Predstavljen Izveštaj o radu Unmika na Kosovu, poziv Beogradu i Prištini da se vrate dijalogu

U Njujorku je održana sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, na kojoj je predstavljen Izveštaj o radu Misije UNMIK. Šefica UNMIK-a Karolina Zijade poručila je da je rešenje za trenutni politički zastoj u kompromisnom dogovoru kroz dijalog Beograda i Prištine. Premijerka Srbije Ana Brnabić istakla je da su Srbi na Kosovu izloženi političkom, pravnom, institucionalnom i fizičkom nasilju. Kosovska predsednica Vjosa Osmani optužila je Srbiju za "teritorijalne pretenzije", navodeći da je Kosovo nezavisna zemlja i "biće dok se Zemlja okreće oko sunca". Zemlje članice SB UN pozvale Beograd i Prištinu da se vrate dijalogu, kao i na formiranje ZSO.

Brnabić: Srbi na Kosovu izloženi političkom, pravnom, institucionalnom i fizičkom nasilju

Premijerka Srbije Ana Brnabić ukazala je da su Srbi na Kosovu izloženi političkom, pravnom, institucionalnom i fizičko nasilju. Poručila je da je krajnje vreme za uspostavljanje Zajedince srpskih opština, koja je nezaobilazan element na kome počiva implementacija bilo kojih daljih sporazuma.

Brnabić je istakla da je situacija na Kosovu u protekle dve godine, a posebno u poslednjih 12 meseci, postala veoma ozbiljna i da se sve ono što se vidi u izveštajima i sve što se svakodnevno dešava na terenu, može sažeti u te tri poruke.

Prema njenim rečima, prva poruka Prištine je da Srbi koji su otišli posle 1999. godine ili tokom etničkog čišćenja, odnosno pogroma 2004. godine, ne treba da se vraćaju i nisu dobrodošli.

Kako dodaje, ako i kada pokušaju da se vrate, obično vide da im je neko nezakonito zaplenio privatnu imovinu zbog čega prijavljuju uzurpaciju i traže pomoć od vlasti u Prištini i to nadajući se pravdi i pravičnosti. Međutim, kako navodi, u većini slučajeva, umesto da dobiju pomoć, oni budu uhapšeni i završe u zatvoru.

Prema rečima premijerke Srbije, druga poruka koja se šalje Srbima na najbrutalnije načine jeste da oni koji su ostali, koji još žive na teritoriji Kosova i koji žele da ostanu, treba da odu. Kako dodaje, ono što danas vidimo na Kosovu, a izveštaj generalnog sekretara UN jasno pokazuje neke od tih stvari, jeste sveobuhvatno političko, pravno, institucionalno i fizičko nasilje nad Srbima.

Treća jasna poruka zvaničnika iz Prištine Srbima, ali i međunarodnoj zajednici je, kako kaže Brnabić, postignuti sporazumi neće biti sprovedeni, a ti sporazumi ili deo sporazuma koji su sprovedeni, biće poništeni, rastavljeni ili blokirani.

"Krajnje vreme za uspostavljanje ZSO je prošlo pre 5-6 godina, ali ipak – ovo je nešto što treba da se uradi. ZSO je nezaobilazan element na kome počiva implementacija bilo kojih daljih sporazuma. Međutim, da jasno kažem, to treba da bude ZSO u skladu sa potpisanim sporazumima iz 2013. i 2015. godine, a ne bilo koja organizacija koja nosi to ime. Način formiranja i donošenja Statuta ZSO-a, kao i njegova ovlašćenja, jasno su definisani i ne mogu biti predmet tumačenja. Opšti principi za uspostavljanje ZSO, njegov pravni okvir i detaljna lista njegovih nadležnosti jasno su navedeni u Sporazumu iz 2015. godine, koji je potpisao Isa Mustafa, kao zvanični predstavnik Prištine u prisustvu tadašnje visoke predstavnice EU Federike Mogerini", podseća Brnabić.

