Petrič: Demokratija se na Kosovu zloupotrebljava iz stranačkih razloga

Izvor: Kosovo Online

Bivši izaslanik EU za Kosovo Volfgang Petrič istakao je da se na Kosovu zloupotrebljava demokratija iz partijskih razloga i da se Kosovo suočava sa produženim periodom političke neizvesnosti i institucionalne blokade, što utiče i na reforme i na međunarodni položaj Prištine. Napomenuo je i da je odnos prema manjinama najbolji test za procenu postoji li funkcionalan liberalno-demokratski sistem.

Petrič je u intervjuu za Radio Kosova naveo je izostanak političkog kompromisa, polarizaciju političke scene i izazove u dijalogu između Kosova i Srbije kao glavne prepreke demokratskoj stabilnosti i napretku Kosova ka evropskim integracijama.

„Čini mi se da se ideja demokratije zloupotrebljava, u smislu da se izbori više puta ponavljaju iz stranačkih razloga. Glavni problem koji vidim, najveći izazov za demokratsko Kosovo, jeste nedostatak spremnosti za politički kompromis. Sama ideja demokratije je sposobnost pronalaženja održivog kompromisa čak i u teškim okolnostima. To je njena suština. Druga važna tačka, koja se odnosi i na Kosovo, jeste način na koji se manjine tretiraju u državi, bilo da su to etničke, jezičke, kulturne ili druge. Način na koji se neka zemlja odnosi prema manjinama je zapravo najbolji test za procenu da li ima funkcionalan liberalno-demokratski sistem. I upravo u tom aspektu vidim prostor za poboljšanje“, podvukao je Petrič, prenosi RTK.

Ukazao je da na papiru postoji mnogo elemenata koji Kosovo čine evropskom demokratijom, ali da je problem što se to ne sprovodi u delo.

Petrič je istakao da se pitanje srpske zajednice i srpskih građana na Kosovu treba rešiti na ozbiljan način.

„Međutim, znam da je Beograd velika prepreka u tom pogledu. Ali vi, kao država koju je pola sveta podržalo da postane nezavisna, gde je 1999. godine Nato, pod vođstvom Sjedinjenih Država, vojno intervenisao, vi ste jedinstven primer u svetu kako je narod koji je bio pod vojnom pretnjom – u ovom slučaju od strane Srbije i njene vojske – oslobođen. Ovo, zapravo, povećava odgovornost svake vlade i svakog predsednika da se pobrine da zemlja ide napred, da od problema za Evropu i međunarodnu zajednicu postane deo rešenja. Pogotovo sada, kada se suočavamo sa globalnim izazovom neviđenim od 1945. godine. I moj utisak je da je svaka diskusija na Kosovu o unutrašnjim problemima, o nemogućnosti razvoja dijaloga, dijaloga unutar zemlje. I još ne govorim o dijalogu koji posreduje EU. Govorim o svakodnevnom političkom dijalogu između političkih partija. Sve su to demokratske stranke“, objasnio je nekadašnji visoki predstavnik međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini.

Petrič je naveo da sve više Evropljana, pa tako i u Austriji, vide Kosovo kao rastući problem, a ne kao nekog ko se suočava sa izazovima.

„Trenutno se Kosovo nalazi u situaciji u kojoj sve manje podrške dolazi od Evropske unije i međunarodne zajednice. Ljudi nisu spremni, u ovim veoma teškim okolnostima za Evropu, gde imamo rat – čak dva rata – u susedstvu - u Ukrajini, ali i na Bliskom istoku, koji je takođe deo evropskog susedstva. Moramo da se pobrinemo da svaka zemlja u Evropi rešava svoje probleme. To je nešto što je sada važnije nego ikada ranije“, kazao je Petrič.

Upitan za dijalog, on je istakao da je mnogo postignuto i dodao da Priština mora da ispuni svoje obaveze.

„Evropska unija je uvek igrala veoma konstruktivnu ulogu. Nedavno sam dugo razgovarao sa gospodinom Sorensenom o situaciji i on je zaista angažovan. Mislim da je on jedna od najboljih osoba koje možete imati za takav proces, za ovaj dijalog. On dobro poznaje Kosovo i region uopšte. On je veoma iskusan i posvećen diplomata EU. Ali na kraju, sve će zavisiti od Prištine da uradi pravu stvar. Znam da je Beograd najveći problem, ali moramo imati na umu da i Beograd nešto gubi. Mnogi Srbi i dalje veruju da Kosovo pripada njima. To je iracionalno i veoma emotivno. Važno je da se Kosovo konačno konsoliduje kao suverena država. Stoga, Priština mora da učini više da ispuni svoje obaveze. To je najvažnija stvar. A ako Beograd ne prati ovaj proces, onda se ovo ne bi trebalo smatrati problemom Kosova“, objasnio je Petrič.

