Pregovori Beograda i Prištine: Tri prepreke u saradnji biznismena Srbije i Kosova

Ekonomisti iz Srbije i Kosova su pokušali su da objasne koje su najveće prepreke privrednoj saradnji Beograda i Prištine, navodi BBC na srpskom, prenosi B92.

Imovina Srbije na Kosovu: "Imate kuću na Senjaku, ali su dugovi veći od te kuće"

Kada bi preduzetnik iz Beograda hteo da sarađuje sa kolegom u Prištini, između njih bi se isprečile brojne prepreke.

Predsednik Američke privredne komore na Kosovu Arian Zeka naziva te smetnje "tehničkim barijerama".

"Kosovo i Srbija su potpisnice sporazuma o slobodnoj trgovini - CEFTA - međutim obe države i dalje nameću tehničke barijere, ometajući slobodan protok robe", kaže Zeka za BBC na srpskom.

Uoči dvodnevnog sastanka delegacija Srbije i Kosova u četvrtak i petak u Vašingtonu, srpski i kosovski zvaničnici potvrdili su da će ekonomski problemi biti glavna tema.

Ekonomisti iz Srbije i sa Kosova za BBC na srpskom pokušali su da objasne koje su tri najveće prepreke saradnji privrednika Beograda i Prištine.

"Na pitanje ko teže radi - srpski ili kosovski biznismen - odgovor je verovatno da se ne zna kome je gore", kaže za BBC Ljubomir Madžar, ekonomista iz Srbije.

"Po pravilu, prepreke više smetaju na manjoj teritoriji, ali smo svi kao miševi u tikvi, stegnuti između postojećih propisa".

Za Madžara, najveći problem u privrednoj saradnji Beograda i Prištine su "loši politički odnosi".

"Priština ima sklonost da privredu koristi u političke svrhe, kao što se dogodilo sa uvođenjem taksi na srpsku robu i posle prepiranjem oko toga", smatra Madžar.

Prepreka koji vremenski možda i duže traje je, kaže Madžar, pitanje svojine Srbije na Kosovu.

"To je nesporazum oko firmi koje su nastale u socijalističkom periodu za vreme SFR Jugoslavije na Kosovu. Te firme su mnogo manje vredne nego što se u široj javnosti percipira", kaže Madžar.

Madžar opisuje to metaforom.

"To vam je ono - imate kuću na Senjaku koja vredi 500.000 evra, ali su vaši dugovi veći od te kuće. U mnogim od tih firmi su ostale samo građevine i oprema, ali u ekonomskom smislu, one su bezvredne", kaže Madžar.

Ipak, Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu kaže da je ta zarobljena srpska imovina, po njegovoj računici vredna 12,5 milijardi dolara.

"Trepča je najveći problem, jer je za nju Srbija uzimala kredite Fonda za razvoj, a dugovi ovog preduzeća su i dalje najveći prema državi Srbiji", dodaje Savić.

Trepča je veliki industrijski kompleks u blizini Kopaonika - to je rudnik olova i cinka koji je tokom socijalizma u SFRJ zapošljavao 23.000 ljudi. Kada je bila na vrhuncu, Trepča je imala 40 rudnika, mahom na Kosovu, ali i u Crnoj gori. U tada jednoj od najvećih kompanija radili su mahom stanovnici Kosovske Mitrovice i okruženja.

"Taj koncept ne mora da bude striktno vezan za pitanje državnosti. Imate vi, na primer, fabrike u Srbiji koje su vlasništvo neke druge firme, koja je opet u vlasništvu strane države", kaže Savić.

Madžar ipak kaže da postoje različita mišljenja o tome kakva treba da bude sudbina onoga što je bila društvena svojina na Kosovu.

"Ako bi važilo pravilo koje je važilo kada se raspala Jugoslavija, da države nose sa sobom i društvenu svojinu, onda bi rudnici Trepča, i sva slična imovina, pripala Kosovu.

Ali pošto Srbija ne priznaje Kosovo, to su "nepomirljive koncepcije".

"Jednostavan" prelazak linije

Treći problem za Madžara je "jednostavan prelazak linije", odnosno problemi na prelazima.

"Kada bi privrednik iz Beograda hteo da sarađuje sa privrednikom iz Prištine, on bi sa žaljenjem morao da gleda duge kolone pri prelasku granice za šlepere robe i beskrajnu papirologiju koja sve otežava", rekao je Madžar.

Dodao je da to svakako otežava bilo kakvu saradnju i da ćete onda izabrati nekog drugog.

I "slobodno kretanje ljudi" pored robe, usluga i kapitala za Zeku je bitna ekonomska stavka.

"To bi na kraju povećalo ekonomsku saradnju i pomoglo u otvaranju novih radnih mesta", kaže Zeka.

Zeka: "Postoje prepreke za mnoge kosovske kompanije"

Na listi problema između Prištine i Beograda i za ekonomistu sa Kosova su uvek - papiri.

"Srbija ne priznaje kosovske dokumente, a to dovodi do potrebe za međusobnim priznavanjem dokumentacije, poput fitosanitarne i druge, koja bi olakšala nesmetan protok kosovske robe u Srbiju", kaže Arian Zeka, predsednik Američke privredne komore na Kosovu.

Zeka dodaje da postoje prepreke i za mnoge kosovske kompanije koje pokušavaju da koriste Srbiju kao tranzitnu rutu.

"Zbog toga su prinuđene da koriste druga, manje efikasna prevozna sredstva i rute", kaže on.

Kompanije iz Srbije i sa Kosova ne mogu da koriste druga prevozna sredstva osim za razmenu robe, pa je na listi problema i saobraćaj.

"Između dve zemlje ne postoji železnički ili vazdušni saobraćaj", kaže Zeka.

"A što se tiče drumskog prevoza, moram da pomenem kašnjenje u primeni integrisanog sistema upravljanja granicom između Kosova i Srbije, uprkos ulaganjima u razvoj infrastrukture graničnih prelaza, pa je proces carinjenja duži”, rekao je Zeka.