Kako naglašava, svi znamo da je Priština u protekle dve godine otvoreno izjavila nekoliko puta da nema nikakvog interesa i nema nameru da formira ZSO. Kao još jedan signal da ne priznaju Briselski sporazum, kako kaže Brnabić, Priština je 4. avgusta, usred bezbednosne krize na severu Kosova, pokušala da oduzme licencu Telekom kompaniji MTS.

"Zabrana kretanja robe srpskog porekla na KiM direktno krši princip slobodne trgovine, CEFTA i Poglavlje IV Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između EU i Prištine. Kao direktna posledica, Srbi i drugo nealbansko stanovništvo na KiM sve teže dolaze do hrane i lekova. Preti nam humanitarna katastrofa. Zdravstvene ustanove u pretežno srpskim sredinama ne mogu da nabave osnovne medicinske potrepštine, poput kiseonika. Među lekovima koji više nisu dostupni su lekovi za hemoterapiju, anestetici, antibiotici, rastvori za infuziju, vakcine itd. Lekovi za izuzetno hitne slučajeve i operacije će biti dostupni još najviše dve nedelje. Nedostaju im čak i be-se-že vakcine za bebe", istakla je.

Ukazala je da je samo pre dva dana, iguman manastira Devina voda kod Zvečana, otac Fotije, deportovan u Severnu Makedoniju bez jasnog objašnjenja.

Kako je dodala, događaji u Banjskoj su, nažalost, logična posledica vladavine straha i terora koju je Priština odlučila da sprovede, uprkos jasnim zahtevima međunarodne zajednice za deeskalaciju, upravo računajući na to da će miran otpor srpskog naroda na severu Kosova postati nešto više.

"Dok se dijalog nastavlja, a mi tražimo kompromis koji će obezbediti dugoročni mir i stabilnost, istorijsko pomirenje između Srba i Albanaca, prosperitet, pomozite ljudima koji žive na KiM, Srbima kao i ostalim nealbancima, da žive u miru, uživaju osnovne slobode, sigurnost bez stalnog zastrašivanja i progona", navela je Brnabić.

Premijeka je navela da se Srbija zalaže čvrsto i veruje u principe međunarodne vladavine prava i Povelju UN, kao i miru i stabilnosti.

"Dijalog je jedini način da se reše problemi Kosova i Metohije. I mogu samo da kažem da će Beograd i pored svih poteškoća ostati privržen", zaključila je Brnabić.

Osmani: Kosovo je nezavisna zemlja i biće tako dok se Zemlja okreće oko sunca

Kosovska predsednica Vjosa Osmani poručila je da je Kosovo slobodna, nezavisna, suverena i demokratska republika i biće tako dok se Zemlja okreće oko sunca.

"I pored brojnih žrtava, mi smo odlučili da se podignemo iz pepela. Mi smo zemlja gde principi demokratije, vladavine prava čine glavne osnove. Zemlja koja je proširila saradnju sa Srbijom i učestvuje u dijalogu koji treba mirno da reši naše probleme”, rekla je Osmani.

To je odlučeno iako, kako je rekla, Srbija nije pokazala žaljenje, niti se izvinila za zločine.

Ponovila je da je Kosovo najveći uspeh demokratije i dokaz “šta demokratije mogu da učine zajedno kada ustanu protiv autokratskih i genocidnih režima”. Zato, kaže, veruje da ovo nije “samo još jedan sastanak Saveta bezbednosti UN”.

Pomenula i događaj u Banjskoj, rekavši da su se 24. septembra građani Kosova probudili uz ubijenog policajca.

“Tog dana Kosovo je bilo pod agreisjom Srbije”, rekla je Osmani, iskoristivši priliku da oda počast poginulom policajcu Afrimu Bunjakuu, kojeg je nazvala “herojem Kosova”.

Posle 24. septembra se, kaže, sve promenilo, ponovo ocenjujući da je “konstantno srpsko opredeljenje da okupira teritoriju, poput anekcije Krima”.

