Prenkaj: Otava se okreće Briselu, ali teško je uporediti Kanadu sa Zapadnim Balkanom

Diplomata i bivši kosovski ambasador Albert Prenkaj ocenio je da se mogućnost pridruženog članstva Kanade u EU ne može porediti sa Zapadnim Balkanom, ali da bi ideja integracije Zapadnog Balkanu u paketu bila od geostrateškog značaja za EU koja bi zaokružila ekonomsko i bezbednosno poglavlje novog svetskog poretka.

Prenkaj je u pisanom odgovoru za Kosovo onlajn ukazao da su rastuće trgovinske tenzije između SAD i Kanade primorale Otavu da diversifikuje svoje strateško i ekonomsko oslanjanje.

„Inicijativa predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen koja je zvanično ponudila Kanadi status prve ´pridružene članice´ u istoriji EU, prihvaćena je od strane premijera Kande Marka Karnija koji je nazvao ovaj strateški preokret ´savezom budućnosti´. Otava se okreće ka Briselu sa namerom da smanji svoju ekonomsku i geopolitičku zavisnost od Vašingtona“, ukazao je Prenkaj.

Pojasnio je da elementi „pridruženog članstva” Kanade u EU obuhvataju nekoliko veoma važnih oblasti - kritične sirovine i energetiku, bezbednost i odbranu koja omogućava Kanadi da bude prva neevropska država koja se pridružila evropskom instrumentu za zajedničku nabavku odbrane SAFE, inovacione tehnologije (AI), kao i slobodno kretanje ljudi. Uz to, Kanada je sa EU potpisala Strateško partnerstvo za budućnost i Partnerstvo za bezbednost i odbranu (Strategic Defence Strategy).

„Pitanje da li je ovaj pomak saradnje EU model za zemlje Zapadnog Balkana koje su u pregovorima za integraciju, pogotovo inicijativa Albanije i Srbije za pristup u jednistveni prostor Šengena, veoma je interesanta tema za razmatranje. Dok je Kanada u ekonomskim tenzijama sa SAD, Zapadni Balkan se suočava sa unutrašnjim problemima pojedinih država, kao i nesuglasicama između država regiona“, navodi Prenkaj.

Kada je reč o Albaniji, podseća da je ona sredinom godine uspela da otvori sve ključne pregovaračke klastere i dobije pozitivan Izveštaj o ispunjenosti privremenih merila (IBAR), što je formalno uvodi u završnu fazu pregovora sa ambicijom da zatvori sva poglavlja i cilja punopravno članstvo u EU, dok je Crna Gora dobila proceduralno usporavanje i odlaganje zatvaranja novih pregovaračkih poglavlja „zbog složenih tehničkih procedura i potrebe za unutrašnjim konsultacijama unutar država članica“.

„Zastoj Srbije se sastoji u dugogodišnjem zastoju neusklađivanja spoljne politike sa Briselom (neuvođenja sankcija Rusiji), nedovoljnog napretka u oblasti vladavine prava i pravosuđa. Kad je u pitanju BiH, dijalog sa EU je usporavan prvenstveno zbog unutrašnjih političkih podela na entičkoj osnovi, zbog institucionalne disfunkcije i nespremnosti domaćih lidera da sprovedu ključne reforme“, analizira Prenkaj.

Proces evrointegracija Severne Makedonije, dodaje, usporen je i nalazi se u dugogodišnjem zastoju prvenstveno zbog bilateralnog spora sa Bugarskom, koji je formalno postao deo pregovarčkig okvira EU, a proces usporava i dinamika unutrašnjih reformi u samoj zemlji.

„I, uprkos zvanično podnetom zahtevu za članstvo u EU u decembru 2022. godine i trenutnog statusa potencijalnog kandidata, Kosovo se i dalje suočava sa unutrašnjim problemima uspostavljanja državnih institucija, kao i nedostatkom koordinacije sa međunarodnom zajednicom koja je rezultirala merama EU, kao i suspenzijom strateškog dialoga sa SAD“, navodi Prenkaj.

Prema njegovim rečima, i mimo unutrašnjih nedostataka ili slabosti, Zapadni Balkan se karakteriše teškim odnosima – „tenzije izmedju Kosova i Srbije, obostrana blokada pregovora, nesuglasice između Crne Gore i Hrvatske oko Prevlake, insistiranje Bugarske da se promeni Ustav Severne Makedonije, optužbe za mešanje Srbije u unutrašnja pitanja BiH, napeti odnosi Crne Gore i Srbije sa optužbama mešanja i destabilizacije“.

Iz svega toga zaključuje da je veoma teško uporediti Kanadu sa Zapadnim Balkanom koji je, kako kaže, region „još uvek nekompaktan u smislu međusobnih relacija, pa i na realciji sa samim Briselom“.

„Pomenuo sam na jednom od mojih javnih istupa, da je ideja integracije Zapadnog Balkanu u paketu - ´standardi sa statutom´ od geostrateškog značaja za samu Evropsku Uniju koja bi zaokružila ekonomsko i bezbednosno poglavlje novog svetskog poretka“, zaključio je Prenkaj.