Pata: Samit EPZ u Kopenhagenu gotovo da se nije bavio našim regionom

Za razliku od samita Evropske političke zajednice održanog u Tirani koji je imao naglasak na region, samit u Kopenhagenu gotovo da se uopšte nije bavio pitanjem našeg regiona, izjavio je za Kosovo onlajn Ili Pata, politički analitičar i urednik u dnevnom listu „Tema“ u Tirani.

On ukazuje da su se lideri na jučerašnjem samitu u Danskoj bavili hitnim problemima baltičkih i skandinavskih zemalja u vezi sa ruskom pretnjom ili, kako kaže, njihovom zabrinutošću zbog onoga što nazivaju ruskom pretnjom. 

„Pažnja je posvećena kavkaskom području, onima koji se nazivaju delom novog saveza Evropske unije. Zemlje Kavkaza, ili zemlje koje se graniče sa Rusijom, poput Moldavije, Gruzije, Azerbejdžana, Jermenije, već su dobile poseban značaj“, ističe Pata. 

Izbori u Moldaviji, dodaje on, kako se videlo prošle nedelje, bili su tema geopolitičke diskusije.

„Izbori u ovim zemljama sve više nisu izbori za alternative u parlamentu, za premijera ili za političare koji će sprovoditi projekte, već su sve više ‘geopolitički rovovi’, tipa ‘za ili protiv Evropske unije’. Videli smo da su pre mesec dana nemački kancelar, francuski predsednik, predsednica Evropske komisije i drugi lideri evropskih zemalja otišli u Kišinjev, i da su se zakleli na neku vrstu zbližavanja, na veliku ljubav prema Moldaviji. Moldavija i Albanija su dve male zemlje koje su najviše patile u postkomunističkoj tranziciji, siromašne zemlje koje su mnogo patile od organizovanog kriminala, korupcije visokih zvaničnika, ali su takođe patile od neke vrste stereotipa u evropskim zemljama koje nas i Moldavce, ili čak Rumune, koriste kao negativni kliše za političku upotrebu. Danas je ljubav prema Moldaviji eksplodirala u ovim zemljama, što nije ništa više od geopolitičkog instrumenta“, ocenjuje Pata. 

Govoreći o našem regionu, on kaže da su stvorena dva ili tri politička saveza, koja su obnovila konfiguraciju sa dva ili tri pola - pol koji predvodi Hrvatska, pol koji predvodi Srbija i pol gde učestvuju Hristijan Mickoski iz Severne Makedonije i Aljbin Kurti sa Kosova.

„Normalno je da na strani hrvatskog pola bude Albanija kao saveznik u Natou, takođe i Kosovo. Ovo više vidim kao politički savez, kao da smo se vratili u godine cvetanja Jugoslavije za vreme Tita, kada je postojao hrvatski pol sa svojim savezima sa Slovenijom, delom Bošnjaka, kada su se suočavali sa srpskim lobijem, Crnom Gorom, Makedonijom tog vremena i delom Kosova. Svrstavanje na jednu ili drugu stranu pretvorilo se u političku agendu političkih aktera. U Hrvatskoj vidimo Plenkovića kako napada Milanovića o tome ‘ko je patriotskiji’, u Crnoj Gori se govori ‘protiv’ i ‘za’ srpski svet. U Srbiji imamo sukob predsednika Vučića i vladajuće stranke sa opozicijom, i to je ista stvar, optužba ko je patriotskiji. Na Kosovu se vodi rat između Aljbina Kurtija i opozicije sa optužbama ko se više prodao Vučiću. Ista stvar se dešava u Albaniji, kao i u Makedoniji. To je za mene nedostatak političke vizije na Zapadnom Balkanu, području koje je, kao što se dešavalo u prošlosti, u balkanskim ratovima, u Prvom svetskom ratu ili u Drugom svetskom ratu, bio region najviše pogođen interesima velikih sila“, navodi Pata. 

Ovakva vrsta politike, smatra on, ne čini ništa dobro. 

„Jasno je da je Albanija prirodno saveznica sa Zapadom, i to je tako od kada je Albanija stvorena, još sa Austrougarskom, koja je spasila deo albanske teritorije kako ih ne bi dale balkanskim susedima u to vreme. Sada moramo živeti vreme izvan ove prošlosti od koje smo samo gubili“, poručuje Pata.