Prelec: Kosovo će verovatno uspostaviti praznu ZSO ili je neće biti uopšte

Kako sada stvari stoje ili nećemo uopšte imati Zajednicu srpskih opština, ili će ona biti "prazna", koju će vlada Kosova stvarati jednostrano, a o odluci zabrane upotrebe dinara na Kosovu treba pregovarati u razgovorima Kosova i Srbije, u kojima posreduje Evropska unija, jer dinar "nije samo valuta, pošto u dobru i u zlu od njega zavisi srpska zajednica, ističe Marko Prelec iz Međunarodne krizne grupe.

Prelec, u intervjuu za RSE, ističe da će zatvaranje nekoliko paralelnih srpskih opština na Kosovu, uticati na Zajednicu srpskih opština, čije se formiranje očekuje.

"Kako sada stoje stvari – ili nećemo imati Udruženje, ili ćemo ga imati kao praznu instituciju, koju će Vlada jednostrano stvarati, bez ikakvog stvarnog napora da izađe u susret potrebama zajednice kakva jeste. I ovo je za žaljenje“, kaže Prelec.

On navodi da je vladavina prava na Kosovu već ugradila nekoliko obaveza prema srpskoj zajednici, uključujući i osnivanje ZSO.

"Ustavni sud Kosova je 2015. godine utvrdio da neki od njegovih principa nisu u skladu sa duhom Ustava. Međutim, stvaranje Udruženja je bila obaveza. Vlada je jednostavno odlučila da pogrešno protumači tu odluku. Uzastopne vlade su to učinile. Dakle, ovo je takođe deo napora za vladavinu prava na Kosovu", smatra on.

Kako kaže, u tekstu koji je nedavno objavila Međunarodna krizna grupa, pomenuli su neke praktične stvari koje se mogu uraditi i koje nikako ne utiču na suverenitet i integritet Kosova.

"Stvari poput legalizacije srpskih zdravstvenih i obrazovnih institucija bile bi od velike pomoći zajednici kosovskih Srba. Takođe, dati glas zajednici o načinu na koji se njome upravlja, kroz različite instrumente učešća. EU je to tražila, ali je nedavno izgleda zaboravila, jer se ta zajednica zaista oseća napuštenom i od Prištine i od Beograda. Mislim da imaju pravo da se tako osećaju jer ih niko ne sluša", naveo je Prelec.

Dodaje da se Vlada Kosova kreće brže nego je očekivao od nje, ide u pravcu u kom je već neko vreme ciljala, a to je uspostavljanje pravnog poretka Kosova na celoj njenoj teritoriji i uklanjanje svih mogućih ostataka Srbije, koji su u znatnoj meri prisutni u opštinama na severu, ali na neki način i u nekim drugim područjima sa srpskom većinom.

U vezi sa tim je i Uredba CBK o dinaru, a Priština je napravila jednostrano rešenje, koje će onemogućiti korišćenje dinara zbog čega je bilo oštrih reakcija međunarodne zajednice.

"Mislim da je pozadina tih oštrih reakcija, koje su potpuno razumljive, da su te stvari izuzetno važne za srpsku zajednicu na Kosovu, kako na severu tako i na jugu. Oni su egzistencijalno zavisni od srpskih institucija. Ako ih sklonite preko noći, ti ljudi, velika većina, mislim da bi imali malo izbora osim da pokušaju da odu", naglasio je Prelec.

Dodaje da u vezi sa ovim želi da bude oprezan jer Vlada Kosova radeći to što radi, ne pokušava da protera Srbe.

"Mislim da od toga nema ni traga. Ali efekat onoga što radi je smanjenje zajednice. To bi moglo da ima veoma fatalne posledice po multietnički karakter Kosova i njegove nade u poboljšanje odnosa sa Srbijom, kao i za punu integraciju u međunarodnu zajednicu. Mislim da su ove zabrinutosti u srži reakcija zapadnih prijatelja Kosova", smatra on. 

Po njegovom mišljenju, ovo nije prvi put da Priština izaziva zabrinutost SAD i drugih međunarodnih faktora.

"Mislim da razumem računicu koja je napravljena i u Prištini. Oni jednostavno ne veruju da će zauzvrat dobiti normalizaciju odnosa sa Srbijom, ako se prema srpskoj zajednici ophode sa izvesnim stepenom fleksibilnosti i velikodušnosti i ponude joj stepen samouprave. Oni ne veruju u pristup "daj i uzmi“. Ne veruju da se Srbija prema njima ponaša dobronamerno. Strahuju da će, ako naprave autonomnu zajednicu ili asocijaciju pojedinih opština, Srbija to uzeti i ništa. Ovo nije nerazuman strah. Razumem, ali, ipak, mislim da je to pogrešno", rekao je Prelec.

On smatra da Kosovo treba da odloži primenu odluke o zabrani dinara.

"Mislim da je Uredba nešto što treba da se desi. Ali mislim da je mnogo bolje ako se to uradi na pregovarački način kroz dijalog u Briselu. Potreban nam je sistem koji zamenjuje ono što radi dinar. Dinar nije samo valuta, on je i glavni srpski platni sistem. U dobru i u zlu, srpska zajednica zavisi od njega. Tako da je mnogo bolje ako se to uradi planski i dogovoreno", poručio je Prelec.

Na pitanje da li očekuje neke nove sankcije prema Kosovu budući da Priština ne želi da odloži primenu Uredbe CBK, Prelec kaže da Zapad malo toga dobija od uvođenja mera ili sankcija protiv Kosova.

"Mislim da je jedna od stvari sa kojima se suočavaju SAD i Evropska unija njihov ograničen uticaj na Kosovu. Odavno postoji percepcija da su zapadne diplomate, a posebno američki ambasador, neka vrsta vladara u Prištini. Odavno se niko nije potrudio da ovo promeni. Kurti je to uradio. Činjenica je da je on premijer Vlade Kosova, ima moć i može da radi šta hoće. Ne očekujem više od retoričkih odgovora. Međutim, Kosovo će verovatno platiti cenu ostajući u svom trenutnom međunarodnom statusu u doglednoj budućnosti", smatra stručnjak za međunarodne odnose.

Iako lideri Kosova kažu da se ponašaju u skladu sa Ustavom i zakonom, Prelec kaže da zakonitost nije jedina ni najbolja mera u politici.

"Morate odlučiti koja će vas politika najverovatnije dovesti do vaših ciljeva i kako da se ponašate dobro za ljude koje predstavljate. Dakle, Vlada Kosova treba da misli i na albansku većinu kao i na srpsku manjinu. Oni su i građani Kosova, čiji interesi mislim da bi trebalo da budu na prvom mestu na premijerskom dnevnom redu", smatra on.

Dodaje da Kurti ne veruje u pristup „daj i uzmi“ zbog čega nije naročito spreman na alternativna rešenja ili kompromise.

"Ne veruje da će od Srbije dobiti ono što mu je obećano. Mislim da još uvek ima razloga da se krene napred i da se prema zajednici kosovskih Srba odnosimo blaže i da im se da veći stepen samouprave. Mislim da bi to bilo dobro za Kosovo, iz raznih razloga. Godinama sam govorio, a mnogi ljudi su govorili, da ima mnogo primera teritorijalnih autonomija u Evropskoj uniji i da države koje ih imaju izgleda ne pate od njih. U stvari, države koje imaju teritorijalnu autonomiju su neke od najbogatijih, najmoćnijih i najstabilnijih unutar Evropske unije. Dakle, ovo bi moglo biti dobro", kaže Prelec.