Prenkaj: Moglo bi biti neslaganja i među članicama EU koje su za uvođenje glasanja kvalifikovanom većinom

Uvođenje glasanja kvalifikovanom većinom u pitanjima koja se odnose na Zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku EU moglo bi značajno da ograniči mogućnost pojedinačnih članica da blokiraju zajedničke odluke EU, kaže bivši diplomata Albert Prenkaj, ali napominje da bi moglo doći do neslaganja i među državama koje su predložile tu promenu, posebno kad je u pitanju otvaranje klastera u pregovaračkom procesu.

Prenkaj ukazuje da su dosadašnje ključne odluke Evropske unije uglavnom donošene konsenzusom, podsećajući da je bivši mađarski premijer Viktor Orban blokirao kredit od 90 milijardi evra za Ukrajinu, čime je zaustavljena važna pomoć toj zemlji.

Napominje da je u toku proces reforme EU koji se „razmatra iz nekoliko perspektiva“, uključujući reformu načina odlučivanja, zajedničke spoljne i bezbednosne politike, kao i institucionalnih nadležnosti.

U pisanoj izjavi za Kosovo onlajn, Prenkaj navodi da se visoka predstavnica za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Kaja Kalas suočava sa neslaganjima većih članica kada je reč o reformi spoljne, ali i odbrambene politike EU, te da se u nekoliko navrata pojedine članice, kao i visoki zvaničnici u Briselu, nisu slagali sa javnim stavovima Kalas.

Uz to, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen zalaže se za prenošenje dela nadležnosti Evropske službe za spoljne poslove na Komisiju, što je u izvesnoj meri suprotno stavu Kalas, koja se zalaže za veću autonomiju delovanja EEAS-a.

„Države centralne i severne Evrope - Francuska, Nemačka, Holandija, Belgija i Austrija, kao i skandinavske zemlje Danska, Švedska i Finska, zajedno sa Španijom i Rumunijom - iznele su u pismu pet predloga za reformu odlučivanja. Među njima se, između ostalog, insistira na prelasku sa mogućnosti blokiranja odluka vetom na princip ´konstruktivnog uzdržavanja´, kao i na primeni takozvane klauzule ´pasarele´ koja omogućava Evropskoj uniji da promeni način odlučivanja bez formalne izmene osnivačkih ugovora“, objašnjava Prenkaj.

To bi, dodaje, između ostalog, moglo omogućiti primenu glasanja kvalifikovanom većinom u određenim oblastima spoljne i bezbednosne politike.

„Glasanje kvalifikovanom većinom već se primenjuje u velikom broju oblasti odlučivanja EU, a Lisabonskim ugovorom dodatno je proširena njegova primena, naročito u oblastima pravosuđa i unutrašnjih poslova, kao i u pojedinim aspektima ekonomskog upravljanja i usklađivanja javnih politika. Međutim, kada je reč o osetljivim oblastima, kao što su oporezivanje, izmene osnivačkih ugovora i ključne odluke u okviru Zajedničke spoljne i bezbednosne politike (ZSPB), konsenzus i dalje predstavlja osnovni princip odlučivanja. Iako je aktuelna rasprava o mogućem prelasku na glasanje kvalifikovanom većinom u okviru ZSBP putem klauzule ´paserela´, takva promena još nije uspostavljena kao opšte pravilo“, konstatuje Prenkaj.

Podseća i da je nedavno nemački kancelar Fridrih Merc izjavio da proces evropske integracije mora biti ubrzan, nakon čega su usledila dodatna uslovljavanja i predlozi drugih država članica.

„Uspostavljanje glasanja kvalifikovanom većinom u pitanjima koja se odnose na Zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku moglo značajno ograničiti mogućnost pojedinačnih država članica da blokiraju zajedničke odluke Evropske unije, uključujući i pitanja u kojima pojedine države članice još uvek ne priznaju nezavisnost Kosova. Međutim, smatram da se i unutar država članica koje su podnele predloge za uvođenje kvalifikovane većine mogu očekivati nesuglasice ukoliko takva reforma bude usvojena“, smatra Prenkaj.

To se, dodaje, može odnositi na pitanje zabrane povezivanja „nepovezanih pitanja“ sa predmetom o kojem se odlučuje, kao i na poštovanje načela „iskrene saradnje“ između država članica Evropske unije.

„To bi moglo biti posebno značajno u kontekstu eventualnog otvaranja novih klastera u pristupnim pregovorima sa državama kandidatima, kao što su Crna Gora, Albanija, Srbija i druge zemlje Zapadnog Balkana“, napominje Prenkaj.

Kada je reč o Kosovu, Prenkaj podseća da Priština još uvek čeka da Evropska komisija sprovede sveobuhvatnu procenu u okviru procesa evropskih integracija.

Takva procena bi trebalo da obuhvati, između ostalog, ispunjavanje Kopenhaških kriterijuma, koji zahtevaju stabilne demokratske institucije, funkcionalnu tržišnu ekonomiju, kao i sposobnost da preuzme i efikasno sprovodi obaveze koje proizlaze iz članstva u Evropskoj uniji.

„U ovom trenutku, Kosovo se suočava sa ozbiljnom institucionalnom krizom usled odugovlačenja procesa implementacije izbornih rezultata i kontinuiranih neslaganja oko formiranja i konstituisanja državnih institucija. Dugotrajni zastoj u ovom procesu dovodi državu i društvo u stanje ozbiljne ustavne i institucionalne neizvesnosti“, dodao je Prenkaj.