Popović: Kvalifikacija događaja u Srebrenici kao genocida nedopustiva i pravno neprihvatljiva

Ministarka pravde Srbije Maja Popović kaže u intervjuu za Novosti da je namera podnosilaca predloga rezolucije o Srebrenici stigmatizacija srpskog naroda ističući da je kvalifikacija događaja koji su se odigrali u Srebrenici kao "genocida" nedopustiva, netačna i pravno neprihvatljiva.

"Posebno se mora imati u vidu da genocidna namera nije postojala, niti je takva namera ikada dokazana, a što su potvrdili i najveći svetski stručnjaci, kao što su Efraim Zurof i Jehuda Bauer", kaže Popović.

Na pitanje koliki su izgledi da se pokrene revizija tužbe BiH protiv Srbije i zatraži isplata ratne odštete, ako se 23. maja u UN usvoji rezolucija o genocidu u Srebrenici, Popović kaže da kako genocida u Srebrenici nije bilo, ne postoji pravni osnov za reviziju postojeće presude Međunarodnog suda pravde po tužbi BiH protiv Srbije, niti za pokretanje nekog novog postupka pred Međunarodnim sudom pravde ili bilo kojom drugom institucijom.

Popović navodi da događaji u vezi sa enklavom Srebrenica spadaju u grupu najsloženijih činjeničnih, pravnih, pa i političkih pitanja rata na području bivše Jugoslavije, koje je najviše i zloupotrebljavano.

Nacrt rezolucije o Srebrenici se zasniva na političko-propagandnom narativu koji je daleko od stvarnih događaja koji su se odigrali u Podrinju jula 1995, ističe i dodaje da je namera podnosilaca predloga ove rezolucije stigmatizacija srpskog naroda i deo političkopropagandne koncepcije koja osujećuje svaku normalizaciju odnosa na području bivše Jugoslavije.

Popović navodi da predlog rezolucije potpuno iskrivljeno predstavlja kontekst i događaje koji su usledili nakon pada Srebrenice.

"Njime se prikrivaju događaji u vezi sa Srebrenicom od 1992. do 1995. i monstruozni zločini nad srpskim stanovništvom. Predlaganje ove rezolucije posle 30 godina pokušaj je ponovne destabilizacije odnosa u regionu koja može imati nesagledive posledice. Ovo posebno iz razloga što je pravda za srpske žrtve na prostoru bivše Jugoslavije bila nedostižna", kazala je.

U tom kontekstu podeća i na Nasera Orića, koji je slobodan, a pod čijom komandom su upravo u Srebrenici i okolini izvršeni najmonstruozniji zločini prema srpskom civilnom stanovništvu.

"Setimo se i oslobađajuće presude za Antu Gotovinu i ostale optužene za najveći progon civilnog stanovništva posle Drugog svetskog rata u operaciji 'Oluja', odsustvo bilo koje optužnice za operaciju 'Bljesak', oslobađajuće presude za Ramuša Haradinaja za zločine nad srpskim civilima na Kosovu i Metohiji. Zatvaranje očiju za zločine koji su se dogodili nad srpskim stanovništvom ne doprinosi održavanju teško uspostavljenog mira među narodima u regionu", poručuje.

Napominje da će se predsednik Srbije Aleksandar Vučić i sledeće nedelje ponovo boriti u UN za odbranu interesa srpskog naroda, kako bi sprečio da usvajanjem rezolucije ceo srpski narod bude obeležen kao genocidan.

"Vučić će se boriti nepobitnim dokazima noseći štit istine i nikada neće dopustiti da srpski narod bude nepravedno stigmatizovan", ističe.

Na pitanje da li Srbija ima mehanizam da omogući bolji tretman haškim optuženicima Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću, Popović kaže da Srbija godinama insistira da svi njeni državljani, koji su osuđeni pred Tribunalom za bivšu Jugoslaviju, kaznu zatvora služe u svojoj zemlji.

"U tim naporima imamo punu podršku predsednika Vučića. Na svim sednicama Saveta bezbednosti na kojima su razmatrani izveštaji o saradnji sa Tribunalom Srbija je jasno i nedvosmisleno isticala da će nastaviti da se bori za poštovanje međunarodnog prava, da ozbiljno shvata svoju obavezu da sarađuje sa Tribunalom, ali i zabrinutost što se najviše osuđuju Srbi, dok za zločine nad Srbima gotovo da nije bilo osuđujućih presuda", kaže.

Popović dodaje da srpske vlasti kontinuirano ukazuju na neljudske uslove u kojima se nalaze Srbi protiv kojih se vode ili su okončani postupci pred Tribunalom.

