Politika: U Briselu znaju da im ne bi prošao ultimatum Beogradu

Nema potvrde da će ispred predsednika Aleksandra Vučića za 20 dana u Briselu biti stavljen papir sa pravno obavezujućim sporazumom u vezi sa Kosovom uz pretnju sankcijama, a čak i da se ultimatum pojavi, Srbija ga sigurno neće prihvatiti, piše Politika.

Predstavnici Brisela nastaviće sa pritiscima na Beograd u novoj rundi dijaloga sa Prištinom 7. septembra, a kao i proteklih godina članovi kosovskih institucija imaće otvorenu ili prikrivenu podršku administracije EU, navodi se u tekstu i ističe da za sada, međutim, nema potvrde da će ispred predsednika Srbije Aleksandra Vučića biti stavljen papir sa pravno obavezujućim sporazumom i pretnjom da će ukoliko ga ne prihvati, naša zemlja biti suočena sa sankcijama.

Predsednik Vučić je izjavio da će u nastavku Briselskog dijaloga sa Prištinom 7. septembra tražiti ispunjenje ugovora iz 2013. godine o osnivanju Zajednice srpskih opština. Iako su države Kvinte, koje su sponzori kosovske nezavisnosti, pristrasni posrednici u dijalogu Srbija neće napuštati razgovore, ali Beograd želi da oni budu suštinski, a ne formalni.

"Naš predlog je bio da ti razgovori rešavaju probleme, a ne samo da neko čeka da prođe vreme kako bi nam isporučili zahtev koji moramo da prihvatimo. Ako je smisao svega samo da priznamo Kosovo, onda nam recite da ni o čemu nećete da pregovarate“, kazao je Vučić.

Pritisci Berlina i Vašingtona na Beograd

Srpska pozicija je utoliko teža jer su u pritiscima na Beograd glavni Berlin i Vašington, koji neće povlačiti priznanje Kosova, već će gledati kako Srbiju da primoraju da jednostrano proglašenu nezavisnost prihvati.

Direktor Centra za društvenu stabilnost Ognjen Karanović kaže za Politiku da su pritisci nešto što permanentno prati dijalog između zvaničnog Beograda i prištinskih institucija i to se može očekivati i u budućnosti. Ističe da ne veruje da će taj pritisak biti formalizovan u svojevrstan ultimatum.

"Nisu se stvorili uslovi za tako nešto, jer je u toku pandemija kovida-19 i to je izazov sa kojim se sve zemlje EU suočavaju. Uz to jednostavno je nemoguće da se oni ujedine oko jednog jasnog jedinstvenog stava da Srbiji isporuče neki ultimatum. Čak i kada bi se to kojim čudom dogodilo, on ne bi naišao na pozitivan odjek u Beogradu jer od 2012. godine se pokazalo da na takve stvari veoma loše reaguje i da se na taj način ne može voditi ozbiljna politika“, kaže Karanović.

Smatra da je teško očekivati u skorijoj budućnosti da će Brisel i Berlin uputiti ultimatum Beogradu jer podseća da EU nema jedinstven stav po pitanju nezavisnosti Kosova.

"Nema saglasnosti u evropskim institucijama u Briselu po pitanju Kosova, pet država nije priznalo nezavisnost. Uz to, teško je očekivati da se bilo kakvom ne ultimatumu, nego i pritisku prikloni jedna Mađarska, ali i neke druge države Evropske unije sa kojima Srbija ima veoma dobre odnose. Naša zemlja je u veoma dobrim trgovinskim odnosima sa EU sa kojom imamo 67 odsto trgovinske razmene, a uz to Nemačka i ostale evropske zemlje imaju ozbiljan kapital uložen u Srbiji. Upravo zato je teško poverovati da oni mogu da ulože neki funkcionalni ultimatum koji može da ugrozi srpsku ekonomiju sa toliko stranog kapitala, pre svega iz Nemačke. Pogotovu sada zbog posledica koje je ostavio iza sebe kovid-19“,  ističe Karanović.

Profesor Miroslav Bjegović, specijalista za terorizam i organizovani kriminal, kaže za Politiku da bi predstojeći sastanak u Briselu trebalo prvenstveno da pokrene realizaciju ZSO, za šta su garant potpisnici Briselskog sporazuma koji treba da opravdaju svoju ulogu u ovom mirovnom procesu. Posle toga bi se nastavio dijalog o ekonomiji, nestalim, raseljenim i povratku izbelog stanovništva, to jest o pitanjima koja život znače, kako za srpsku, tako i za albansku stranu.

Prvo ispunjenje dosadašnjih sporazuma

"Mislim da je u Briselu svima jasno da sa jednostranim rešenjima i nekakvim ultimatumima neće postići ništa kod srpske strane, jer za to nikad neće dobiti saglasnost predsednika Vučića. Moraju svi biti svesni da je deo Srbije 17 odsto okupiran od strane terorističke OVK i da rezolucija SB UN 1244 garantuje Srbiji i njen teritorijalni integritet i suverenitet, te da pet zemalja Evropske unije nije priznalo nezavisnost jedne takve nastale države“, ocenjuje Bjegović.