On je naveo da misli na Ohridski sporazum, i dodao da ako Beograd nije spreman da se pokrene, onda Priština treba da uradi nešto u tom pravcu.

„Mislim da moramo da stvorimo pozitivne i konstruktivne uslove. I znam da govorimo o severnom delu Kosova, gde živi većinski srpska zajednica. Pre više od deset godina dogovoreno je da treba da postoji oblik samouprave. Ne govorim o Republici Srpskoj – upravo suprotno. Mi, Evropljani, potpuno smo uvereni da Kosovo treba da postane funkcionalna i stabilna država. I ne može biti, ne bi trebalo da postoji problem sličan Republici Srpskoj, kakav vidimo u Bosni. To ne dolazi u obzir. Ali u administrativnim, jezičkim, obrazovnim i administrativnim oblastima, postoje mnoge oblasti gde je potrebno da se integrišemo Srbe u ideju zajedničke države. To je teško, znam, jer sada postoji rukovodstvo u Beogradu koje to ne podržava, ali to je umetnost politike – postići nešto što izgleda nedostižno. Mora se kretati u tom pravcu. Ali kada pogledam političku Prištinu, vidim stalne sukobe – uvek sukobe između stranaka i ličnosti – umesto zajedničkog i koordinisanog napora da se vidi kako da se krene napred ka potpunijem suverenitetu. Kako da se krene napred po konkretnim pitanjima: poput Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, poput članstva u Savetu Evrope? To su koraci koji se mogu jasno definisati i koji mogu biti mnogo uspešniji nego u prošlosti“, naglasio je Petrič.

Upitan da li misli da je dijalog kojim posreduje EU izgubio zamah ili još uvek postoje koraci koje treba preduzeti da bi se ovaj proces oživeo, on je rekao da su neka pitanja krenula svojim tokom i proces više ne funkcioniše tako dobro.

„Najveći problem vidim uglavnom na nivou ličnosti. Pre samo nekoliko godina – možda pre sedam ili osam godina – organizovao sam u ime predsednika Austrije sastanak između gospodina Vučića i gospodina Tačija u Austriji, u Tirolu, na velikom simpozijumu. To je bio prvi put da se održao javni sastanak sa predsednikom Austrije i dvojicom lidera. Tada sam stekao utisak da se međusobno poštuju i da je moguć lični dijalog. Nažalost, gospodin Tači više nije na političkoj sceni; suočava se sa veoma teškom situacijom u Hagu. Ali gospodin Kurti nije uspeo da uspostavi funkcionalan odnos sa gospodinom Vučićem. I, naravno, isto se može reći i za gospodina Vučića – zašto ne čini više da komunicira sa gospodinom Kurtijem? Međutim, Vučić je u prošlosti uspeo da uspostavi radni odnos sa liderom kosovskih Albanaca, gospodinom Tačijem. Pa zašto to sada ne funkcioniše sa gospodinom Kurtijem? Ovo je nešto o čemu bi gospodin Kurti trebalo da razmisli i vidi šta može da uradi da poboljša odnose, jer će Srbija uvek ostati sused Kosova. Srbi na Kosovu će uvek tražiti rešenja od Beograda, ali bi trebalo da budu pozvani i da traže rešenja od Prištine“, podvukao je Petrič.

On je istakao da dijalog postoji, ali više funkcioniše na strani Brisela, dok zapravo ne funkcioniše na nivou dve prestonice, Prištine i Beograda.

Međutim, kaže, poboljšanja se postižu na tehničkom nivou i dodao je da je dobro što ovaj deo nije mnogo u pažnji javnosti ili medija.

„Peter Sorensen radi zaista odličan posao, ali može biti uspešan samo onoliko koliko Priština i Beograd žele. Kao što sam ranije pomenuo, Kosovo ima za cilj da se pridruži Evropskoj uniji i postane deo evropskih država i zajednice. Ali Evropa je u veoma teškoj političkoj situaciji. Pomenuo sam ratove u susedstvu. Sada je, naravno, odnos sa Trampovom administracijom takođe na jednom od najnižih mogućih nivoa. Gospodin Tramp ima i drugih problema – domaćih izazova i političkih teškoća, dok se približavaju srednjoročni izbori. Stoga mislim da mi Evropljani moramo da radimo zajedno i da se pobrinemo da sami rešimo svoje probleme. Geopolitička situacija je apsolutni izazov i ne možemo sebi priuštiti da jedna ili dve zemlje – mislim na Bosnu i Kosovo – stvaraju više problema nego što je potrebno“, rekao je Petrič.

Upitan za odnos SAD i EU prema Kosovu, on je ukazao da postoji novi pristup Vašingtona, koji je usmeren isključivo na biznis.

