Odalović: Kurti ne bira sredstva da kampanjom protiv Srba ojača svoju poziciju, EU deluje selektivno

Okosnica kampanje Aljbina Kurtija je negativan odnos prema Srbima i kontinuirani pritisak na srpske institucije na Kosovu, rekao je za RTS Veljko Odalović, predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije, upozoravajući da takva politika ima podršku selektivnog pristupa međunarodne zajednice. Smatra da se pitanje nestalih lica često zloupotrebljava u političke svrhe.

Priznanje Kosova od strane Bahama Odalović vidi kao kršenje sporazuma da se takve stvari ne rade dok dijalog Beograda i Prištine ne da neke rezultate.

„Ovo je prvo kršenje toga. Trebalo bi da reaguje Evropska unija koja vodi taj dijalog i da kaže: ljudi, ovo nije u redu, ovo nije u skladu sa onim što smo se dogovorili. Ali oni reaguju selektivno, kao što se selektivno odnose prema Briselskom i Ohridskom sporazumu. Biraju šta im odgovara. To govori o jednom nefer odnosu, o pokušaju ponižavanja Srbije, prvenstveno od strane briselske administracije“, rekao je Odalović, dodajući da ne veruje da na Bahamima znaju gde je Kosovo, niti u Prištini gde su Bahami.

Kurti, kako kaže, ne bira sredstva da u ovoj izbornoj kampanji ojača svoju poziciju. Jedno od njih je i otvaranje pešačkog mosta na Ibru i najava novih mostova, podseća Odalović.

„Upravo na otvaranju mosta za pešake na Ibru, Aljbin Kurti im je rekao da on govori srpski, ali da je vrlo važno i da oni nauče albanski. Dva službena jezika predviđa tzv. ustav. Ja sam bio na javnoj sceni i 90-ih i 80-ih. Nikada niko od političara, bilo kog nivoa, nije rekao ništa slično. Kurti je poslednji koji bi smeo ovo da uradi. Možda može neki lokalni političar, u Srbici, Mališevu, Glogovcu, Kačaniku i da ne nabrajam dalje, negde gde možda ljudi nisu dovoljno upućeni, ali prevodilac je uvek tu da tako nešto uredi“, navodi Odalović.

Poručuje da on lično razume albanski, ali da ga ne govori u zvaničnim prilikama zbog preciznosti izražavanja i da je tako mogao da postupi i Kurti.

„A onda on kaže: ja se služim srpskim odlično, ali vi treba da… Ali to je on“, dodaje Odalović.

Smatra da je sve što je Kurti radio u svom mandatu bila kampanja protiv Srba i srpskih institucija i da bi bio iznenađen da se tu bilo šta promeni.

„Ako on sebi dozvoli da vodi kampanju, da uzme, da ukrade jedan mandat Srpskoj listi na prošlim izborima, da dovede čoveka kojeg upravo on i njegovi sledbenici postave za potpredsednika Skupštine Kosova mimo bilo kojih kriterijuma i pravila koja postoje, da on četiri puta pokušava da Srpsku listu spreči da učestvuje na izborima – šta da očekujemo onda od njega? On Srbe ne vidi ni u institucijama. Da ne podsećam na ‘kontejner’ gradonačelnike i šta je još uradio na severu, sa promilima glasova koje je na tim izborima dobio. I nije meni više problem on. Meni je najveći problem to što je međunarodna zajednica sve to trpela i trpi i dalje“, navodi Odalović.

Nedoslednost međunarodne zajednice Odalović vidi i u najavi ukidanja kaznenih mera prema administraciji Aljbina Kurtija, uvedenih baš zbog odnosa prema Srbima, koji se, kako kaže, nije promenio.

Odalović se osvrnuo i na vest da je u okolini Orahovca iskopano jedno telo i poslato na Institut za sudsku medicinu u Prištini, pod sumnjom da se radi o osobi ubijenoj tokom sukoba 1998. ili 1999. godine.

„U junu 1998. godine Holbruk je u Juniku bio sa Tačijem. Tog dana je do tada teroristička organizacija Oslobodilačka vojska Kosova proglašena ‘oslobodilačkom vojskom’ i dobila pun legitimitet. Posle nekoliko dana, upravo u Orahovcu, desila su se prva masovna kidnapovanja, prvi nestanci, prva ubistva. Cela sela su očišćena od Srba. Sticajem okolnosti, meni je Beate Sveber iz Međunarodnog komiteta Crvenog krsta dovela monahinje, decu i žene, koje su navodno ostavili u šumi teroristi koji su ih oteli. Ali smo muškarce pronašli u dve masovne grobnice, u Mališevu i u Volujaku. Četrdesetak ljudi je ubijeno iz tih sela koja su očišćena“, navodi Odalović.