Dodala je da je tu tokom napada kosovske institucije bile u bliskoj komunikaciji sa međunarodnim institucijama, te da Kosovo nastavlja da sarđuje sa međunarodnim partnerima, kako bi se sprečili takvi događaji.

Ocenila je da to što se dogodilo u spetembru nije samo napad na Kosovo, već plan destabilizacije celog regiona.

“Srpska vlada cinično govori da je 24. septembar odgovor Srba na pritisak i teror. To je rezultat srpske želje za više teritorije. Kosovo je vaša domovina koliko i moja”, poručila je Srbima.

Dodala je da je Kosovo odlučno u borbi protiv kriminala, nezavisno od nacionalnosti.

Zijade: Prevazilaženje situacije samo uz kompromis kroz dijalog, to je jedini način da idemo napred

Šefica Unmika Karolina Zijade istakla je da trenutni politički zastoj i uticaj na bezbednost staovništva može da se prevaziđe samo kroz kompromis, do kojeg će se doći u okviru dijaloga Beograda i Prištine.

"Mere za deeskalaciju su ključne kako bi se smanjile tenzije i delim nadu da će ishod sastanaka pod pokroviteljstvom EU i SAD, pre dva dana, vratiti dijalog na put budućnosti sa čvrstim obavezama obe strane da primene mere za deeskalaciju i iznete predloge. To znači da će obe strane obavežu da se će u potpunosti ispuniti sve ranije postgnute sporazume, da će raditi na osnivanju Zajednice srpskih opština, i to bez odlaganja i uslova, kao i sve druge ključne sporazime“, rekla je Zijade.

Kako je navela, ukoliko se ostvari politički kompromis, to će uticati na dobrobit građana.

Dodala je da kašnjenja u primeni sporazuma vode odlaganju donatorske konferencije EU, previđene sporazumom iz februara, koja bi privukla znatnu ekonomsku podršku i priliku  za ulaganja.

Ona je svoje izlaganje započela osvrtom na događaj u Banjskoj, rekavši da je to bio ozbiljan bezbednosni incident koji se dogodio 24. septembra na severu Kosova.Podsetila je da je tog jutra ubijen pripadnik kosovske policije, dok su još dvojica povređena na ulazu u ovo selo, koji su blokirala dva vozila.

“Tokom tog dana i u večernjim satima, kosovska policija i teško naoružani elementi učestvovali su u razmeni vatre koja je dovela do smrti četiri osobe i do više hapšenja. Kosovska policija je zaplenila znatan broj vozila, vojne opreme i oružja”, navela je ona.

Zijade je napomenula da se Unmik pridružio međunarodnoj zajednici u nedvosmislenoj osudi incidenta i tragičnog gubitka života, pozivajući na uzdržanost.

“Neophodno je da istrage koje su trenutno u toku pruže mogućnost da se ovi događaji činjenično dokumentuju i da počinioci budu pozvani na odgovornost. Glavna dešavanja od 24. septembra pogoršala su već narušeno bezbednosno okruženje odlikovano atmosferom uzajamne sumnje i kontradiktornih shvatanja koji utiču na značajan deo stanovništva, naročito na severu Kosova i u srpskoj zajednici u drugim delovima Kosova”, rekla je Zijade.

Navela je su se u danima, sedmicama, čak i mesecima koji su prethodili 24. septembru, političke i bezbednosne tenzije na severu Kosova postepeno povećavale, usled odsustva opiljivog napretka u dijalogu pod okriljem EU.

Ponovila je podršku Unmika dijalogu pod okriljem EU, "uz osećaj hitnosti, u svetlu nestabilnosti koja je obeležila aktuelni izveštajni period".

“Posvećeni smo podršci svim glasovima koji odbacuju polarizaciju u korist kompromisa i saradnje. Nastavićemo sa našim radom na izgradnji poverenja, iako često čujemo da je poverenje u ovom trenutku na najnižem nivou. Ali, ako ne sada, kada? Dijalog je jedini put napred”, poručila je šefica Unmika.

