjić.

Janjić naglašava da na Kosovi postoji i tim jedinstva koji vodi računa o pregovorima sa Beogradom.

„Oni imaju pregovarački tim. Tim ima uži deo, koji ide u Brisel i širi deo, sa kojim se konsultuju a koji oni zovu „tim jedinstva“. Ovih dana u njega je imenovan i Veton Suroi i Bljerim Šalja. To su samo dva imena koja govore sve. I jedan i drugi bili su aktivni od 1989. godine do danas. To što je Šalja bio politički savetnik i koordinator kod dijaloga ispred Tačija, nije smetalo Kurtiju da ga uvede u tim. Odlučujuće je da su u njegovom timu ljudi kojiimaju ozbiljne veze i znanje. Oni u timu imaju kontinuitet. Suroi spada u najupoznatije ljude u probleme srpsko-albanskih odnosa. On kad se pojavi, vi imate sve što Srbija nema“, zaključuje Janjić.