Podeljena mišljenja o tome kako treba izabrati novog predsednika

Stav političkih partija na Kosovu, izuzev Samoopredeljenja, je da budućeg kosovskog predsednika treba da biraju direktno građani na izborima, prenosi RTK.

DSK, DPK i ABK se slažu da će u okviru izborne reforme biti izvršene ustavne promene za izbor predsednika, a sve to kako bi se izbegle, kako kažu, političke krize koje izbor lidera Kosova neprestano donosi.

Sa takvim ocenama ne slažu se stranka Aljbina Kurtija i civilno društvo.

Poslanik DSK, istovremeno predsedavajući zakonodavnom komisijom, Škemb Manaj kaže za Kosovo Pres da nedostatak konsenzusa za predsednika donosi kontinuiranu krizu u zemlji.

Prema njegovim rečima, političke stranke moraju da pronađu zajednički jezik za budućeg predsednika i da za njega direktno glasanju građani.

"Hitno svi politički subjekti koji su zastupljeni u Skupštini moraju da sednu i ozbiljno razmisle o izbornoj i ustavnoj reformi. To uključuje izmenu Ustava Kosova, ali i zakone za opšte i lokalne izbore. Mislim da je dobro videti da bi u okviru izborne reforme predsednika Republike trebalo da direktno biraju građani Kosova, jer bi nadležnosti koje on ima kao ujedinitelj bilo dobro da dolaze direktno od naroda Kosova i onda da ne bude problema. Vidite da ako ne budemo u mogućnosti da izaberemo predsednika, to utiče na vladu i posledično na raspuštanje Skupštine“, kaže on.

Njegova koleginica iz DPK Evđeni Tači-Draguša slaže se sa takvim stavom, rekavši da je izbor predsednika od strane građana već odavno zahtev.

"Mislim da je vreme da predsednika direktno biraju građani Kosova. Položaj predsednika treba da služi onako kako je u Ustavu kao objedinjujući stav, a ne kao blokirajući. Trenutno imamo takav slučaj kada izbor predsednika služi kao blokada kosovskih institucija, ali i za normalan život na Kosovu. Imali smo inicijative u prošlosti koje su na tome i ostale, ali mislim da bi izborna reforma trebalo da započne u bliskoj budućnosti i razmotri mogućnost da predsednika biraju građani Kosova“, rekla je ona.

Izborne i ustavne reforme će, prema rečima Palj Lekaja iz ABK podržati i stranka iz koje dolazi.

"Alijansa podržava bilo kakvu izbornu reformu, čak i ako se složimo da predsednika direktno biraju građani“, rekao je.

Nasuprot njima, poslanik Samoopredeljenja Dimalj Baša, ne slaže se sa argumentima prethodnika iz pomenute tri stranke.

On ističe da problem ne postoji ni u Ustavu, ni u zakonu o predsedniku, već u političkim strankama i njihovom mentalitetu.

"U normalnoj zemlji, ako bi se očuvao ustavni duh, gde se traži predsednik koji predstavlja jedinstvo naroda, to ne bi bio problem. Problem ne postoji ni sa Ustavom, ni sa zakonom o predsedniku, koliko postoji sa političkim strankama i njihovim mentalitetom u Skupštini. Mislimo da parlamentarna republika ako se očuva ustavni duh ne bi predstavljala problem bilo kom političkom subjektu, sporazumni, apolitični predsednik koji predstavlja jedinstvo naroda. Problemi su u političkim entitetima, a ne u ustavu ili obliku propisa za izbor predsednika", poručuje Ljekaj.

Slilčnog mišljenja je i Abereša Lođa iz Grupe za pravne i političke studije koja kaže za KosovaPress da promena Ustava nije rešenje za predsednika, jer nedostatak konsenzusa ne predstavlja obavezu promene pravne osnove države.

"Smatramo da je vrlo zabrinjavajuća činjenica da se preduzimaju pokušaji rešavanja nezadovoljstva ili nedostatka konsenzusa političkog spektra promenom pravne osnove zemlje. Smatramo da je ovo pogrešan pristup da pravni osnov koji reguliše principe države ne bi trebalo menjati u skladu sa trenutnim interesima političkih partija ili vlada. Dakle, ne smatramo da je promena Ustava rešenje, jer nedostatak konsenzusa ne predstavlja obavezu promene pravnog osnova države, posebno s obzirom da se time uređuju principi države“, rekla je Lođa.

Prema njenim rečima, ono što zaista treba da se desi je da se promeni koncept predsednika među političkim strankama.

"Kao što je predviđeno Ustavom, predsednik treba da bude politička ličnost, a ne da zastupa partijske interese. Smatramo da bi političke stranke trebale postići razboritost da odustanu od zauzimanja institucija, koje bi u stvarnosti trebale predstavljati jedinstvo naroda“, kaže ona.

Politički spektar u zemlji u prošlosti je pokušavao da predsednika države izaberu građani u okviru izborne reforme. Ali već nekoliko godina tako nešto se ne primenjuje.