Ognjen Karanović navodi da se u nastavku dijaloga u Briselu može očekivati da će dve strane na početku biti na dijametralno suprotnim pozicijama jer će Beograd tražiti da Priština ispuni svoju obavezu preuzetu još pre sedam godina i da formira ZSO sa izvršnim ovlašćenjima, dok albanska strana ponovo će tražiti, osim priznanja takozvane države Kosovo i ratnu odštetu.

Karanović podseća da je još u junu najavljeno iz Brisela, ali i iz pregovaračkih timova Beograda i Prištine, da će u septembru fokus dijaloga biti na ispunjavanju dosadašnjih briselskih sporazuma, a podsetimo se da Priština nije ispunila dve trećine tog sporazuma, a Beograd je ispunio sve.

"Zajednica srpskih opština je najvažniji deo tih sporazuma i s obzirom na to da privremene prištinske institucije nisu pokazale nikakvu volju da taj sporazum sprovedu u delo, mislim da ni posle septembra i tih pregovora u Briselu, ne možemo očekivati neki povoljan ishod po pitanju formiranja ZSO“,  kaže Karanović.

Narodni poslanik i bivši predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun izjavio je da su na obnovljenim u pregovorima sa predstavnicima Beograda, prištinski zvaničnici pokušali da dobiju nešto što im ne pripada i da im to nije pošlo za rukom. Navodi da Miroslav Lajčak navodno sprema dokument zbog kojeg bi Srbiji, ukoliko ga ne potpiše, ponovo zapretili sankcijama.

Karanović kaže da nema takve informacije i dodaje da nije nikakva tajna da su Lajčak, kao specijalni pregovarač Brisela i pojedine države izuzetno naklonjene vladi Avdulaha Hotija i očekuju da Srbija treba da popusti u razgovorima sa svojom južnom pokrajinom.

Grenelova taktika bolja

"Bojim se da mi u Briselu nećemo ništa posebno videti u smislu da se može očekivati skoro sveobuhvatni sporazum i mislim da je bolja taktika Ričarda Grenela u naredni pregovorima da se razgovara o ekonomiji o svakodnevnim izazovima sa kojima se građani Srbije u ovom delu svoje teritorije suočavaju“, kaže Karanović.

Miroslav Bjegović ističe da “ako Brisel nije u stanju kao što je pokazao do sada da reši decenijski sukob onda treba zahtevati da se pitanje vrati u Savet bezbednosti Ujedinjenih Nacija, gde SAD treba da izvrše pritisak na kosovsku stranu da odustane od svojih maksimalističkih zahteva, kako bi se došlo do konačnog rešenja na koje bi takođe Rusija i Kina dali svoju saglasnost“.

Dok se najavljuju važni sastanci, u Prištini traje tihi rat ko će biti u njihovom pregovaračkom timu, prvo u Beloj kući 2. septembra i pet dana kasnije u Briselu. Jedino je sigurno da će na oba mesta biti Abdulah Hoti, dok se još ne zna ko će biti u avionu jer je kosovska Vlada odbila da predstavi koji će članovi kabineta otputovati u Vašingtonu.

"Pored premijera, sastanku u Vašingtonu i Briselu prisustvovaće i neki od ministara ne mogu da dam tačno imena jer je još uvek rano i nije ništa definitivno“, rekao je Džavit Bećiri iz vladine kancelarije za komunikacije.

Alijansa za budućnost Kosova i NISMA neprestano su kritikovali vođenje dijaloga bez predstavnika stranaka u koaliciji. Nepostojanje koordinacije i zastupljenosti koalicionih partnera u dijalogu sa Srbijom kritikovani su i od strane civilnog društva.

Kao jedan od mogućih problema u nastavku dijaloga, Ognjen Karanović u prvi plan ističe upravo nestabilnu političku scenu u Pokrajini. Kao izraz nesigurnosti navodi i Hotijeve reci da će bez buke u televizijskim studijima biti izgrađen put Dečani-Plav uz poštovanje kosovskih zakona, čemu se protive monasi i međunarodna zajednica.

"Albanska strana se nalazi u političkom limbu, ne zato što predstavljaju neku državu i što imaju podršku od nekih država sa Zapada, već zbog ozbiljne političke krize u pokrajini. Ta kriza traje još od 2018. godine kada je Ramuš Haradinaj podneo ostavku na mesto premijera Kosova i nastavljena je i ove godine tako što je ekspresno za svega pedesetak dana smenjena vlada Aljbina Kurtija i postavljena nova vlada na čijem čelu je Avdulah Hoti. Uz to, Samoopredeljenje se veoma dobro kotira u biračkom telu i predstavnici privremenih kosovskih institucija će nastupiti na prvi pogled odlučno, ali se iza te lažne odlučnosti krije velika nesigurnost“, ocenio je Karanović.