Ombudsman kritikuje Skupštinu što nije podnela Izveštaj o ljudskim pravima

Skupština Kosova
Izvor: Kosovo Online

Ombudsman Naim Ćeljaj  pozvao je Skupštinu Kosova da poslanicima predstavi godišnji izveštaj o stanju ljudskih prava i sloboda, za kalendarsku 2022. godinu, jer ponašanje kosovskih poslanika signalizira nepoštovanje prema njegovoj instituciji i načelima za koje se zalažu.

Smatrajući to veoma osetljivim momentom, koji zahteva ne samo pažnju već i razjašnjenje situacije, narodni zastupnik smatra da je potrebno da se obrati javnosti i naglasi da godišnji izveštaj Ombudsmana koji se dostavlja Skupštini do 31. marta je ustavna i zakonska obaveza.

Kako s naveli u saopštenju, ova obaveza je ispunjena i za Izveštaj za 2022. godinu, čije se pozivanje na plenarnoj sednici vrši po dnevnom redu parlamenta, a ne po zahtevu Ombudsmana. Štaviše, Ombudsman je godinama tražio da se odgovarajući godišnji izveštaji uzmu u obzir odmah po podnošenju i stave na skupštinsku raspravu na bilo kojoj sednici na prolećnim zasedanjima, što nije uzeto u obzir.

S druge strane, narodni zastupnik je u kontinuitetu nastojao da skrene pažnju narodnim poslanicima da se svrha podnošenja godišnjeg izveštaja Skupštini ostvaruje kada se tamo postavljaju pitanja i stanje ljudskih prava i sloboda na Kosovu i njihovo poštovanje od strane vlasti, postaju predmet rasprave i tretmana Skupštine, koja ima ovlašćenje i dužnost da promoviše preporuke narodnog zastupnika, zahtevajući odgovornost javnih organa kad god je to neophodno.

„Glas ZA ili PROTIV ne menja i ne otuđuje realnost i stanje ljudskih prava i sloboda u zemlji. Čak i glasanje za godišnje izveštaje, bez skupštinske rasprave i bez naknadnih radnji zakonodavne vlasti, koje utiču na poštovanje prava građana zemlje, nema smisla. Način na koji je obrađen Godišnji izveštaj Ombudsmana na sednici od 23. maja 2024. godine, glasno vraća zabrinutost u pogledu shvatanja koje zakonodavna vlast ima za Instituciju ombudsmana, mandat koji vrši, neprikosnovenost u pogledu vrednovanje pitanja koja se postavljaju u svakodnevnom radu i načinu na koji odlučuje da vodi predmete koje obrađuje, bilo da se radi o predmetima pritužbi ili po službenoj dužnosti“, navodi se u saopštenju.
Dodaje se da Ombudsman koristi priliku da podseti da je temelj osnivanja i rada nacionalnih institucija za ljudska prava, što je Institucija ombudsmana na Kosovu, definisana međunarodnim standardima, a posebno Pariskim principima, koje je usvojila Generalna skupština Ujedinjenih nacija, kao i Venecijanskih principa koje je odobrio Savet Evrope.

Ovi standardi definišu neophodnost da nacionalne institucije za ljudska prava deluju nezavisno, bez bilo kakvog neprimerenog uticaja ili pritiska, kako bi efikasno ispunile svoj mandat u zaštiti prava pojedinaca, naglašavajući zahtev da se države uzdrže od radnji koje ometaju delotvornost.

„Situacija stvorena na sednici parlamenta 23. maja 2024. godine signalizira nepoštovanje ovih standarda, jer podriva sistem institucionalnih provera i ravnoteža i ulogu samog parlamenta. Ombudsman izražava zabrinutost zbog odsustva velikog broja poslanika u prostoriji kada je trebalo da se radi o Godišnjem izveštaju Zaštitnika građana, izostanka rasprave o nalazima Izveštaja, a potom i pozivanja na glasanje protiv, i zatvaranja Skupštine“, poručuje se saopštenjem.

Sednica po ovom pozivu će suziti prostor u izveštavanju o napretku Kosova u pitanjima ljudskih prava, dodaju, jer se ovakvi skupštinski postupci smatraju mešanjem i pritiskom u rad nacionalnih institucija za ljudska prava i jasno označavaju trenutak kada nadležni organi treba da budu pozvani na refleksiju i zrelo institucionalno delovanje.