Predstavnici zemalja članica: Formirati ZSO, a Beograd i Priština da se vrate dijalogu; SAD za ukidanje Unmika

Predstavnici zemalja članica Saveta bezbednosti pozvali su Beograd i Priština da se vrate dijalogu, ali i na formiranje Zajednice srpskih opština u skladu sa postignutim sporazumima.

Predstavnik SAD u UN rekao je da poslednji događaji od 24. septembra u Banjskoj pokazuju da Unmik više nema ulogu u održavanju bezbednosti na Kosovu i pozvao na ukidanje te misije.

Kako je naveo, Vlada SAD oštro osuđuje nasilne akcije izvedene 24. septembra na severu Kosova.

"Taj napad bio je direktna pretnja za bezbednost građana Kosova i stavio je u rizik EU i UN posmatrače", kazao je i pozvao na sprovođenje istrage tog događaja.

Prema njegovim rečima, SAD blisko sarađuju sa EU i NATO partnerima da dođe do deeskalacije situacije na severu Kosova.

Ukazao je da je za deeskalaciju neophodno da se obe strane vrate dijalogu i da se pređe u što hitnije implementiranje svega do sada dogovorenog.

SAD nastavlja da podržava EU kao posrednika u dijalogu između Srbije i Kosova, dodao je on.

Pozdravio je dolazak dodatnih trupa Kfora na Kosovo i pozvao kosovsku policiju da blisko sarađuje sa Kforom i Euleksom na rasvetljavanju činjenica vezanih za događaj 24. septembra.

Predstavnik Kine istakao je da je pozicija te zemlje nepromenjena kada je reč o Kosovu i naveo da Kina podržava pronalažanje održivog rešenja za pitanje Kosova u okviru Rezolucije UN 1244 kroz dijalog koji vodi Evropska unija.

Istakao je da u tom procesu suverenitet i teritorijalni integritet Srbije moraju biti poštovani.

"Ne sme biti duplih standarda po tom pitanju", poručio je kineski predstavnik.

Primetio je da situacija na severu nastavlja da eksalira kroz nasilne incidente i navodi da Kina poziva da se prestane sa jednostranim potezima kosovskih vlasti koje dovode do tenzija i konfrotacije i da se strane vrate dijalogu.

Istakao je i da je stav Kine prema pitanju Kosova konzistentan i jasan i dodaje da je uspostavljanje Zajednice srpskih opština važna komponenta Briselskog sporazuma.

Prema njegovim rečima, Kina poziva Prištinu da se vrati na pravi put dijaloga i konsultacija i da preduzme mere za smanjenje etničkih tenzija, poštuje i garantuje legitimna prava pripadnika svih zajednica na Kosovu.

"Bezbednost se mora garantovati svima na Kosovu, bez obzira na etničku pripadnost", ukazuje.

Poručio je da je Kina spremna da radi sa svim zainteresovanim stranama na pronalaženju održivog rešenja.

Predstavnik Rusije rekao je da je iznenađen pokušajima predsednice Kosova Vjose Osmani da "ubaci" Rusiju u ono što se događa na Kosovu i dodao da njeni pokušaji da predstavi Kosovo kao demokratiju mogu samo da naiđu na sarkastičan odgovor.

Rusija smatra, kako je naveo, da se situacija na Kosovu značajno pogoršala u poslednjih šest meseci zbog pokušaja prištinskih vlasti da stave pod kontrolu sever koji većinski naseljavaju Srbi.

To je, kako kaže, izazvalo tenzije naročito nakon lokalnih izbora u četiri opštine na severu koje su Srbi bojkotovali.       

"Realnost na severu Kosova i Metohije je sumorna. Skoro svakodnevno Srbi se zastrašuju ili hapse ili se vrše napadi na njihovu imovinu. Izvode se etnički motivisani napadi na Srbe", ukazao je ruski predstavnik.