Kako kaže, ad hok timovi Haškog tribunala, tražeći dokaze za već podignute optužnice protiv Miloševića i vojnog i političkog vrha Srbije, između ostalog su pretražili sve te grobnice.

„Što se mene tiče, ja sam za to da se pronađe svaka nestala osoba – i Albanac i Srbin i svi. Ali mi danas prisustvujemo jednoj tiradi i prikazivanju svega ovoga na jedan sasvim pogrešan način. Znači, teroristička organizacija je upala u Orahovac, napala je Orahovac, došlo je do sukoba, stradali su i Srbi i Albanci i ja ne tvrdim da nema tu i zločina. Ali to je pitanje kojim treba da se bave oni koji to rade. Najelementarnija stvar je bila da obaveste nas, pošto je to radna grupa“, kaže Odalović.

Podseća da je u tu svrhu formiran Analitički tim Crvenog krsta, u kojem su i Srbi i Albanci, a na čelu je predstavnik međunarodne zajednice.

„Mi sarađujemo i dalje. Ali to je jednosmerna saradnja. Mi smo 45 dana bili na lokaciji Kožlje po zahtevu Prištine. Pretraživali smo jednu deponiju. Samo smo se sada zaustavili jer su vremenski uslovi takvi. Dvadeset pet metara smo ušli u dubinu đubrišta tražeći tu potencijalnu tačku na koju Priština ukazuje. Mi smo pretražili Pazarsku banju. Mi smo poveli Prištinu u Štavlje da pokaže lokaciju na kojoj su insistirali kao novoj lokaciji“, dodaje.

Poručuje da Srbija nema nijedan problem u ispunjavanju svojih obaveza, uključujući i zahteve Prištine.

„Ali nas nema u Prištini nigde. Nema nas. Ni na jednoj proveri lokacije, ni na jednoj ekshumaciji, nigde. Jednostavno, Priština neće da sarađuje sa nama. Videćemo – u januaru mesecu je najavljeno da će ta zajednička komisija biti formirana, koja proističe iz usaglašene deklaracije predsednika Vučića i Kurtija. To je dobra baza da dobijemo jaču podršku da Evropska unija, odnosno njena komisija, stane iza toga i pruži nam dodatnu podršku u ovom procesu, u kojem smo očigledno u zastoju. Jer, i dalje se 1.574 osobe vode kao nestale. To je ogroman broj“, navodi Odalović.

Ocenio je i da se pitanje nestalih lica zloupotrebljava u političke svrhe, uz optužbe koje dolaze iz Zagreba i Prištine, iako Srbija kontinuirano poziva na zajedničku proveru svih lokacija i punu saradnju.

On je istakao da su predstavnici prištinske strane već bili na pojedinim lokacijama, kao i da su zajednička tela i izveštaji, uključujući i one dostavljene preko Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, postojali, ali da Srbija poslednjih godina nije ni obaveštavana niti pozivana da učestvuje u aktivnostima u Hrvatskoj.

„Zagreb nama u kampanji koju vodi pominje nestala lica. Imali su tri zahteva na koja smo ih više puta zvali da dođu da proverimo zajedno. Mi smo sve pripremili – i rečni tok kod Smedereva do Kladova i Kudeljaru, kod Sremskih Karlovaca ima jedna lokacija i tako dalje. Mi ih pozivamo, oni neće, jer ako dođu, onda ne mogu da pričaju ovo što pričaju. A drugo, zahtev za dostavljanjem arhiva je legitiman zahtev i Prištine i Zagreba, ali je legitiman zahtev i naš. Zločini su se desili u Hrvatskoj, u Bosni i Hercegovini i na prostoru Kosova i Metohije“, kaže Odalović.

U mrtvačnicama u Zagrebu i Osijeku, kako je naveo, pronađeno je više od 900 tela, od kojih je najmanje 400 srpskih. Podsetio je da je zajedničkim radom rešeno više od 2.000 slučajeva u Hrvatskoj i oko 1.900 na Kosovu, što, kako kaže, pokazuje da saradnja daje rezultate.

Odalović je naglasio da je rešavanje pitanja nestalih pre svega humanitarno i civilizacijsko pitanje, od ključne važnosti za porodice, a ne sredstvo za političke kampanje. Poručio je da Srbija ima institucionalnu podršku i spremnost za nastavak saradnje i pozvao sve strane da se vrate zajedničkom procesu, jer nerešena sudbina nestalih produbljuje nezadovoljstvo porodica i dodatno opterećuje odnose u regionu.