Proces privatizacije na Kosovu - ko je od političara privatizovao imovinu i po kojim cenama

Poslanici Skupštine Kosova odlučili su juče da raspuste odbor Kosovske agencije za privatizaciju (KPA), uz obrazloženje vladajućeg Samoopredeljenja da ta agencija nije radila u korist ekonomije Kosova, prenosi Gazeta ekspres.

Šef poslaničke grupe Pokreta Samoopredeljenja Mimoza Kusari Ljilja ističe da je KPA imala loš učinak u odnosu na investicije za razvoj i unapređenje zapošljavanja.

Od 2003. godina, kada je započeo proces privatizacije na Kosovu, ne prestaju kritike zbog nedostatka transparentnosti, korupcije, a u nekim slučajevima se ovaj proces opisuje kao proces "uništavanja" društvenih preduzeća.

Proces privatizacije na Kosovu je pokrenula Kosovska poverilačka agencija, koju je od 2008. godine nasledila Kosovska agencija za privatizaciju. Od 3.951 registrovanog slučaja društvene imovine, do sada je privatizovano 1.762 i ona je prodata za 760 miliona evra.

Čija je imovina na Kosovu?

Društvena preduzeća na Kosovu prodaju se metodom koja se naziva redovno izdvajanje, metodom koja omogućava promenu odredišta preduzeća, dok se preduzeća koja se smatraju velikim privatizuju pomoću posebne "spin-off" metode koja ne dozvoljava promenu odredišta preduzeća.

Tokom ovog procesa prodata su i poljoprivredna, industrijska, komercijalna i građevinska zemljišta. Izveštaj KPA, objavljen u julu prošle godine, navodi da je 840 parcela iz tih kategorija privatizovano.

Privatizacija imovine od strane političara

Imovinu društvenih preduzeća ili zemljište različitih kategorija na Kosovu takođe su kupili politički predstavnici ili njihove porodice.

Kompanija "Mabetek Projekt", u vlasništvu Bedžeta Pacolija, privatizovala je 2005. godine socijalno preduzeće "Farmed" za iznos od 2,4 miliona evra.

Dve godine kasnije, ta kompanija kupila je još jednu upravnu zgradu, "Ramiz Sadiku", vrednu milion evra.

Samo godinu dana kasnije, Pacoli je osnovao stranku Alijansa za novo Kosovo, a obavljao je u fukcije predsednika Kosova, zamenika premijera, ministra spoljnih poslova.

Društvenu imovinu je u privatno vlasništvo prebacio i lider Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj koji je 12. marta 2010. godine u selu Irznić, u opštini Dečani, kupio oko 200 hektara poljoprivrednog zemljišta, vrednog 70.000 evra , ili 350 evra po hektaru. Njegova stranka je u to vreme bila u opoziciji.

Zamenik predsednika Organizacije ratnih veterana OVK, Nasim Haradinaj, 2009. godine privatizovao je oko 220 hektara poljoprivrednog zemljišta , a iste godine je privatizovao i 476 hektara poljoprivrednog zemljišta u selu Rakoč u Đakovici u iznosu od 817 hiljada evra.

Brat bivšeg zamenika Pokreta Samoopredeljenja Redžepa Seljimija, Iljaz Seljimi, 2006. godine je metodom posebnog izdvajanja privatizovao preduzeće "Dardanija" u opštini Klina za iznos od 201 hiljadu evra.

Tri godine kasnije, Seljimi je privatizovao oko 194 hektara zemlje u selu Jašanica, opština Klina, u iznosu od 101 hiljadu evra.

Kompanija "Velezerit Geci LLC" čiji je jedan od akcionara bivši poslanik DSK Gani Geci, privatizovala je 2005. godine fabriku cigle "Perparimi LLC" u Srbici, vrednu oko 2 miliona evra.

Ista kompanija je 2009. godine privatizovala oko 92 hektara poljoprivrednog zemljište u selu Donja Klina u iznosu od 200.000 evra. Takođe, u selu Turićevac, ova kompanija je za 155.000 evra privatizovala 215 hektara poljoprivrednog zemljišta.

Spaljivanje dokumenata Kosovske poverilačke agencije

Otpočinjanjem rada Kosovske agencije za privatizaciju, u avgustu 2008. godine, od strane njenih zvaničnika, u dvorištu zgrade bivše Kosovske poverilačke agencije su pronađena spaljena dokumenta, dok u kancelariji nije bilo dokumenata ni tehničke opreme. Spaljivanje ovih dokumenata nikada nije istraženo.

Smrt Dina Asanaja

Dok je trajao proces privatizacije, Dino Asanaj, bivši direktor Kosovske agencije za privatizaciju, a istovremeno i američki državljanin, umro je 14. juna 2012. godine, a pronađen je na periferiji Prištine, u svojoj privatnoj kancelariji bez znakova života.

Centralne međunarodne i lokalne institucije i politički subjekti, u svojim reakcijama, u to vreme, opisivali su Asanajevu smrt kao ubistvo.

Ali forenzičari na Kosovu rekli su da je na osnovu obdukcije Asanaj počinio samoubistvo tako što je sebi naneo 11 posekotina nožem. Rezultate obdukcije potvrdila je i Misija vladavine prava Evropske unije (EULEKS).

Sudski sporovi

Tokom procesa privatizacije, prema Kosovskoj agenciji za privatizaciju, oko 25.000 predmeta je na sudu, od kojih se 20.000 postupa u Specijalnoj komori Vrhovnog suda Kosova, a bavi se sporovima koji se direktno odnose na imovinu preduzeća. U ovim sporovima društvena preduzeća i KPA su stranke u parnici.

Takođe, na redovnim sudovima Kosova postoji 5.000 slučajeva koje je KPA pokrenula u interesu društvenih preduzeća. U ovim sporovima je KPA, kao predstavnik društvenih preduzeća, tužilac.

Parlamentarne istrage

Proces privatizacije završen je u parlamentarnoj istražnoj komisiji u drugoj polovini prošle godine. Ova komisija je formirana na zahtev poslaničke grupe Demokratske partije Kosova.

Komisija je pokrenula istragu o procesu privatizacije od osnivanja bivše Kosovske povereničke agencije, koju je pratila Kosovska agencija za privatizaciju.

Za privatizaciju imovine javnih preduzeća, parlamentarna istražna komisija pozvala je 21 svedoka, odgovornog za proces privatizacije.

Komisija nije dostavila konačne nalaze o tome kakva su se proceduralna kršenja ili moguće zloupotrebe dogodile u procesu privatizacije. Međutim, rečeno je da postoji dovoljno indicija da se veruje da je proces privatizacije u protekle dve decenije praćen velikim brojem nepravilnosti.

Komisija nije završila svoj rad do raspuštanja Skupštine Kosova 6. januara.