On je dodao i da spor oko manastira Visoki Dečani mora da bude rešen i upozorio je da je sever Kosova pod blokadom zbog zabrane uvoza robe iz Srbije, kao i da preti humanitarna katastrofa u sredinama gde su Srbi većinski narod, odnosno da nema lekova, kao ni kiseonika u bolnici.

Povodom događaja u Banjskoj 24. septembra, rekao je da Rusija ima mnogo pitanja o tome šta se tačno desilo i kako su međunarodni predstavnici reagovali.

"Zapad nije čekao rezultate istrage, već je događaj nazvao aktom terorizma", konstatovao je.

Pozvao je na formiranje ZSO i povlačenje specijalnih kosovskih snaga sa severa ističući da je za Rusiju Rezolucija 1244 jedina pravna osnova, a da je rad Unmika i dalje neophodan, dok redovne sednice o situaciji na Kosovu treba da ostanu na dnevnom redu SB UN.

Zamenica stalnog predstavnika Francuske u Savetu bezbednosti UN poručila je da Srbija i Kosovo moraju što pre da se vrate za pregovarački sto i dijalog pod okriljem Evropske unije.

"Politička situacija se pogoršava na Kosovu, posebno u poslednjih šest meseci. Događaji od 24. su samo poslednji primer. Francuska osuđuje te incidente i nada se da će odgovorni biti izvedeni pred lice pravde. Očekujemo od strana da će poštovati svoje obaveze i implementirati sve odredbe iz ranijih sporazuma", rekla je ona.

Prema njenim rečima, Francuska očekuje i formiranje Zajednice srpskih opština, kao i učešće građana sa severa na lokalnim izborima.

"Francuska želi Zapani Balkan u EU što pre je moguće. Potrebno je pomirenje, vladavina zakona na Kosovu. Francuska ostaje privržena normalizaciji odnosa Srbije i Kosova. Nesuglasice se mogu rešiti samo mirno, uz obostrano poštovanje i dijalog", ukazala je ona.

Predstavnik Velike Britanije rekao je da je u vreme povećanih tenzija, normalizacija odnosa Kosova i Srbije od vitalnog značaja i pozvao obe strane da se angažuju u dijalogu koji se vodi posredstvom EU i pozvao na formiranje Zajednice srpskih opština što je pre moguće.

Zatražio je i od obe strane da izbegavaju jednostrane akcije i retoriku koja bi mogla da smanji izglede za postizanje sveobuhvatnog rešenja o normalizaciji odnosa i dodao da je Velika Britanija zabrinuta zbog bezbednosnih izazova na severu.

Osudio je napade na pripadnike međunarodnih misija u maju ove godine i na kosovsku policiju 24. septembra. Kako kaže, od vitalnog značaja je da se odgovorni privedu pravdi.

Pozvao je Srbiju da sarađuje u istrazi koja je u toku i preduzme korake u vezi sa organizovanim kriminalom i krijumčarenjem oružja.

Predsedavajući SB UN, brazilski predstavnik Seržo Franka Danese, rekao je da Brazil prati dešavanja na Kosovu sa velikom zabrinutošću i ukazao da su još jednom tenzije između zajednica rezultirale nasiljem.

"Žalimo zbog smrti četiri osobe u Banjskoj 24. septembra i nadamo se da će odgovorni odgovarati. Solidarišemo se sa porodicama nastradalih i ranjenih u incidentu. Apelujemo na strane da preduzmu sve što je moguće da izbegnu nove sukobe. Ohrabrujemo lidere da svojim primerom pokažu želju da se održi mir", rekao je Danese.

Kako je istakao, Brazil poziva i na formiranje Zajednice srpskih opština u skladu sa Briselskim sporazumima, bez daljeg odlaganja ili preduslova.

Pohvalio je Unmik zbog uloge u sprečavanju konflikta, u sprečavanju govora mržnje.

"Brazil smatra da je ta misija važan instrument za očuvanje stabilnosti na tlu i traženju obostrano prihvatljivog rešenja", poručio je Danese.