„Razmislite o tome šta se dešava sa američkim kompanijama u Albaniji – ogromni protesti protiv ove vrste angažovanja koje je samo posao i ništa drugo. Ista situacija je u Bosni, gde gasovodne radove gradi američka kompanija, koja je očigledno apsolutno nesposobna, a njena jedina „prednost“ je činjenica da su prijatelji gospodina Trampa njegovi vlasnici i žele da izgrade ovaj gasovod. To su dešavanja koja su potpuno suprotna interesima Evrope. Evropska pravila i standardi važe u Bosni, važe u Albaniji i trebalo bi da važe na Kosovu. Stoga, morate se pobrinuti da su ovi procesi pravilno regulisani i da Kosovo ima dobar ekonomski razvoj. Razgovarao sam sa Kosovarima i oni mi kažu da ekonomija ne ide dobro. To je glavno pitanje kojim se morate baviti“, objasnio je Petrič.

Na pitanje šta mislii da Kosovo treba da uradi da bi ojačalo svoj kredibilitet i partnerstvo sa Briselom i Vašingtonom, on je istakao da je ključno pitanje da se vodi dijalog kako bi se pronašlo dobro rešenje za prava srpske zajednice, koja je većina u nekim oblastima.

„Ostavimo po strani termin „Udruženje“, ako se gospodinu Kurtiju ne sviđa ovaj termin. Budimo pragmatični, ali hajde da pronađemo rešenje koje sprovodi duh sporazuma o pridruživanju. Po mom mišljenju, ovo je važno - ne kako ga nazivate, već kakav je njegov sadržaj. I morate se pobrinuti da sami budete zaduženi za predloge. Jer u trenutku kada dobijete nešto iz Brisela, često je problem u tome što vam se to možda ne sviđa. Stoga je bolje da sami uradite svoj „domaći zadatak“ i ponudite rešenja za srpsku zajednicu, garantujući im potrebna prava. Ovo će ostati dugoročno pitanje, ali treba ga sada započeti i stvoriti dobar mehanizam za sprovođenje, kontrolu i saradnju“, rekao je Petrič.

Dodao je da ne misli da je najveći problem Kosova sa partnerima prava srpske zajednice, ali to pitanje ima, kaže, veoma simboličnu dimenziju.

Ponovio je da postoji ustav koji predviđa mnoga prava za manjine, ali je srpska strana nešto specifičnije i više osporavana.

S tim u vezi je podsetio da pet država ne priznaje Kosovo i dodao da smatra da će te vlade priznati Kosovo čim se pronađe zadovoljavajuće rešenje za sever.

Govoreći o aktuelnim problemima na Kosovu, ocenio je da vidi problem u pravilu izbora predsednika.

Nakon što se ova faza završi, predlaže, treba preispitati sistem upravljanja na Kosovu i dodaje da su ustavu potrebne neke izmene, kako ne bi ponovo završilo sa istim institucionalnim problemima svaki dođe do izbora predsednika.

U vezi najave o povlačenju dela vojnika Natoa sa Kosova, Petrič je rekao da je Alijansa pod velikim uticajem Vašingtona, koji je već objavio da će povući svoje trupe iz Evrope.

„I to, očigledno, utiče i na Kosovo. Stoga mislim da je neophodno napraviti napredak po svim pitanjima koja smo obrađivali u ovom intervjuu, kako bismo se približili stvaranju sopstvenih suverenih oružanih snaga. Moraćete da preuzmete odgovornost za sopstvenu bezbednost. Moraćete da postanete garant bezbednosti za Kosovo i za region. Morate da postanete stabilizujući faktor. Trenutno više doprinosite nestabilnoj situaciji u celom regionu, a to nije dobro. Potrebno nam je da Kosovo postane konstruktivan partner u Evropi“, naglasio je Petrič.

Kada je reč o evropskim integracijama Zapadnog Balkana rekao je da je Crna Gora postigla veliki napredak i prevazišla je mnoge probleme koji i dalje koče Kosovo.

„Razmislite o činjenici da je Crna Gora, iako ima samo oko 600 hiljada stanovnika, multietnička država. Imaju Albance, odnosi su prilično dobri, imaju i druge srpske i necrnogorske zajednice. Takođe imaju težak odnos sa Beogradom, ali se snalaze. I to je prilično pozitivno za region. Severna Makedonija se takođe veoma trudi. Odnosi između slovenskih Makedonaca i Albanaca su takođe komplikovani, ali rade u tom pravcu. Ali ne čujete probleme poput onih sa kojima se susrećemo u Prištini, gde političke stranke ne razgovaraju jedna sa drugom. To nije dobar znak za Kosovo. Stoga se Evropska unija širi ka Zapadnom Balkanu, ali istovremeno postoji i jasan mandat zemalja članica: da se reformišete, da rešite svoje probleme, a onda možete da se pridružite Evropskoj uniji. I to se odnosi i na Kosovo“, zaključio je Petrič.