Milivojević: Donošenje odluka kvalifikovanom većinom znači reviziju Lisabonskog ugovora

Ukoliko Evropska unija usvoji princip da se odluke donose kvalifikovanom većinom, a ne konsenzusom, to će značiti reviziju Lisabonskog ugovora, odnosno reviziju EU, ukazao je karijerni diplomata Zoran Milivojević.

„Ukoliko se to usvoji, to znači reviziju Lisabonskog ugovora, reviziju Ustava Evropske unije, jer dovodi u pitanje ravnopravnost zemalja članica“, rekao je Milivojević za Kosovo onlajn.

On objašnjava da je inicijativa da se u pojedinim pitanjima omogući donošenje odluka kvalifikovanom većinom umesto konsenzusom izraz aktuelne situacije - dominacije geopolitičkih interesa u odnosu na ono što je do sada bila EU i problema sa kojima je EU suočena u politici proširenja.

„Suočena je sa dva problema. Jedan je problem funkcionisanja, drugi odlučivanja. U dominaciji geopolitike se pokazalo da jedan i drugi problem dovode u pitanje dominantnu politiku, naročito po pitanju Ukrajine. Poznat je mađarski slučaj, ali nije jedini. Naprosto, EU zbog dominacije geopolitike zanemaruje te reformske procese unutra i ovo je pokušaj da se jednim iznuđenim rešenjem omogući funkcionisanje i odlučivanje u funkciji geopolitike koja sad dominira“, rekao je Milivojević.

Ipak, smatra da će tu nastati problem, jer je pitanje da li će i druge zemlje to prihvatiti, jer to dovodi u pitanje ravnopravnost, odnosno osnovne principe na kojima počiva Evropska unija - ravnopravnost i jednoglasnost oko onih ključnih stvari, poput budžeta ili politike proširenja i prijema novih članica.

„To je otvorena tema. Kako će se to završiti ne znam, ali na tome insistira tvrdo jezgro u koje spadaju zemlje osnivači, Nemačka, Francuska, zemlje Beneluksa, uz još neke države čiji su motivi geopolitički - baltičke i severne. Koliko će to zaživeti - videćemo. U svakom slučaju se ulazi u proces revizije, ne samo osnovnih dokumenta, nego suštine i funkcionisanja Evropske unije u celini“, naveo je Milivojević.

Kaže da će, ukoliko se eventualna promena odrazi i na politiku proširenja, to najbolje testirati Crna Gora. 

„Videli smo kako je to prošlo sa Islandom. Island je već odlučio referendumom da ostane suveren, da ne ulazi u taj rizik. Takva promena znači reviziju politike proširenja, jer ulazak pod ovim uslovima nije punopravno članstvo, već je reducirano članstvo koje podleže onome što je dominantno sad - geopolitički interesi i gde bi onda buduća politika proširenja trebala da bude fazna, na odložen rok, bez prava glasa i tako dalje“, ocenjuje naš sagovornik.

Zato navodi da je u pitanju dvostruki izazov - za Uniju i za zemlje kandidate.

„Za EU - šta onda znači politika proširenja i koliko se odstupa od osnovnih principa i stavova, jer Lisabonski ugovor podrazumeva prijem sa punopravnim članstvom . Da li EU ulazi i u reviziju osnovnih dokumenta. Drugo, izazovi su i za zemlju kandidata - da li pristaje na to da se u startu odrekne ravnopravnosti. Da li je to pravo glasa ili šta god, ali u svakom slučaju ravnopravnosti. U slučaju Srbije je to još daleko, zato što se prema Srbiji primenjuju politički uslovi, a ne suštinski uslovi. Prema tome mi smo u toj situaciji i politički uslovi koji se nameću Srbiji su u suprotnosti sa državnim i nacionalnim interesima. Tako da mi ostajemo u situaciji status ´quo ante´, kao i do sada“, rekao je Milivojević.

U slučaju Srbije, dodaje da otvaranja klastera nije suštinsko i nije vezano za klasičan princip i proceduru prijema, već je vezano za političke uslove. 

„Kako sada stoje stvari, Srbija nema nameru da se odriče dva ključna elementa, koji su deo političkih uslova - Kosova i Metohije i neuvođenja sankcija Ruskoj Federaciji“, kazao je Milivojević.

Na pitanje da li bi ova mera mogla biti opasna s obzirom da pet članica EU ne priznaje Kosovo, Milivojević navodi da se tu dolazi na teren poput onog u Savetu Evrope, gde se odlučuje dvotrećinskom većinom. Dodaje da je za Srbiju uslov napredak u poglavlju 35, koje kao i poglavlja 23 i 24 ima suspenzivnu klauzulu - ako nema napretka u toj oblasti, ne napreduje se uopšte.

„Pitanje prijema Srbije je na dugom štapu, nije izvesno da li će Srbija doći pod tim uslovima u poziciju da se razgovara o pristupnom ugovoru. Ja u to nisam uveren kako sad stoje stvari, prema tome na Srbiju ovo još nije primenjivo. Primenljivo je u jednom pragmatičnom smislu vezano za ideju koju su Aleksandar Vučić i Edi Rama svojevremeno izneli kao pristup šengenskom prostoru zbog slobode kretanja, roba, usluga, ljudi, kapitala i pristupa tržištu kao jedno pragmatično rešenje koje bi moglo da bude tako i tretirano, ali izuzeto od procedure za punopravno članstvo“, rekao je Milivojević.