O’Rajli: Cilj Srbije na suđenjima Tačiju i Haradinaju - potkopavanje nezavisnosti Kosova

Bivši advokat Ramuša Haradinaja u Hagu Majkl O’Rajli izjavio je da je Haradinaj bio lična meta Beograda i da se to suđenje po mnogo čemu razlikuje od onog koje se sada vodi protiv Hašima Tačija, prenosi Nacionale.

„Postoji velika razlika između suđenja Haradinaju i Tačiju, što je važno istaći. Slučaj Haradinaj je zasnovan na optužbama zasnovanim isključivo iz Beograda da su ratni zločini počinjeni u zoni Metohije. Haradinaj je bio veoma lična meta za Beograd, zato što je u mnogim prilikama ponižavao i nanosio štetu srpskim snagama“, rekao je on.

O’Rajli ističe da je Srbija uključena i u slučaju Tačija, ali u ovom slučaju, u okviru političke borbe za „potkopavanje nezavisnosti Kosova“.

„Suđenje Tačiju je takođe rezultat političke 'diplomatije' Beograda, ali u ovom slučaju usmerene na legitimitet same Republike Kosovo, na osnovu potpuno opovrgnutih, apsurdnih i klevetničkih tvrdnji iz izveštaja Dika Martija – čije poreklo takođe leži u Beogradu (na osnovu svedočenja korumpiranog svedoka koji je takođe korišćen u slučaju Haradinaja)“, rekao je O’Rajli.

On je dodao da je Kosovo bilo naivno što je pristalo na osnivanje Specijalnog suda. 

„U slučaju Haradinaj, sve optužbe su odbačene nakon intenzivnog razmatranja tužilaštva. Slučaj je uvek bio slab, a Karla del Ponte ga je pokretala samo da bi obezbedila prebacivanje visokih srpskih vojnih i političkih begunaca od pravde u Hag. Beograd je ispunio svoj deo dogovora“, rekao je bivši advokat Ramuša Haradinaja.

On naglašava da sada sa Specijalnim sudom Beograd ima za cilj da potkopa legitimitet Kosova, navodeći da mnogo toga zavisi od konačnog ishoda suđenja.

„U slučaju Tači, optužba je da su Glavni štab i kasnija Privremena vlada bili zločinački poduhvat koji su predvodili Hašim Tači i ostali saoptuženi, i da su vršili vojnu, a kasnije i civilnu komandu i kontrolu. Pretpostavljam da je bilo neophodno da odbrana pozove međunarodne stručne svedoke koji mogu da dokažu da ništa od ovoga nije istina“, rekao je on.

Odbrambena strategija

Majkl O’Rajli je godinama bio deo tima odbrane Ramuša Haradinaja u Haškom tribunalu. U to vreme, O’Rajli se, zajedno sa drugim advokatima poput Bena Emersona i Rodnija Diksona, suočavao sa dve tvrdnje Tužilaštva Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju. Prva je bila da je Ramuš Haradinaj imao punu komandu nad područjem Metohije, a druga da je samo OVK odgovorna za ubistva ljudi povezanih sa slučajem Radonjičkog jezera.

„Strategija odbrane bila je da dokaže da nijedna od teorija tužilaštva u ovom slučaju nije tačna“, rekao je za O’Rajli.

Taktika koju su koristili O'Rajli i drugi međunarodno priznati advokati bila je da OVK nije imala efikasnu komandu. Slično onome što danas praktikuje odbrana Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija, sa manje-više sličnim advokatskim imenima.

„Što se tiče prve teorije, bez ikakvog pozivanja svedoka odbrane, odbrana je pokazala, kroz ispitivanje svedoka tužilaštva, da je OVK bila dobrovoljačka organizacija bez efikasnih linija kontrole ili komandovanja, i da je Ramuš Haradinaj bio, da upotrebim svoje reči, 'komandant svih koji su želeli da poslušaju'. Pored toga, svedoci tužilaštva su svedočili da je lično ponašanje Ramuša Haradinaja uvek bilo veoma disciplinovano i zaštitničko prema lokalnom stanovništvu. Ukratko, nije počinio zločine i nije naredio, tolerisao niti prikrivao činjenje zločina“, rekao je O’Rajli.

Što se tiče drugog ključnog aspekta navoda tužilaštva, poznati advokat dodaje da nikada nije bilo dokaza koji bi pokazali da je OVK imala potpunu kontrolu u svim oblastima i da bi mogla biti odgovorna za sve navodne zločine.

„Što se tiče druge teorije optužnice. Zone totalne kontrole. vojni dokazi Kfora i drugih izvora, ubedljivo su pokazali da tako nešto nikada nije postojalo. Štaviše, stručni dokazi su utvrdili da su mnogi ljudi čija su tela pronađena u kanalu bili pod srpskom brigom, da su mnoga tela sahranjena na drugim mestima, a zatim ekshumirana pre nego što su premeštena u područje Radonjićkog jezera“, rekao je on.

Uprkos činjenici da Tačijev slučaj u Specijalnom sudu u Hagu obuhvata drugačiji period u poređenju sa Haradinajevim u Tribunalu, glavni argumenti oba tužilaštva vezani su za „Zajednički zločinački poduhvat“. 

O’Rajli napominje da je u Haškom tribunalu utvrđeno da Glavni štab nije imao nikakva ovlašćenja nad Ramušem Haradinajem kao komandantom tog područja.

„Međutim, celokupna komanda i priroda OVK su stavljene pod lupu i postalo je jasno da Glavni štab nije imao nikakav uticaj niti autoritet nad Haradinajem. U stvari, bilo je jasno da je on, generalno, ignorisao Glavni štab. Ponovo, da upotrebim sopstvene reči, Glavni štab (koji je nazvao Političkim odeljenjem) je mogao biti 'presrećan'“, kaže advokat.

O’Rajli naglašava da je uvažavanje Haradinaja od strane vojnika bilo zasnovano na njegovom ličnom ugledu, a ne na formalnoj hijerarhiji.

„Dokazi su pokazali da je takva kontrola, kakvu je imao Haradinaj, proistekla iz poštovanja prema njegovim borbenim sposobnostima i liderskim kvalitetima, i da je njegova izjava da je on ‘borac, a ne komandant’ – bila istinita. Događaji u Glođanu 24. marta 1998. bili su ključni za sticanje tog poštovanja. Borci su dolazili i odlazili iz OVK: ponekad su morali da napuste jedinice da bi brinuli o porodicama ili imanjima. Koncept ‘dezertiranja’ nije imao smisla. Dokazi su pokazali da OVK tada nije ličila na konvencionalnu vojnu organizaciju“, navodi advokat Majkl O’Rajli.