Osmani: Tramp je sprečio moguću eskalaciju na Kosovu i to u poslednjim nedeljama

Izvor: Kosovo Online

Predsednica Kosova Vjosa Osmani potvrdila je navode Donalda Trampa da je nedavno sprečio sukob Srbije i Kosova, naglašavajući da se ne radi o događajima iz prošlosti, već o aktuelnoj bezbednosnoj pretnji.

Tokom diskusije na Univerzitetu Džons Hopkins u Vašingtonu, Osmani je kazala da je Tramp bio vrlo jasan u svojim izjavama i da je „nedavno dao izuzetan doprinos u zaustavljanju Srbije u njenim pokušajima usmerenim protiv Kosova“.

„Intenziviramo svoje napore kroz odbranu, kroz naše odbrambene kapacitete i bezbednosne institucije. Istovremeno, imamo stalnu podršku Sjedinjenih Američkih Država, a predsednik Tramp je bio vrlo jasan da je on bio taj koji je zaustavio Srbiju u njenim pokušajima... Da, on je veoma konkretan u svojoj izjavi u kojoj govori o poslednjim nedeljama. On ne govori o Vašingtonskom sporazumu iz 2020. godine, koji je takođe bio doprinos predsednika Trampa. On ne govori ni o napadu u Banjskoj, aktu agresije iz 2023. godine, već je bio vrlo jasan u svojim izjavama. I, kao što znate, za nas koji svakodnevno čitamo bezbednosne izveštaje, a nije nam dozvoljeno da kažemo više, jasno je i iz izjava predsednika Trampa da je dao izuzetan doprinos u sprečavanju destabilizacije našeg regiona, i to u poslednjim nedeljama. Zato sam uverena da je do toga došlo zahvaljujući ulozi SAD i njegovom direktnom angažmanu u očuvanju i zaštiti mira“, rekla je ona.

Izjavila je i da je neophodna mnogo snažnija uloga Sjedinjenih Američkih Država u procesu dijaloga između Kosova i Srbije, s obzirom na to da je taj proces uglavnom prepušten u ruke Evropskoj uniji.

Ona je rekla da, ako „želimo uspeh“, onda Sjedinjene Američke Države moraju biti za pregovaračkim stolom i usmeravati napore.

„Tramp pokazuje da mu je Zapadni Balkan u fokusu, posebno Kosovo i Srbija. Potrebna je snažnija američka uloga. Ako želimo uspeh, Amerika mora biti za stolom“, kazala je ona.

Komentarisala je i zašto bi Kosovo trebalo da bude član Alijanse. Osmani je rekla da bi to mogao da omogući američki predsednik Donald Tramp zajedno sa generalnim sekretarom Natoa Markom Ruteom.

„Članstvo Kosova u Natou nije toliko složeno kao članstvo Ukrajine. Jednostavnije je nego ukrajinsko u smislu da SAD kažu da bi se to trebalo dogoditi jer su najveći i najjači saveznik Natoa“, rekla je ona.

U vezi sa aktuelnom generalnom sekretarkom Natoa, Osmani je naglasila da je „ona veoma sinhronizovana sa američkim predsednikom“, te da ako ovaj duo želi da se to dogodi, mogu da ubede pet država koje ne priznaju Kosovo.

Osmani je rekla da će im biti potrebno više napora sa Španijom, Rumunijom i Slovačkom, a da je Grčka kazala da nikada nije bila blokator u vezi sa Kosovom.

Ona je dodala da članstvo Kosova treba da se ostvari iz strateških razloga, ali i ako se posmatra iz ekonomske perspektive.

Osmani je, govoreći o situaciji u skupštini, kazala da Kosovo mnogo gubi zbog nedostatka parlamenta.

„Ponekad se otvori prozor mogućnosti i, pošto nemamo parlament, on se gubi. Gubimo mnogo u pogledu odnosa sa našim prijateljima i partnerima, ne samo u pogledu imidža, već i u međunarodnim sporazumima kroz koje možemo imati koristi od velike finansijske pomoći, a druge zemlje u regionu već dugo koriste ove sporazume. Ali mi, pošto nemamo parlament, nismo u mogućnosti da ratifikujemo te sporazume. A to je veoma opasno za državu koja funkcioniše na principu podele vlasti – koja ima parlament, predsednika, premijera – i gde parlament uvek nadgleda vladu. Za mene je ovo erozija demokratije – nemanje funkcionalnog parlamenta“, navela je Osmani.

Ona je dalje rekla da kontinuirano poziva lidere političkih stranaka da što pre obezbede glasove za uspostavljanje institucija.

„Postoji mnogo drugih stvari koje štete interesima države i naših građana. Zato stalno pozivam lidere da što pre dostave brojke. Ali naravno, oni imaju na umu svoja pitanja, a sada je Ustavni sud u odluci odredio rok od 30 dana, koji ističe 26. jula – ne sećam se sada tačnog datuma, ali je ostalo nešto više od dve nedelje, što znači da nema mnogo vremena. Radili smo sa strankama kako bismo osigurali da se ovaj rok poštuje“, istakla je Osmani.

Takođe je rekla da planiraju da se ponovo obrate Sudu, kako bi razjasnili kakve su posledice ako se rok od 30 dana ne poštuje.

„Ali u međuvremenu, sud nije razjasnio šta se dešava, kakve su pravne posledice ako se parlament ne konstituiše u ovom roku. U svojoj odluci jednostavno kaže da je obavezujuća ustavna norma da se parlament konstituiše u roku od 30 dana, ali ne objašnjava šta se dešava ako se ta norma ne poštuje. Stoga razmatramo pravnu mogućnost da se ponovo obratimo sudu, samo da bismo zatražili razjašnjenje po ovom pitanju – kakve su pravne posledice nekonstituisanja parlamenta – i nadamo se da će sud brzo reagovati, samo da bismo znali šta će se desiti“, poručila je ona.