"Uslovi u kojima naši državljani služe zatvorske kazne su nehumani zbog užasnog odnosa zatvorskih uprava prema njima i veoma često su im zbog takvog tretmana ugroženi životi. Njima se ne pruža adekvatna lekarska nega, onemogućava im se pravo na posetu od strane članova porodica, uskraćuje im se pravo na boravak na otvorenom prostoru u toku dana... Sve su ovo osnovna ljudska prava koja su zagarantovana međunarodnim dokumentima, a u razvijenim državama Zapadne Evrope se našim državljanima ova prava uskraćuju", primećuje.

Smatra nedopustivim dugogodišnje neodlučivanje i negativno odlučivanje o molbama osuđenika za puštanje na uslovni otpust, jer nepostupanje Mehanizma po tim molbama ili odbijanje molbi, za njih praktično predstavlja izricanje smrtne kazne, imajući u vidu njihove godine života i zdravstveno stanje, koje je često uzrokovano neadekvatnom lekarskom negom.

Po pitanju procesa protiv hrvatskih pilota odgovornih za smrt srpskih civila na Petrovačkoj cesti, Popović kaže da organi Srbije postupaju u skladu sa svojim nadležnostima te da odustanka od tog procesa neće biti.

"Optužnica koja je podignuta u konkretnom slučaju zasnovana je na čvrstim dokazima. Iz tih razloga ta optužnica je i potvrđena od strane suda. Odlučnost Srbije u ispunjavanju svoje međunarodne obaveze koja se sastoji u procesuiranju ratnih zločina još jednom je dokazana i u ovom postupku i u toj odlučnosti će biti istrajna. Hrvatska bi kao članica EU, umesto burnih reakcija povodom ovog postupka, trebalo da doprinese saradnji u konkretnom predmetu i efikasnom procesuiranju ratnih zločina", poručila je.

Govoreći o projektima koji su realizovani i šta je to što planira za naredni period, Popović navodi da se veoma posvećeno radi na unapređenju uslova rada za sve zaposlene.

Izgradnja zgrade pravosudnih organa u Novom Sadu je završena i očekuje se da u septembru ove godine u njoj počnu sa radom krivična odeljenja Osnovnog i Višeg suda u Novom Sadu, kao i Osnovno i Više javno tužilaštvo.

Pre mesec dana, kako dodaje, otvorena je u potpunosti rekontruisana zgrada pravosudnih organa u Ubu, a tokom ovog meseca otvoriće i zgradu u Nišu.

"Planiramo da u naredne tri godine obezbedimo proširenje smeštajnih kapaciteta rekonstrukcijom i izgradnjom objekata u Kruševcu, Smederevu, Senti i Kraljevu...", navodi

Komentarišući slučajeve masovnih ubistava u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" i Malom Orašju i Duboni, Popović  podseća da su najavljene izmene Krivičnog zakonika i pooštravanje kazni za porodično nasilje i u tom smislu navodi da je za osnovni oblik krivičnog dela "Nasilje u porodici" predloženo da se pooštri i propiše kazna zatvora u rasponu od šest meseci do pet godina umesto kazne zatvora od tri meseca do tri godine koja je sada propisana.

"Predloženo je pooštravanje i propisivanje kazne zatvora u rasponu od jedne do deset godina za krivično delo nasilje u porodici koje je izvršeno korišćenjem oružja, opasnog oruđa ili drugog sredstva koje je podobno da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši. Sada je propisana kazna zatvora u rasponu od šest meseci do pet godina. Ako je izvršenjem nekog od ovih oblika krivičnog dela Nasilje u porodici nastupila teška telesna povreda ili teško narušavanje zdravlja ili je učinjeno prema maloletnom licu, predloženo je da bude propisana kazna zatvora od tri do 12 godina. Sada je za ovaj oblik krivičnog dela propisana kazna zatvora u rasponu od dve do deset godina", dodaje.

Kada je reč o grupi krivičnih dela protiv polne slobode, kako kaže Popović, predloženo je da se za sve oblike krivičnih dela - silovanje, obljuba nad nemoćnim licem i detetom može izreći i kazna doživotnog zatvora.

Kada je reč o osnovnom obliku krivičnog dela Nedozvoljene polne radnje predloženo je da se učinilac kazni isključivo kaznom zatvora do tri godine umesto novčanom kaznom ili kaznom zatvora do tri godine.

Ističe i da će u cilju pojačane krivično-pravne zaštite prosvetnih radnika biti propisano posebno krivično delo kojim će se sankcionisati napad na zaposlene u obrazovanju.