Kostić: Prelazak na odlučivanje kvalifikovanom većinom uticao bi i na proces proširenja EU

Prelazak na glasanje kvalifikovanom većinom umesto konsenzusa bi mogao bi da bude povoljan za evrointegracije Srbije zbog otvaranja klastera, ali bi sa druge strane, ta kvalifikovana većina, kada su u pitanju odluke o Kosovu, uvek bila na strani zemalja koje podržavaju Prištinu, izjavio je Mijat Kostić iz organizacije Novi treći put.

Kostić ocenjuje da je u dosadašnjem načinu glasanja najveći problem bio što jedna zemlja može da blokira donošenje ključnih odluka, što se videlo na primeru sankcija Rusiji ili upućivanja vojne pomoć Ukrajini. 

„Ono što postoji već u sadašnjem sistemu jeste i ta klauzula ´pasarele´. Možete, ukoliko se takođe jednoglasno odluče zemlje, da izglasate da pređete sa konsenzusa na glasanje kvalifikovanom većinom, što onda znači da bi se u toj situaciji moglo glasati tako da postoji dupla većina, a to je da 55 odsto zemalja članica, koje čine 60 odsto stanovništva EU da bi izglasale neki predlog“, kazao je Kostić za Kosovo onlajn.

Problem je, međutim, što i prelazak na donošenje odluka kvalifikovanom većinom mora biti usvojen jednoglasno, što znači da članica koja je blokirala neku odluku, može blokirati i odluku da se pređe na novi način glasanja.

Predložena reforma bi, objašnjava, upravo i sprečila konstantno blokiranje i mogućnost da zemlja zbog nekih svojih interesa koje nisu suštinski vezane za konkretnu odluku, tu odluku blokira. Kao primer navodi Mađarsku koja je, kaže, zbog „ličnih“ odnosa sa Ukrajinom i sankcija pojedinim mađarskim preduzećima u Ukrajini, jednostavno blokirala pomoć Kijevu. 

„Da bi se to sprečilo, verovatno bi prelazak na glasanje kvalifikovom većinom jednostavno smanjio ucenjivački kapacitet samih država i omogućio bi da se neke stvari koje se tiču humanitarne pomoći, vojne pomoći i generalno odluke o spoljnoj politici donesu na način da nijedna država ne može da blokira. Postoje tu različiti predlozi. Osim kvalifikovane većine, takođe postoji moment apstinencije - da država može da apstinira, ali da to ne bude veto, nego da ona jednostavno nije glasala za neku odluku i da onda toj odluci ne mora se povinuje. Svi ti predlozi su deo šire priče o centralizovanom donošenju odluka i o tome da se politički spreči ucenjivački kapacitet pojedinačnih zemalja, da se donošenje odluka politički centralizuje i olakša da EU deluje kao politička celina, a ne kao neki skup konfederalnih zemalja“, objasnio je Kostić.

Na pitanje da li ovaj način odlučivanja može da se odnosi i na odluke u vezi sa proširenjem i otvaranjem poglavlja, Kostić kaže da je to svakako jedno od pitanja.

„Klaster 3 nije otvoren, zato što su određene zemlje glasale protiv iz različitih razloga. Baltičke zemlje, jer su smatrale da se Srbija nije uskladila sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije. Hrvatska - zbog graničnog spora sa Srbijom. I vidimo da u toj situaciji, čak i da su neke reforme možda postignute, jedna država ima pravo veta da vam onemogući otvaranje klastera. Ukoliko bi se prešlo na kvalifikovanu većinu, ne bi mogla jedna mala zemlja da blokira i da stavlja veto. U suštini, kada bi se prešlo na takav način glasanja, pogotovo za otvaranje poglavlja i proširenje, da biste blokirali neku odluku, trebalo bi da imate najmanje četiri države koje čine više od 35 odsto stanovništva EU, što je mnogo teže za blokiranje bilo kakve odluke i naravno onemogućava ovu situaciju da jedna država iz ličnih interesa blokira ceo proces odlučivanja“, navodi naš sagovornik.

Sa druge strane, upozorava da bi takvo rešenje bilo rizik, posebno kada je reč o evrointegracijama Kosova.

„U toj situaciji ako bi glasale zemlje koje imaju veću demografsku i političku moć, na primer Francuska i Nemačka koje priznaju Kosovo, mogle bi lakše da se donose sve odluke koje se tiču Kosova i potencijalnog pristupanja Kosova kao nezavisne zemlje iz ugla Evropske unije. To ne bi moglo tek tako lako da se blokira, jer bi onda ova kvalifikovana većina verovatno uvek bila na strani zemalja koje podržavaju Kosovo“, ukazao je Kostić.

Iz svega zaključuje da bi za odluke koje su u skladu sa nacionalnim interesom Srbije, kao što je pristupanje Evropskoj uniji, prelazak na kvalifikovanu većinu bio bolji i lakše bi podržao samu integraciju zemlje u EU, ali bi, kada je reč o Kosovu i drugim pitanjima od nacionalnog interesa koji možda nisu u korist Srbije, to otvorilo dodatne probleme.

„Kvalifikovana većina bi omogućila da one zemlje koje su do sada štitile srpski interes kroz nepriznavanje Kosova, mogu da budu preglasane i ne bi imale pravo da stave veto. Situacija nije tako jednostavna, zato i postoji velika dilema oko samih reformi, da li su one potrebne i na koji način će dovesti do kojih poslednice“, kazao je Kostić.