Baraljiju: Vlada Samoopredeljenja samo sa manjinama bila bi privremena

Pokret Samoopredeljenje ima nameru da formira novu vladu nakon proglašenja konačnih rezultata. Do sada je nekoliko kandidata za poslanike iz partija nesrpske manjine, na čiju podršku Samoopredeljenje računa ili postavilo uslove ili se još nije pozicioniralo za moguću saradnju. Politički ekspert Mazljum Baraljiju kaže da će zahtevi nevećinskih partija biti usaglašeni, ali da bi vlada Samoopredeljenja samo sa manjinama bila privremena, prenosi Koha.

Iz Samoopredeljenja nisu potvrdili da li imaju podršku svih kandidata za poslanike stranaka nesrpske manjine za formiranje nove vlade. Na toj stranci, kao pobedniku na parlamentarnim izborima, je da prva pokuša da formira vladu. 

Do sada su glavne stranke u opoziciji odbijale saradnju sa Samoopredeljenjem.

Samoopredeljenje je obezbedio 48 poslanička mesta u parlamentu, a za formiranje vlade potrebno im je još 13 glasova.

Da bi se osigurao taj broj, Samoopredeljenje računa i na glasove 10 poslanika nesrpskih manjina. Ali neki od njih se nisu zvanično pozicionirali u pogledu mogućnosti saradnje po ovom pitanju.  

Poslanik Egipatske liberalne partije Veton Beriša rekao je da će svoj stav o tome da li će podržati vladu Samoopredeljenja ili ne izneti nakon overavanja izbornih rezultata.

„Imamo odluku u stranci da ne dajem izjave za medije. Čekamo potvrđivanje rezultata i onda, u zavisnosti od razgovora, možemo da nastavimo dalje“, rekao je Beriša.

Aktuelni ministar administracije i lokalne samouprave Eljbert Krasnići, kao poslanik iz redova Egipatske nove demokratske inicijative (IRDK) koji je osvojio mandat, rekao je da će nastaviti saradnju sa Samoopredeljenjem. Za njega su beskorisni uslovi za saradnju koje postavljaju poslanici nevećinskih partija.

„Čvrsto verujem da su sve moje kolege iz manjinskih zajednica na Kosovu, koje su osvojile mesto u skupštini, sada uverene da politika uslovljavanja ne funkcioniše i da se partnerstvo razvija na međusobnom poverenju“, naveo je Krasnići.

Bošnjačka poslanica iz Socijaldemokratske unije Duda Balje uslovila je svoj glas Samoopredeljenju reformom obrazovanja i formiranjem bošnjačkih opština.

Procenjuje se da bi glasanje poslanika Ujedinjene goranske stranke (JGP) Adema Hodže, koji je u prošlom sazivu imao više saradnje sa srpskim poslanicima nego sa onima iz drugih zajednica, mogao da bude problematičan za Samoopredeljenje. Hodža je ranije u parlamentu napustio grupu zajednice „6+“ i pridružio se poslaničkoj grupi Srpske liste.

Koha je kontaktirala Hodžu da dobije njegov stav o mogućoj saradnji u formiranju Vlade, ali odgovor nije dobila.

Pored njega, kontaktirani su i drugi poslanici političkih subjekata nesrpske manjine koji se još nisu izjasnili o tom pitanju, ali ni oni nisu odgovorili.

Ni Samoopredeljenje nije odgovorilo na pitanje Kohe da li je stranka sigurna u podršku nesrpskih zajednica. Ali, ministar Krasnići kaže da postoji volja u tom pravcu.

„Mogu da govorim samo u svoje ime, ali iz razgovora koji vodim sa drugim kolegama koji su takođe u vladi, partnerima ove vlade Kurtija, volja svih njih je da budu deo i treće vlade Kurtija“, rekao je Krasnići.

Mazljum Baraliju, ekspert za političke prilike, rekao je da bi zahtevi manjinskih poslanika mogli da se usaglase i da bi Samoopredeljenje moglo da formira novu vladu, ali je ocenio da će ova vlada biti privremena. 

„Druge stranke ili bar poslanici bi mogli da glasaju za to i mogao bi da dobije mandat. Dakle, sa svakim poslanikom koji može da joj se pridruži, mogao bi da formira vladu. Ta vlada će biti manjinska, mogla bi da bude krhka, mogla bi da bude stabilna, ali i privremena do izbora predsednika", rekao je i ocenio da će na osnovu aktuelnih političkih snaga najsveobuhvatnija i dugoročna vlada biti ona koja bi mogla da se formira između Samoopredeljenje i DPK.

Ako Samoopredeljenje ne uspe da formira vladu, priliku će tada dobiti druga partija koja je osvojila najviše glasova na izborima, Demokratska partija (DPK). Ali Ljumir Abdidžiku, lider Demokratskog saveza Kosova, koja je zauzela treće mesto na izborima 9. februara, odbacio je mogućnost takve saradnje ako njegova stranka ne preuzme mesto premijera. 

„Nismo imali sastanke ni sa jednom od političkih partija na Kosovu. Pogotovo nismo imali sastanak sa vladajućom strankom. DSK ima jasnu političku poziciju prema Samoopredeljenja. Ne želimo, nemamo i ne radimo na saradnji sa njima. DSK neće biti deo nijedne vlade bez pozicije premijera. Ovo je i sada naš stav i takođe smo rekli da DSK ne namerava i neće raditi za kratkoročnu vladu“, rekao je Abdidžiku u ponedeljak posle sastanka rukovodstva stranke.

Baraljiju je ocenio da uslovi za visoke izvršne funkcije, predstavljeni pre sertifikacije rezultata, ukazuju na nespremnost aktuelne opozicije za zajedničku vladu. 

„Opozicija je svojim poslednjim izjavama, juče i prekjučerašnjim, kao i obično, neorganizovana, nejedinstvena i protivrečna jedni drugima u ciljevima, pa su se efektivno izjasnili da neće praviti vladu ni sa Samoopredeljenjem, ni međusobno“, rekao je.

Ministar kulture Hajrulah Čeku reagovao je u sredu na izjavu Abdidžikua u ponedeljak u vezi sa mestom premijera.

„Kako možete da postanete premijer na izborima koje ste izgubili i gde vam je pobednik tri puta bliži? Na njemu je da postane premijer po svaku cenu. Ovo je standard obmane koji smo videli u prošlosti. Do sada je rekao samo koliko je glasova u glasačkim kutijama koje se šalju poštom. On je to znao tamo i pre nego što je prebrojavanje počelo“, napisao je Čeku na Fejsbuku.

Na Čekua je reagovala potpredsednica DSK Doarsa Kica-Dželjilji, koja je izrazila iznenađenje načinom na koji je izjava interpretirana.

„Da li ovi ljudi ne razumeju šta mi govorimo ili se prave da ne razumeju? Ili su naši stavovi za njih 'težak sport'? Rekli smo vam i opet vam govorimo: Jeste li vi pobednik izbora? Napravite vladu! DSK, uz dobru volju, ostaje u opoziciji! DSK, sa punom svešću, ne menja svoje predizborne pozicije. Oni ostaju isti, ostaju svetinja!", navela je ona.

Formiranju novih institucija mora prethoditi overa izbornih rezultata od strane Centralne izborne komisije (CIK). U roku od 30 dana od sertifikacije, predsednica Vjosa Osmani mora da sazove konstitutivni sastanak Skupštine Kosova. Ako su predsednik i potpredsednici Skupštine izabrani, onda predsednik mora da zatraži od pobedničke stranke da predloži kandidata za formiranje vlade.