Osmani: Albanci su štitili pravoslavne crkve, uključujući i Dečane, vraćanje zemljišta bi stvorilo probleme na Kosovu

Kosovska predsednica Vjosa Osmani se u intervju za RSE osvrnula i na to što Kosovo ne sprovodi odluku Ustavnog suda o vraćanju zemljišta manastiru Visoki Dečani, rekavši da "imamo posla sa odlukom zasnovanom na diskriminatorskim odlukama Miloševićevog vremena". 

Prema njenim rečima, čak i 1999. godine, kada su Kosovom upravljale Ujedinjene nacije, prva uredba Unmika na Kosovu u vezi sa važećim zakonima predviđala je da su odluke i zakoni Miloševićevog vremena od marta 1989. do juna 1999. neprimenjivi na Kosovu zbog svoje diskriminatorne prirode.

Na pitanje kako očekuje da se to pitanje u vezi sa manastirom Visoki Dečani reši, Osmani je navela da treba biti veoma oprezan prema presedanu koji se stvara takvom odlukom. 

"Dakle, to bi stvorilo zapanjujuće probleme u Republici Kosovo. Niko u Republici Kosovo nije protiv pravoslavnih crkava. Mi vidimo multietničnost i raznolikost veroispovesti na Kosovu kao vrednost, kao prednost. Srpsku pravoslavnu crkvu niko ne napada. Naprotiv, Kosovo ima zakone za posebne oblasti gde crkve i njihovu imovinu smatra zaštićenim područjima – zakone koji ne postoje ni u jednoj evropskoj zemlji. Dakle, prevazišli smo evropske i međunarodne standarde u pogledu zaštite koju nudimo crkvama i pravoslavnoj crkvi u Republici Kosovo. Izvor zaštite tih crkava, ako se vratimo u istoriju, jeste upravo albanski narod. Albanci su štitili ove crkve, uključujući i manastir Dečane u prošlosti. Dakle, nisu u opasnosti, štite ih institucije Republike Kosovo u saradnji sa Kforom", navela je Osmani. 

Osmani je rekla da ih niko ne napada i da niko ne gradi na njihovim imanjima, dodajući da nema razloga da bilo ko brine o bezbednosti crkava, bilo pravoslavnih ili katoličkih, ili o bezbednosti džamija ili bilo kog drugog kulturnog ili verskog spomenika na Kosovo. 

"U stvari, Kosovo je primer za zaštitu svog kulturnog i verskog nasleđa", kaže Osmani.

S druge strane, nemački ambasador Jorn Rode nedavno je izjavio da pitanje vraćanja zemljišta manastiru Visoki Dečani može da postane deo paketa uslova za prijem Kosova u Savet Evrope i naglasio da briselski sporazumi moraju da se poštuju, uključujući i sporazum o Zajednici srpskih opština.

Šef Kancelarije Evropske unije u Prištini Tomaš Suniog je krajem septembra izjavio je da je krajnje vreme da institucije u Prištini sprovedu odluku Ustavnog suda o zakonskom upisu zemljišta pravoslavnog manastira Visoki Dečani.

On je u intervjuu za portal Albanijan post, podsetio da je prošlo više od šest godina od presude Ustavnog suda u Prištini i skoro deset godina od odluke Posebne komore Vrhovnog suda kojom je potvrđeno vlasništvo manastira nad nekoliko desetina hektara zemljišta.

Monaško bratstvo manastira Visokih Dečana pre nekoliko nedelja se oglasilo putem društvenih mreža navevši da na "Kosovu ne postoji bezbednost za srpski narod koji je već 23 godine izložen etničkom nasilju".

"Nedostatak bezbednosti i odsustvo institucionalne zaštite Srba na Kosovu podriva minimum poverenja Srba u lokalne institucije. Trajno etničko nasilje nanosi štetu Kosovu kao društvu", poručeno je na Tviter nalogu manastira Visoki Dečani.

Od ulaska trupa NATO na Kosovo 1999. godine, 150 pravoslavnih crkava i manastira je uništeno. Na to su i u martu ove godine još jednom podsetili i iz Visokih Dečana. 

"Posle rata 1999. na Kosovu 150 srpskih pravoslavnih crkava nekažnjeno su srušili kosovski ekstremisti uprkos međunarodnom vojnom prisustvu i samo neke su popravljene dok mnoge leže u ruševinama 22 godine kasnije. Dokle će ovaj vandalizam biti prekriven ćutanjem", upitali su u saopštenju.

Tada su naveli i "da kosovske vlasti vode kampanju negiranja Srpske pravoslavne crkve, zakonskih i imovinskih prava, istorije i identiteta govoreći da su srpske crkve etnički albanske".

"Opravdano se može postaviti pitanje zašto ste onda rušili crkve koje smatrate svojim", naveo je manastir Visoki Dečani.