Prenkaj: Proglašenjem nezavisnosti Crna Gora uobličila političku kartu Evrope

Diplomata Albert Prenkaj izjavio je za Kosovo onlajn da je proglašenjem nezavisnosti Crna Gora uobličila političku kartu Evrope. Odnosi Crne Gore i Kosova, kako kaže, poslednjih pet godina su na takozvanom stendbaju.

„Nijedna strana se nije istakla međudržavnim aktivnostima. Primetno je da Crna Gora ima pozitivne odnose sa Albanijom kao Nato partnerom, a imaju i pozitivan rivalitet u procesu integracije u Evropsku uniju. U poslednje vreme, zbog stalnog nastojanja Srbije i Srpske pravoslavne crkve da se meša u unutrašnja pitanja, društvene, kulturne, istorijske, pa i verske veze, odnosi između Crne Gore i Srbije su zaoštreni i naglasio bih da su na najnižem nivou, od nezavisnosti do danas. Mislim da bi zemlje Zapadnog Balkana trebalo da se usresrede na prioritet evropskih integracija i članstva u Nato paktu“, ocenio je Prenkaj.

Prema njegovim rečima, Crna Gora je konstruktivan član regiona Zapadnog Balkana. 

„U ovih 20 godina regionalna, pa i spoljna politika Crne Gore imala je pozitivnu dinamiku. U međuvremenu, Crna Gora je pristupila najsnažnijoj sili koju poznaje svetska istorija, a to je Nato, i sa druge strane, u procesu pregovora integracije u EU, otvorila je 33 poglavlja od kojih je 14 zatvoreno. U ovom procesu, Crna Gora je lider, ispred Albanije, Srbije i Makedonije. Slučaj Crne Gore je nerazdvojiv sa mešanjem ne-zapadnih geopoličkih interesa u regionu jugoistočne Evrope. Trenutne tenzije u Crnoj Gori su uzrokovane pitanjima identiteta, diplomatskim sporovima sa susednom Srbijom, a i sa Hrvatskom, dok je prioritet nad prioritetima članstvo u EU predviđen do 2028. godine“, navodi ovaj diplomata. 

Podseća da Crna Gora, zajedno sa Severnom Makedonijom, nije priznala Kosovo odmah nakon proglašenja nezavisnosti.

„Odnosi između dve države su istrajavali na prijateljskom nivou, slično komšijskim, povremeno sa tendencijama napetosti. Pitanje demarkacije između Kosova i Crne Gore je pre svega proizvelo tenzije na Kosovu između tadašnje vlasti na čelu sa predsednikom Tačijem i premijerom Mustafom na jednoj strani, i opozicijom predvođenom Aljbinom Kurtijem. Sporazum o demarkaciji je potpisan 26. avgusta 2015, u Beču, i zvanično je ratifikovan od strane Kosova 2018. Sporazum je zvanično stupio na snagu 4. juna 2018. godine, nakon razmene diplomatskih nota u Podgorici. Taj sporazum je bio preduslov da građani Kosova dobiju bezvizni režim za putovanje u Šengensku zonu koji je dobijen tek 1. januara 2024. godine“, objašnjava Prenkaj.

Kako kaže, visoki državni predstavnici Crne Gore su u nekoliko navrata istakli potrebu da se na Kosovu crnogorska zajednica tretira ka ustavna zajednica. 

„Do danas nijedna vlada Kosova nije našla najbolji pristup tretiranja crnogorske zajednice u skladu sa postojećim zajednicama kao ustavnim kategorijama. Nadam se da će se u skoroj budućnosti ovo pitanje Crnogoraca na Kosovu rešiti“, dodaje on. 

Deklaraciju o poništenju odluke o priznanju Kosova koju je donela crnogorska Opština Zeta, Prenkaj vidi kao predstavu. 

„Opština Zeta predstavlja jednu od 25 opština te države. Ipak takozvane velike ideje, iako ova već viđena, a po tom pitanju najnovija predstava, sama po sebi nema međunarodnopravni efekat. Politički ipak može biti interpretirana kao indikator, jer ideje počinju da se ostvaruju od malih sredina. Usvajanje ovakve deklaracije pre svega ima politički, a ne pravno obavezujući karakter. Dok međunarodni akteri gledaju na 'odluku' kao prvenstveno domaću političku taktiku, a ne kao obavezujuću promenu spoljne politike Crne Gore, prosrpske i proruske političke ličnosti nasuprot tome, taj potez su proslavile. Odluka je pozdravljena kao odraz 'većinske volje' građana, uz izražavanje nade da će i druge opštine usvojiti slične simbolične poteze kako bi na kraju iznudile promenu nacionalne politike“, kaže Prenkaj.