Podgorica: Crna Gora nije izgubila evropsku orijentaciju uprkos unutrašnjim sukobima

Bivši otpravnik poslova Albanije na Kosovu Gezim Podgorica ocenio je da su odnosi Crne Gore sa susedima u poslednjih 20 godina raznoliki i da je trenutno glavni fokus te zemlje na evropskim integracijama, budući da u tom pogledu prednjači u regionu.

Podgorica navodi za Kosovo onlajn da politička klima u Crnoj Gori nije mirnija u odnosu na komšije, ali da su oni našli način da sa entuzijazmom sprovode sve reforme i ubrzaju proces evropskih integracija. 

„U poslednje vreme postoji entuzijazam u vezi sa sprovođenjem svih zadataka koje je EU ostavila zemlji poput Crne Gore sa ciljem da joj se pridruži. Ako je uporedite sa drugim zemljama Zapadnog Balkana, videćete da politička klima tamo nije mirnija u odnosu na susede, naprotiv. Političke tenzije su prisutne već dugi niz godina, ali čini se, i to je činjenica, da su ispravniji u sprovođenju nekih procesa koji ubrzavaju korake integracije. Koji su to procesi? Imaju veći entuzijazam u borbi protiv korupcije, imaju veći entuzijazam u sprovođenju zakona, imaju harmonizaciju svih zakonodavnih praksi koje pomažu ovim procesima i uprkos velikim unutrašnjim političkim tenzijama, koje su često izazivale sukobe, uspeli su da se dobro organizuju u vezi sa osnovnim pitanjima vezanim za integraciju. Ovo je proces koji je počeo i koji će se sigurno završiti“, rekao je Podgorica, koji je i bivši direktor Albanske novinske agencije (ATA).

Kako dodaje, Crna Gora, Albanija, BiH i Srbija će biti u EU, ali je pitanje kada.

„Uspešno otvaranje i zatvaranje grupe poglavlja sa Crnom Gorom je izazov koji ostale zemlje Zapadnog Balkana imaju pred sobom kako bi postigle cilj. Crna Gora je uspela i na kraju aprila je dobila veoma pozitivne ocene u tom pogledu. Nažalost, druge zemlje, uključujući Albaniju, nisu na ovom nivou“, konstatuje on.

Uticaj Srbije i Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori i dalje je, kako smatra, veoma velik.

„Uprkos odvajanju od Srbije i nezavisnosti, Crna Gora je svakako zadržala svoju povezanost, koja bi mogla biti i duhovna povezanost velikog dela stanovništva sa Srbijom. To ne znači da se to odnosi na sve etničke grupe. Deo koji ima ovu vezu sa Srbijom je dominantan, ne kažem da je većina, ali je dominantan, jer većina je nešto drugo. Većinu drže Crnogorci. Međutim, ovaj deo prosrpskog stanovništva je dominantan i u sadašnjoj Vladi, uzimajući u obzir veze koje su stvorili sa sadašnjom Vladom u Srbiji, postignut je veći uticaj srpske politike, čak i u pogledu donošenja odluka. Međutim, moramo reći da su Crnogorci pazili da to ne odredi glavni politički pravac. Crna Gora nije izgubila svoju evropsku orijentaciju, uprkos unutrašnjim sukobima i uprkos teškoćama. Znali su kako da hodaju stazama koje je ranije izgradio Đukanović. Današnji lideri, poput predsednika ili premijera, su ličnosti koje su ojačale svoj rejting u javnosti, i koje imaju podršku jer su dobile dovoljno glasova, uprkos nekim početnim tenzijama, sada su učvrstili svoju proevropsku orijentaciju. Naravno, Srpska pravoslavna crkva je veoma uticajna, ali je takođe bila uzrok mnogih kriza koje su tamo nastale i one su takođe ostavile traga na međuetničkim odnosima“, mišljenja je naš sagovornik.

Odnose Albanije sa Crnom Gorom on vidi kao generalno mirne.

„Nikada nije bilo tenzija, postoji međusobno razumevanje. Naravno, albanski faktor tamo, budući da je skoro uvek deo vlasti, takođe je imao svoju ulogu u tim odnosima. Međutim, uticaj Albanaca tamo je opao zbog emigracije, ali je albanski faktor i dalje igrao svoju ulogu. Albanski faktor ima problem u Crnoj Gori jer je politički podeljen na mnoge stranke, iako ih ima u malom broju. Podela u mnogim strankama smanjila je moć njihovog predstavničkog 'glasa“, objašnjava Podgorica.

Kada su u pitanju odnosi sa Hrvatskom, ona je, kako kaže Podgorica, daleko od Crne Gore, dok sa BiH imaju problema.

„Situacija nije pozitivna. Činjenica da sama Bosna 'plovi' u turbulentnim vodama, čak ni ne znajući u kom pravcu treba da ide, ovde ima uticaj. Dejtonski sporazum je stvorio smirenost, ali to je smirenost koja kao da skriva buru. Bošnjaci takođe imaju svoje predstavnike u crnogorskom parlamentu, a u nekim slučajevima su postali odlučujući faktori u većini u Crnoj Gori. Što se tiče Kosova, Crna Gora je ranije imala bolji odnos, dok sada tamo postoje ekstremistički politički krugovi koji su zaoštrili svoju retoriku više nego odnose sa Kosovom. Međutim, čak i oštre izjave kada se ponavljaju često stvaraju politički teren i dobijaju drugačiju konotaciju i mogu imati značajan uticaj“, zaključuje ovaj diplomata.